EU: neprolazni porez

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble odstupio je, ali nije kapitulirao. Mada je od ideje oporezivanja svih finansijskih ili makar berzanskih poslova u EU ili zoni evra, koju lobira Evropska komisija, moralo da se odustane, pokušaj traženja alterantive u cilju sprečavanja nove finansijske krize ministar nije napustio.

Britanski premijer Dejvid Kameron koji je ocenio porez na transakcije kao „ludost“, spreman je da iskoči iz kože samo da ga ne dopusti. Zbog bojazni da će ostati pusta finansijska berza Londona, čiji prihodi osiguravaju zemlji deset odsto unutrašnjeg bruto proizvoda. Sa Velikom Britanijom solidarni su Švedska i Luksemburg. I takođe iz razloga nacionalnog egozima. Između ostalog, profesor Jakov Mirkin, direktor Instituta za finansijska tržišta i primenjenu ekonomiju finansijske akademije vidi i druge razloge za neprihvatanje projekta.

Pitanje nije toliko u nacionalnom egoizmu, koliko u racionalnosti uvođenja poreza na finansijske transakcije. Uopšte nije sigurno da će porez ukinuti finansijske rizike. On će biti prosto uključen u cenu usluga finansijskih institucija. Ući će kao sastavni deo bankarske kamate. Konačno ovaj porez će biti prebačen na pleća realne ekonomije i stanovništva.

Uvesti minimalni porez od jedne desetine do jednog stotog dela procenta na operacije sa valutom, akcijama i derivatima predlagao je još 70-ih godina američki ekonomista Džejms Tobin. Za vreme finansijskih potresa, kao danas, ove ideje se sete. Ali svaki put nalaze se ograde poput britanske. Evo šta misli tim povodom ugledni finansijski ekspert doktor Otmar Ising koji je u nedavnoj prošlosti bio glavni ekonomista Evropske CB.

Jasno je jedno: što se manje zemalja pridruži tom porezu, to će on biti besmisleniji. Dovoljno je da ne učestvuje samo London, i većina poslova će preći tamo. Švedska je to osetila 90-ih godina kada je uvela takav porez i poslovi su otišli van zemlje. Efekat je bio neznačajan, poreski prihodi vrlo skromni. Tržišta sa prometom velikog bankarskog kapitala treba regulisati. Jačati nadzor. A zamišljeni porez na trasakcije ovaj zadatak ne može da ispuni.

Sve je tačno, ali on bi mogao, po mišljenju drugih evropskih eksperata,  da učini jednu korisnu stvar: da ograniči špekulativni tok operacija koje se vrše kompjuterskim programima za delić sekunde. I samim tim da smanji rizik od berzanskih tehtonskih potresa.

Ministar Šojble sprema se da priđe rešavanju problema sa druge strane. Da se dogovara o pravilima regulisanja pomenutih superbrzih špekulativnih poslova. Ovo pitanje se može rešiti u okviru važećih zakona u EU, smatra on. Krajem nedelje u Kopenhagenu će se okupiti šefovi evropskih ministarstava finansija i taj predlog će biti iznet na razmatranje.