Završeno snimanje filma SVETI ĐORĐE UBIJA AŽDAHU

Scenarista Dušan Kovačević ocenio je večeras da je rad na filmu "Sveti Georgije ubiva aždahu", po njegovoj istoimenoj drami, "bio užasno veliki i naporan posao", ali da su on i reditelj Srđan Dragojević u konačnoj verziji "napravili dobar kompromis".

Na konferenciji za novinare povodom "poslednje klape", on je izrazio "nadu da će se to pokazati i kada budu gotovi film i televizijska serija" i dodao da predstoji montaža "kao najdelikatniji, a možda i najlepši deo posla".

U protekla četiri i po meseca na lokacijama u Srbiji, Republici Srpskoj i Bugarskoj snimljeno je 60.000 metara filmske trake, ekipa je brojala više od hiljadu ljudi i projekat je do sada koštao oko četiri miliona evra. Voditelj konferencije, glumac i koproducent Zoran Cvijanović istakao je da je ovaj film "prvi koji je dobio titulu projekta od nacionalnog značaja". Finansirale su ga vlade Srbije i RS, a producent je kompanija "Sveti Georgije ubiva aždahu, DOO", uz koproducente iz Banja Luke i Sofije i podršku evropskog fonda "Eurimaž".

Dragojević je izjavio da je "umoran, ali jako zadovoljan".

"Prvi put sam radio najteži žanr - melodramu. Čini mi se da smo snimili dobar i pošten film, mada je kraj još daleko, slede postprodukcija i specijalni efekti", rekao je on.

Na pitanje Tanjuga da li film čija se radnja dešava u Srbiji od 1912. do 1914. godine ima i političku dimenziju, odgovorio je da je dominantna priča o komplikovanom ljubavnom trouglu, a da su "iza toga istorijske okolnosti koje dovode do tragičnog raspleta".

"Nismo se bavili mnogo politikom, mada ona postoji u pozadini jer se radnja događa u jedno teško vreme. Pre svega smo se bavili našim junacima na koje istorija kobno utiče. To je meni bila centralna nit", rekao je Dragojević.

Povodom scene iz promotivnog materijala u kojoj srpski oficir psuje Evropu i njen odnos prema našem narodu, Dragojević je rekao da "osećaj ljudi iz 1914. godine prema toj Evropi ne mora da bude isti kao naš današnji".

"Film se bavi epohom i trenutkom koji je vrlo različit od današnjeg", rekao je on.

Glumac i koproducent Lazar Ristovski, koji igra glavnu ulogu, uz mlade glumce Natašu Janjić i Milutina Miloševića, izjavio je da lik Djorđa smatra jednom od svojih životnih uloga.

"Taj lik je inspirativan jer nosi dvojnost - muški, srpski princip sa nagonom da ubije ženinog ljubavnika, ali i demokratski princip da pokuša da razume tog mladića", rekao je on.

Producent iz Banja Luke Vlado Ljevak istakao je da je učešće glumaca i tehničara iz RS u ovom projektu ključno za razvoj kinematografije u RS.

"Ulaganjem naše vlade stvoren je nacionalni filmski fond. Obećano nam je da će učešće fonda u budžetu RS godišnje biti 1,5 miliona maraka, a sa ovim projektom naši filmski radnici stekli su dragoceno iskustvo", rekao je Ljevak.

Na konferenciji je bilo puno reči o odlično obavljenom poslu i o izuzetnom značaju budućeg filma, ali je tenziju unelo pitanje zašto je iz projekta istupio slavni scenograf Miljan Kljaković Kreka.

Posle dosta kritike na račun novinara "što nemaju nešto lepše da pitaju", ipak je rečeno da još nisu isplaćeni svi honorari, ali da će biti i da zvanični finansijski obračun tek počinje.

Takođe je rečeno da će se scenografija - filmsko selo izgrađeno u Deliblatskoj peščari rušiti, po ugovoru sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine.