Strasni put dugačak nedelju dana

Nedelja Velikih strasti ili Strasna sedmica počinje kod pravoslavnih vernika 9. aprila. To je poslednja nedelja pred Uskršnjim svečanostima, koja traži od hrišćana poseban strogi post da bi mogli fizički i duhovno da se pripreme za najvažniji događaj crkvene istorije – čudo Uskrsa.

Strasna sedmica je put Gospoda u susret čovečanstvu. To je vreme, kada privremeno zaboravimo na svoje grehe, te se sećamo velike žrtve Boga. Upravo zato se svi dani Strasne nedelje u hrišćanstvu zovu Velikim, - ispričao je u svom intervjuu radiokompaniji Glas Rusije espert Sinodalnog odelenja za poslove mladih Moskovske patrijaršije jeromonah Dimitrij Peršin.

Strasna sedmica podseća na jevanđeoske događaje, koji su se desili  nedelju dana pre raspeća i vaskrsnuća Gospoda. Juda izdaje Hrista u sredu Strasne sedmice. Gospod vrši  Tajnu večeru i pričešćuje sve apostole, među njima i Judu, zatim odlazi u Getsimanski vrt i moli se sve do krvavog znoja. Tamo dolazi straža i odvodi Hrista Prvosvešteniku, a zatim Pontiju Pilatu. Pontij Pilat predaje Ga  mučenju i Golgoti. Na Krstu Gospod umire.  Posle toga ga sahranjuju u pećini. Sve te događaje pominjemo u vreme Strasne sedmice. I zajedno s Hristom idemo strasnim putem.

Najsvečaniji i najtužniji su za vernike poslednji dani sedmice. Velikog četvrtka bogosluženja su posvećena četirima najvažnijim jevanđeoskim događajima: Tajnoj večeri, kada je Gospod uveo tajnu Svetog pričešća, pranju nogu učenika od strane Gospoda u znak najveće smernosti i ljubavi prema njima, molitvi Spasa u Getsimanskom vrtu i izdaji Jude. Na dan Velikog petka se sećamo smrtne presude, stradanja na krstu i smrti Spasa. Subota je dan sahrane Isusa Hrista,  nalaženje njegovog tela u grobu, silazak dušom u had da bi tamo proglasio pobedu nad smrću i oslobodio duše,  koje su s verom čekale Njegov dolazak.

Ove godine je Veliki post, koji je trajao i pre strasne nedelje, za vernike  je imao velika iskušenja.  Antiklerikalna proganjanja i skandali, kojima se podvrgava Moskovska patrijaršija na čelu s patrijarhom Kirilom, u velikoj meri razdvajaju ljude. Današnja Strasna sedmica mora da pruži vernicima svest ko je bio Hristos, šta On znači u životu svakog hrišćanina, - uveren je predavač Pravoslavnog Sveto-Tihonovskog humanitarnog univerziteta sveštenik Vadim Leonov.

U Jevanđelju se pominje događaj, kada učenici Isusa Hrista i oni, koji su pratili Njega, morali da se opredele – s kime su: sa svojim Učiteljem ili s narodom, koji je vikao: Razapni ga! Čini mi se da svako od nas mora da učini takav lični izbor i danas, jer napadi na crkvu su poslednjih dana postali toliko zlobni i masovni da se svako mora opredeliti u kojoj meri je on veran Crkvi i Hristu.

Velike subote, uoči pravoslavnog Uskrsa, u Jerusalimu u hramu Groba Gospodnja silazi Blagodatna vatra. Svake godine hiljade hrišćana  različitih konfesija iz mnogih zemalja teže da dođu u Jerusalim da bi svojim očima videli to čudo. Počev od 2007. godine, zahvaljujući inicijativi ruskog Fonda Andreja Prvozvanog, Sveta vatra iz Jerusalima u specijalnoj kapsuli se nosi u Moskvu za prazničnu liturgiju u glavni hram – hram Hrista Spasa. Palenje sveća od čudotvorne vatre je znak početka Uskršnjih svečanosti.