Mihail Nesterov. Tajanstveni pesnik ruskog slikarstva

U Ruskom muzeju u Sankt-Peterburgu održava se izložba Mihaila Nesterova, upriličena povodom jubileja poznatog ruskog slikara. U maju se navršava 150 godina od njegovog rođenja. Nesterov je jedan od najtraženijih umetnika među kolekcionarima ruske umetnosti.

„Jedan od najlepših, strogo-predivnih Rusa koje sam sreo u toku celog svog života, - pisao je o Nesterovu filozof i publicista Vasilije Rozanov. – Mislim da je on sasvim istorijski čovek. Produhovljenost kojom zrače njegove slike, nikad se ne zaboravlja. On je stvorio „stil Nesterova“ i ovaj stil se nikad neće ponoviti.“

Na ekspoziciji ima oko dve stotine dela slikarstva i grafike iz kolekcije Ruskog muzeja, Državne Tretjakovske galerije, mnogih drugih ruskih muzeja i privatnih kolekcija. To je najveća izložba umetnika koja je ikad organizovana. Ovde se mogu videti ne samo klasična dela umetnika, već i skice Nesterova za freske u crkvama koje nikad ranije nisu bile izložene i radovi iz sovjetskog perioda iz kolekcije muzeja iz provincije i privatnih kolekcija.

Na izložbi je prikazano jedno od centralnih dela iz stvaralaštva Mihaila Nesterova – slika „Viđenje dečaka Vartolomeja“ (Vision of Young Bartholomew), koju je poznati umetnički kritičar Aleksandar Benoa nazvao „jednom od najtajanstvenije-poetskih i najlepših slika poslednje decenije XIX veka“. Kao osnova za sliku poslužio je siže, preuzet iz „Žitija prepodobnog Sergija“ Epifanija Premudrog, u kojem se govori o susretu mladog Vartolomeja, potonjeg Sergija Radonješkog, osnivača Trojice-Sergijeve lavre s tajanstvenim starcem.

Kad je Vartolomej napunio sedam godina roditelji su ga dali da uči da čita i piše, ali je dečak teško usvajao nauku. Jednom je Vartolomej sreo shimnika, zamolio je nepoznatog starca da mu ukaže put učenja i dobio je blagoslov od njega. Posle molitve shimnika Vartolomej je postao potpuno drugi čovek.

Prve skice za sliku Mihail Nesterov je načinio u Italiji, na ostrvu Kapri. Tamo je otputovao kako bi slikao italijanske pejzaže, a na njihovoj poleđini u albumu odjednom je počeo da skicira sliku iz žitija ruskog sveca. Po povratku u Rusiju nastavio je da radi na slici.

Dugo vremena umetnik je pravio bezbroj skica seljačke dece, ali nikako nije mogao da pronađe jedini pravilan lik, sve dok jednom hodajući po selu nije primetio devojčicu od desetak godina. „Ošišanu, velikih, široko otvorenih i začuđenih plavih očiju, bolesnu, - pisao je Nesterov u svojim „Sećanjima“. – Usne su joj bile tužne, dah vreo.“ Umetnik je uspeo da nagovori roditelje devojčice i oni su pristali da mu njihova kćerka pozira.

„Viđenje dečaka Vartolomeja“ je predstavljalo senzaciju na 18. izložbi peredvižnika. Rad je za svoju kolekciju odmah kupio Pavel Tretjakov.

Kasnije je Mihail Nesterov naslikao dve kopije ove slike. Prvu, 1917. godine, na molbu pevača Fjodora Šaljapina, njemu na poklon. Drugu, 1922. godine, za izložbu ruskih umetnika u Velikom dvorcu u Njujorku. Ova varijanta slike nosi naziv „Viđenje svetog dečaka Sergija“ (Vision of Saint Sergius, When a Child) i sadrži jednu vidnu razliku u odnosu na originalnu verziju slike – u levom gornjem uglu slike Nesterov je naslikao mesec, kojeg nema na slici „Viđenje dečaka Vartolomeja“. Ova slika je 2007. godine prodata na njujorškoj aukciji aukcijske kuće Sotheby’s za rekordni iznos od 4.296.000 dolara, što je Mihaila Nesterova učinilo jednim od najskupljih ruskih umetnika.

Nesterov je u svojim radovima prikazao religiozno-filosofska traganja ruskog „Srebrnog veka“ s kraja XIX i početka HH veka, iz vremena procvata ruske kulture pre revolucije. Jedan od vrhunaca stvaralaštva Nesterova jeste to što je on bio majstor freskopisa. Oslikao je hram svetog Vladimira u Kijevu, sagrađen povodom 900-godišnjice Krštenja Rusije i Pokrovski hram obitelji svete Marte i Marije u Moskvi. Na izložbi u Ruskom muzeju prikazane su skice fresaka. Uoči Februarske revolucije 1917. godine on je prikazao publici svoje poznato platno „Hrišćani“, takođe poznato i kao „Duša naroda“ i „U Rusiji“. Među prvima su ga videli ruski religiozni filosofi Pavle Florenski i Sergije Bulgakov. Jedan je poginuo u GULAG, a drugi je bio primoran da emigrira. Portret njih dvojice pod nazivom „Filosofi“ Nesterov je naslikao 1917. godine.

Danas je Mihail Nesterov u svetu jedan od najtraženijih umetnika među kolekcionarima ruske umetnosti.