Crveni božuri

Sukobi sa KFOR-om, barikade, ubistva Srba… Kosovo neće uskoro zaboraviti 2011. godinu, jednu od najtežih u istoriji te pokrajine. Danas se može konstatovati da će sledeći uslov za održavanje dijaloga s EU biti ukidenje srbskih instituta na severu pokrajine, što znači potpuno povlačenje Srbije sa Kosova.

Granice živlenja srpske nacije su veoma široke, proces formiranja države Srba, koji je počeo u prvoj polovini 19. veka, nastavlja se i danas. Tu činjenicu je zgodno iskoristiti u težnji da se Srbija vrati u granice Beogradskog pašaluka, tvrdeći, da ta zemlja ne može da postoji u današnjim granicama. Srbija plaća veoma visoku cenu za evrointegraciju, - izjavljuju politikolozi i istoričari.  Faktički ona plaća svojim suverenitetom i nacionalnom nezavisnošću. Osim toga, Srbija mora da ispuni niz uslova EU, koji će još više  rasparčati njenu teritoriju.

Prema prognozama ruskih politikologa, ako Srbija danas prizna Kosovo,  ranije ili kasnije će se postaviti pitanje priznanja nezavisnosti  Vojvodine, a zatim priključenja Kosovu južnih oblasti Srbije, gde živi mnogo Albanaca. Vojvodina danas ima veoma čudan status. Većina stanovnika su Srbi, Mađara ima samo 11 odsto. Ona ima svoje predstavništvo, koje je već otvoreno i počinje da funkcioniše u Briselu, ignorišući svoje vlasti. Pri tome postoji podržan od strane Zapada jaki pokret za  autonomiju. Na jugu Srbije vlada albanski činilac, koji podržavaju  separatističke vlasti Prištine, kao i, prikriveno,  Zapad. Odnosno, jug Srbije  uzima kurs na priključenje Kosovu. Dakle, od Srbije ostaje samo Beogradski pašaluk, koji ispunjava sve uslove EU, gubi nacionalnu ekonomiju, bankarski sistem. Izgleda, upravo to žele političari, koji hrabro vode svoju zemlju u EU.

Međutim, ljudi, daleki od politike, raspoloženi su drugačije. Kosovo još uvek nije izgubljeno! Ono nikada neće biti izgubljeno dok živi u našim dušama, - smatra naš slušalac Dragan Milašinović. On je poslao našoj redakciji pesmu Crveni božuri, posvećenu Kosovu. Stihovi su veoma lepi, predlažemo vam da pročitate odlomak te pesme:

Usni sanak Jugovića majka

crne glase pred boj na Kosovu:

polećelo sa njenog krioca

devet mladih, surih sokolova,

polećelo nebu u visine

da dosegnu užareno sunce;

al’ odjednom zacrni se nebo

nesta sunca i belih oblaka,

pade tama usred bela dana,

a iz tame na njeno krioce

neko baca devet sokolova,

devet mrtvih, krvavijeh tela;

i još pade na krioce njeno

stari or’o srca probodena.

Zaplaka se Jugovića majka,

roni suze još pre zore rane,

crni sanak slomio joj dušu

sokolovi – njeni su sinovi

a orao stari Jug Bogdane.

Al’ kad bela zora osvanula

suze s lica majka obrisala,

obukla se u lepe haljine

i izašla pred svoje sinove

pa ovako njima govorila:

“Oj sinovi, moji sokolovi!

Svojom sam vas dojkom zadojila,

svojom rukom vode napojila,

grejala vas na srcu svojemu

i ljubila u zlatnu povoju,

pevala vam pesme uspavanke,

snagu sam vam udahnula svoju!

Svi se danas dive i govore

o mojijeh devetoro srca,

svi se kunu u imena vaša

i nadaju u vaše junaštvo!

“Poslušajte moja deco mila,

sokolovi s majčinijeh krila!

Ova vas je zemlja othranila

othranila šenicom belicom

i crvenim vinom zapojila;

ovo vas je sunce ogrejalo,

ovo vas je nebo milovalo,

ova zemlja i vaša i moja

biće skoro svedok teškog boja!

“Vi idete danas na Kosovo

za krst časni krvcu proljevati

i za svoju vjeru umrijeti.

Braneć svoju zemlju od dušmana,

braneć sestre od tuđa zuluma

i ljubovce od crnih usana,

možda neki vratiti se neće

da poljube ruku stare majke!


Olga Žuravljova,