Ministri kao da se spremaju za trke

Na tender za prikupljanje ponuda za nabavku 40 putničkih vozila za potrebe Vlade Srbije javile su se tri firme, a odluka o najpovoljnijem ponuđaču trebalo bi da bude doneta za dvadesetak dana. Prema propozicijama tendera, zapremina motora ovih vozila nije smela da bude manja od 3.000 kubika, što je ponudu ovakvih četvorotočkaša „ograničilo” na limuzine najviše klase. „Politika” je pokušala da utvrdi zbog čega je vlada odlučila da svoj vozni park obnovi automobilima ovako velike kubikaže, koje pored komfora i izuzetnih tehničkih karakteristika „krase” i visoka cena, velika potrošnja goriva, skupo održavanje i registracija. Ovakvu obnovu voznog parka izvršne vlasti odmah su osudili njihovi prethodnici. Dragan Todorović, potpredsednik Srpske radikalne stranke i bivši vicepremijer, rekao je za „Politiku” da „uopšte ne može da razume” novu kupovinu vozila za potrebe Vlade Srbije.

– Nije mi jasno zašto se vlada odlučila da u paketu nabavi 40 vozila. To je sigurno ekonomičnije, ali bi najbolje bilo da vidimo koje su stvarne potrebe pojedinih državnih organa. Da se razumemo, ta vozila sigurno jesu kvalitetna. Međutim, kada kupujete, trebalo bi da kupujete prema svojim mogućnostima, a ne željama. U poslednje vreme se pojavilo toliko pouzdanih i komfornih vozila koje bi državni funkcioneri mogli da koriste, a čija je cena neuporedivo niža od cene vozila za čiju je nabavku vlada raspisala tender – smatra Todorović i navodi da je u vreme dok je 2000. godine bio na funkciji potpredsednika vlade nekoliko meseci koristio svoj „trabant”. Prema njegovim rečima, prosečna kilometraža koju godišnje pređe što službenim, stranačkim što privatnim vozilom često je veća od 100.000 kilometara. Ako se zna da službeni automobili godišnje prelaze ogromnu kilometražu, nova vozila sa više od 3.000 kubika pod haubom zahtevaće i mnogo više para iz budžeta za kupovinu goriva.

Kako je za „Politiku” izjavio Zoran Živković, bivši premijer i pasionirani ljubitelj automobila (ponosni je vlasnik oldtajmera sitroen „ajkule” i folksvagena „bube”, ali i „pežoa” 307), namera vlade da nabavi vozila ovako velike kubikaže svedoči o „bahatosti izvršne vlasti”, a možda i o „nekim provizijama”.

– Vladi su takva vozila potrebna jedino ako je rešila da učestvuje na trkama. Registracija tih automobila je preskupa, a ne vidim zašto bi ministrima bile potrebne najbolje moguće performanse vozila. Dok sam bio premijer, a i u vreme dok sam obavljao funkciju ministra, i vozila, čija je zapremina motora bila manja od 2.000 kubika bila su sasvim dovoljna za brzu, sigurnu i udobnu vožnju – kazao je Živković za naš list.

Izuzetne performanse novih vladinih četvorotočkaša svakako imaju svoju cenu, a samo registracija 40 vozila velike kubikaže koštaće oko 60.000 dinara po autu. Tako bi za 40 vladinih automobila trebalo iz budžeta samo za registraciju izdvojiti bar 32.000 evra godišnje.

Prema rečima Milorada Ljubisavljevića, zamenika glavnog i odgovornog urednika specijalizovanog magazina „Auto bild”, u svetu su tri marke automobila najzastupljenije kada je u pitanju prevoz državnih funkcionera: mercedes, BMW i audi.

– To su prostrana vozila sa izuzetnom opremom. U slučaju kada zapremina motora prelazi 3.000 kubnih centimetara, takva vozila duže traju, mogu da pređu veliku kilometražu i retko se kvare – rekao je Ljubisavljević za „Politiku”. Prema njegovoj pretpostavci, verovatno su prilikom određivanja uslova za nabavku novih vozila konsultovani šefovi voznih parkova, koji najbolje znaju kakve bi karakteristike trebalo da imaju automobili koji za kratko vreme prelaze veliku kilometražu.

Sa njim se slaže i Čedomir Brkić, najtrofejniji srpski reli vozač, koji smatra da automobili zapremine motora preko 3.000 kubnih centimetara zaista omogućavaju da se iz vozila izvuče maksimum.

