Kec za školu?

BEOGRAD - Ministarstvo prosvete Republike Srbije, još nije objavilo zvanične podatke o rezultatima PISA testa za 2006. godinu, prema kojima su srpski 15-godišnjaci iz primenjenog naučnog znanja pokazali ispodprosečan nivo i svrstani su na skoro dno liste vršnjaka iz 57 zemalja u svetu.

Predstavnici OECD-a u Beogradu, koji je finansirao projekat, juče su za Glas rekli da ne žele da obelodane detalje testa, bez saglasnosti nadležnog srpskog ministarstva, a u šturom saopštenju Tanjugu ministar Zoran Lončar je loše rezultate srpskih srednjoškolaca opravdao „delimično sprovedenim reformama u obrazovanju“.

U Srbiji je testirano 4.500 nasumično izabranih petnaestogodišnjaka iz 164 škole različitih profila. Testovi su bili na srpskom jeziku, a tri odsto đaka je popunjavalo upitnike na maternjem mađarskom jeziku i sadržajno su bili isti u svim zemljama. Pitanja na testu su bila fokusirana na poznavanje nauke i na sposobnost srednjoškolaca da svoje znanje primene u prepoznavanju i rešavanju problema u svakodnevnom životu. Međutim, neka od ovih pitanja teško da će rešiti i odrasli, čak i akademski obrazovani ljudi.

Loš učinak srpskih đaka na najnovijem PISA testu, rezultat su zastarelih metoda učenja koji su dobri za 19 vek, ali ne i za 21, objasnila je Srbijanka Turajlić, bivši pomoćnik ministra prosvete.

- Planovi i programi koji se sprovode u Srbiji slabo su primenjivi na praktična znanja i iskustva, posebno u uslovima u kojima vladaju savremene tehnologije. To znači da ono što uče ne mogu da primene u praksi. Ono što je danas u savremenim tehnološkim uslovima potrebno je mogućnost uočavanja složenih problema - potrebno je razmišljanje. To se, nažalost, u našim školama niti uči, niti se smatra nekim kvalitetom. Nesumnjivo je da naša zemlja ima talente i da će oni uspeti bez obzira na okolnosti, ali je problem što prosečan učenik daleko lošije snalazi nego njegovi vršnjaci u Finskoj, Hongkongu, Japanu, ali i Sloveniji i Hrvatskoj - kaže Turajlićeva. Ona smatra da je veliki problem to što se kod nas o obrazovanju u javnosti malo priča i piše, a povodom ćutanja zvaničnika za Glas dodaje:

- Ne razumem zašto se nije oglasio Nacionalni savet prosvete, koji je zadužen da odobrava planove i programe. Potpuno je fascinantno da u zemlji u kojoj se stiče utisak da obrazovanje ne postoji, najedanput objave neki rezultati koji, naravno, pokažu da smo mi tamo gde moramo biti sa tim stavom spram obrazovanja, a onda se svi uzbude. Možda nije toliko strašno što komparativno stojimo sa svetom loše, ali strašno je što stojimo loše u odnosu na one sa kojima smo bili na potpuno istom mestu do pre 15 godina, a tu mislim konkretno na Sloveniju i Hrvatsku- zaključila Turajlićeva.

Prema podacima OECD-a najbistriji su u ovom smislu mladi Finci, slede ih oni iz Hongkong, pa Kanade, zatim kineskog Tajpeja, Estonije, Japana i Novog Zelanda. Od zemalja bivše Jugoslavije Slovenci se nalaze na zavidno visokom 12. mestu, dok su Hrvati na 26. Srbija je, da podsetimo, na 41. mestu od 57 zemalja u kojima je obavljeno testiranje. Odmah iza nas je Bugarska, zatim Rumunija, dok su učenici iz Crne Gore na 48. poziciji.

Prema prvim anketama objavljenim po objavljivanju naše poražavajuće pozicije, može se zaključiti da se na domaćem terenu srpski đaci smatraju daleko inteligentnijim od ostalih u svetu, naročito vršnjaka iz SAD i razvijenih zemalja Zapadne Evrope, a rezultati se doživljavaju kao politički pritisak na Srbiju ili neku „teoriju zavere“.
Profesori i direktori naših škola kažu da nisu imali pojma o tako lošim rezultatima đaka na testu.

- Nisam upoznat da je neko od naših učenika učestvovao u takvom testiranju, ali je činjenica da su naša znanja opšta. Iskustva pokazuju da kada naši učenici koji završe jednu godinu srednje škole u Americi, dobijaju nagrade iz književnosti iako im engleski nije maternji jezik. Treba preispitati ko pravi takve testove i da li su oni verodostojni - rekao je Aleksandar Andrejić, direktor Prve beogradske gimnazije.

Ove godine su u fokusu ispitivanja bile prirodne nauke, matematika i razumevanje, kao i tumačenje tekstova. U svakoj od ovih oblasti naši učenici su pokazali relativno ujednačene rezultate, ali je problem što su na niskom nivou.

Angel Gurija, generalni sekretara OECD

(Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), koja je sprovela PISA istraživanje rekao je da u globalnoj ekonomiji, kvalitetno obrazovanje, jedno je od najvrednijih dobara koje društvo i pojedinac mogu da poseduju.

- U tom svetlu, PISA je mnogo više od pukog rangiranja. Reč je o tome u kojoj meri obrazovni sistemi pripremaju mlade ljude za sutrašnjicu. Prvo i najvažnije, ona ukazuje zemljama gde leži njihova snaga, ali i slabosti - poručio je Gurija.

PROGRAMI U SRBIJI ZASTARELI

Komentarišući rezultate istraživanja o obrazovanju PISA, koju je među više od 400.000 srednjoškolaca u 57 zemalja sprovela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) s ciljem da ustanovi efikasnost obrazovnih sistema u svetu, a u kome je Srbija zauzela 41. mesto, Leonardo Erdelji, predsednik Unije Sindikata prosvetnih radnika Srbije, rekao je juče agenciji Beta da su obrazovni programi po kojima škole rade zastareli i da nisu dobro tehnološki opremljene. - Školama nedostaju kompjuteri, oni koji se nabavljaju na tenderima „predstavljaju tehnološki otpad“. Svi pričaju o reformi, a niko nije seo da je uradi. Istraživanja pokazuju da je dve trećine stanovništva Srbije funkcionalno nepismeno i to je tragično. Čak 40 odsto stanovništva u Srbiji ima osnovnu školu, pet odsto višu školu, a sedam odsto fakultetsko obrazovanje - nabrojao je Erdelji.

Rang-lista

1. Finska    563
2. Hongkong    542
3. Kanada    534
4. Tajpej 532
5. Estonija    531
6. Japan        531
7. Novi Zeland    531
12. Slovenija    519
13. Nemačka    516
14. V. Britanija    513
26. Hrvatska    493
29. SAD        489
36. Italija    475
41. Srbija    436
42. Bugarska    434
48. Crna Gora    412