Vasilij Aksjonov: romansa sa Amerikom

Ime istaknutog ruskog pisca 20. veka Vasilija Aksjonova zauzelo je svoje mesto u književnoj ediciji Život izuzetnih ljudi, posvećenoj svetski čuvenim ljudima. Prvu biografsku knjigu Aksjonov napisao je moskovski prozaik i novinar Dmitrij Petrov.

Knjiga je zasnovana na dokumentima i tekstovima samog Aksjonova, razgovorima sa njegovim prijateljima i rođacima, sa ljudima koji su ga poznavali. U njih između ostalog spada i sam Dmtirij Petrov.

U biografskoj knjizi autor poklanja mnogo stranica onom periodu života Aksjonova koji je on kao već poznati pisac proveo u SAD. Mada je prema toj zemlji Aksjonov od mladosti osećao interesovanje i simpatiju. Ova osećanja su se pojavila još kada je Vasilij Aksjonov doputovao kod svoje majke u Magadan, dalekoistočni grad na obali Ohotskog mora. Majka pisca, Jevgenija Ginzburg, ovde je bila u desetogodišnjem izgnanstvu posle staljinskih logora. Na paradoksalni način atmosfera naselja bivših političkih zatvorenika zadivila ga je slobodom: i u njihovom društvu mladi Aksjonov se upoznao sa stihovima Pasternaka, Gumiljova, Ahmatove. Ovde se osećala intrigantna bliskost Amerike, bez obzira na to što ju je od Rusije delio okean: u prodavnicima su se još prodavale namirnice lend-liza – to je humanitarna pomoć koju su pružale SAD SSSR za vreme Drugog svetskog rata. Na igrankama i restoranima čuo  se džez koji je začido Aksjonova snažnom unutrašnjom slobodom.

Tako je započela romansa Aksjonova sa Amerikom, gde se 1980. godine našao autor već poznatih dela koja su kod njega u domovini bila sve oštrije kritikovana, govori Dmitrij Petrov. Poslednja kap bio je almanah Metropol, čiji je inicijator bio Aksjonov. Zbog njegovog sardržaja pisac je bio lišen sovjetskog državljanstva i našao se u emigraciji u SAD, gde je predavao na 20 univerziteta!

Ksjonov je želeo da se ostvari kao američki pisac, uveren je autor njegove biografije. U SAD na engleski su bili prevedeni njegovi ključni romani: Opekotina, Ostrvo Krim, Kaži „suvo grožđe“. A prva njegova američka knjiga bila je U traganju za tužnom bejbi.

Knjiga je prodavala dobro zahvaljujući dobroj štampi, govori Dmitrij Petrov. Amerikancima je bilo zanimljivo šta je napisao o njima ovaj pisac proteran iz SSSR, ovaj Rus, kako on može da oseća Ameriku? A treba reći da ova knjiga nije bila okret u stranu SAD. Aksjonov je pisao o tome šta mu se ovde nije dopadalo. Nad mnogim se šalio, nad mnogim otvoreno smejao. I američka kritika je to primila sasvim mirno, ona je priznala: mi ovde samodovoljno živimo preko okeana, odvojeni od čitavog sveta i zaboravljamo da se šalimo na svoj račun. A ovaj Rus pokazuje one strane našeg života koje su skrivene od nas, na koje se trudimo da ne obraćamo pažnju.

Ipak naklonost Amerikanaca se spotakla o drugu knjigu Aksjonova – Novi slatki stil, gde on govori o sudbini ruskog emigranta u Americi. Američka publika nije primila sakrazam i grotesku – ne samo u pogledu SAD i SSSR, nego i prema životu uopšte. A sledeći roman Carski rez nije ni bio odštampan, nastavlja Dmitrij Petrov.

Ali, na sreću, do tada u Rusiji je nastupila epoha perestrojke, govori Petrov, i od 2001. Aksjonov je živeo već u novoj Rusiji i dobio mogućnost da štampa knjige. Carski rez je izašao na ruskom. Time se završila romansa Aksjonova sa američkom književnošću i univerzitetom.

Danas se Aksjonova sećaju u Americi pre svega poštovani književni kritičari i slavisti. A u Rusiji Aksjonov ostaje kultni pisac za svoje vršnjake i veliki književnik 20. veka za sve generacije čitalaca, zaključuje Dmitrij Petrov.