– Takva vozila nisu jeftina za održavanje, ali su pouzdana, brza i bezbedna. Brzina i nije toliko bitna, jer većina savremenih automobila ima elektronsku blokadu pri brzini od 250 kilometara na sat. Treba razjasniti činjenicu da su motori čija je zapremina manja od 3.000 kubika četvorocilindrični, dok veća kubikaža zahteva i šestocilindrični motor, koji ima mnogo bolje performanse. One se ogledaju u povećanju bezbednosti kroz elastičnost u vožnji i mogućnosti automobila da se ponaša baš kako vozač zapoveda. Jednostavno, vozilo nije ograničeno tehničkim karakteristikama četvorocilindričnih motora – pokušao je Brkić laicima da objasni opravdanost velike kubikaže vladinih vozila.

Ipak, budući da je maksimalna dozvoljena brzina kretanja vozila na srpskim drumovima 120 kilometara na sat, ostaje nejasno zbog čega je vlada insistirala na ovakvom tipu automobila, budući da je žurba pojedinih ministara poslednjih godina imala i kobne posledice (Katarina Marić (32) poginula je 15. maja 2003. godine kada je na nju naleteo džip srpske vlade, koji je koristio ministar poljoprivrede Dragan Veselinov).

Vlada neće kupovati preskupa vozila

Kako je za „Politiku” objasnio Milivoje Mihajlović, šef vladine Kancelarije za saradnju s medijima, za prevoz državnih funkcionera trenutno se koriste 84 vozila iz voznog parka Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, čija je prosečna starost gotovo 10 godina i prosečna kilometraža oko 361.000 kilometara.

– Neka od vozila kojima se sada prevoze funkcioneri nebezbedna su, a i troškovi održavanja su veći nego kod vozila koja su pod garancijom. Ne znam zbog čega je odlučeno da se nabave vozila preko 3.000 kubika, verovatno je u pitanju bezbednost. Pretpostavljam da vlada neće kupovati preskupa vozila – rekao je Mihajlović za naš list i dodao da vlada nije oslobođena obaveze plaćanja poreza i PDV-a. Inače, automobilima iz voznog parka Uprave za zajedničke poslove pruža se usluga prevoza Narodnoj skupštini Srbije, Kabinetu predsednika države, vladi, ministarstvima, Vrhovnom, Ustavnom i Trgovinskom sudu, kao i Okružnom sudu (Specijalna tužilaštva za ratne zločine i organizovani kriminal). Ova vozila koriste i Republičko javno pravobranilaštvo, direkcije, agencije i druge posebne organizacije.

Vozni park slovenačke vlade

Ljubljana - Iako se zvanična Ljubljana verbalno slaže sa direktivama koje stižu iz Brisela da se, što se voznog parka tiče, mora okrenuti štedljivijim mašinama koje manje demonstriraju državno blagostanje, a više dokazuju osvešćenost o potrebi da se smanji emisija gasova u atmosferu koji utiču na globalno otopljavanje, flota službenih automobila članova slovenačke vlade pokazuje da je takvo slaganje i zalaganje deklarativno, a praksa nešto sasvim drugo. Od 17 automobila u kojima se voze ministri, čak 11 je marke „audi” A6, a među šest dizelaša od 3.000 kubika koje koriste ministri pravosuđa, odbrane, privrede, saobraćaja, prosvete i zdravstva nijedan nije stariji od tri godine, sa izuzetkom „audija” A6 (2.4) iz 1999. godine koji prevozi ministra finansija Andreja Bajuka.

Službeno vozilo šefa vlade Janeza Janše je „mercedes” S 600 sa benzinskim motorom iz 2001, a najbolje automobile („audi” A8 iz 2005) dobili su ministar policije Dragutin Mate i ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel. Dva automobila su iz 2007. (za ministre odbrane i prosvete), a najskromnije su prošli ministarka za rad i socijalnu politiku Marjeta Cotman („reno velsatis” 3.0 iz 2003), te ministar poljoprivrede i šumarstva Iztok Jarc („pežo 607”, proizveden 2001). Vlada osim toga, raspolaže i sa dva hibridna vozila „tojota prijus”, saznajemo od portparola Janšinog kabineta Valentina Hajdinjaka, od kojih je jedno zadužilo ministarstvo za okolinu, a drugo ministarstvo spoljno - da podsetimo, oko tog hibridnog primerka je pre par meseci izbio skandal jer je otkriveno da službeni vozač njime prevozi po bakaluk ministrovu suprugu Marjeticu Rupel.

Inače, ako bi se napravio inventar svih državnih automobila (od državnih sekretara do kurira) cifra bi se popela na oko 10.000 vozila; tu treba podsetiti da je Slovenija država sa oko dva miliona stanovnika.

Međutim, Slovenija je jula 1999. usvojila i posebnu uredbu o korišćenju službenih automobila u organima državne uprave, koja do detalja određuje ko sme i na koji način da dobije na korišćenje službeni auto. Za nas je zanimljiva definicija člana 5. pomenute uredbe, koja određuje da se „upotreba službenog auta za prevoz na posao i sa posla tretira kao upotreba službenog auta u privatne svrhe”.