Nemačka šargarepa, maslačak i mrtve duše Helade

Savez poreskih obveznika Nemačke proučio je nacrt nacionalnog budžeta za 2013. godinu i predložio da se on smanji za preko 150 miliona evra. Nevladine organizacije sumnjaju u neke stavke rashoda. U vreme krize vlada se zabrinula za prinos maslačka i cvetanje šargarepe – nema li ovde korupcije ili je to prosto činovnička glupost?

Za liderima ne zaostaju ni autsajderi. U Grčkoj, na primer, činovnici – s predumišljajem ili od lenjosti, još treba da reše da li se otpisuju državne troškove za mrtve duše.

Naredne godine Berlin planira da izdvaja ministarstvu poljoprivrede 230 hiljada evra za uzgajanje novih sorti šargarepe bele, žute i ljubičaste boje. Još više sredstva izdvojeno je za proizvodnju crvenog soka od jabuke. Naučni zahtevi usmereni na povećanje prinosa maslačka koštaće budžet 135 hiljada evra. Maslačak se koristi za proizvodnju gume. A nacionalna energetika će dobiti 170 hiljada evra za zamenu električnih sijalica na 50 pumpi. Spisak sličnih zagonetnih državnih subvencija objavljuje Savez poreskih obveznika Nemačke svake godine.

Između ostalog, rukovodilac Centra za nemačka istraživanja RAN Vladislav Belov u intervjuu za Glas Rusije istakao je da ne vidi veliku nevolju ni u projektima, ni u troškovima – moguće je da će upravo oni dovesti do probojnih otkrića. Ovde je najvažnija društvena kontrola.

Vidim plus u javnoj kontroli, i minus i tome što poreski obveznik koji kontroliše takve stvari dovodi u sumnju delatnost odgovarajućih naučno-istraživačkih univerziteta. Nije slučajno jedan od dobitnika Nobelove nagrade prošle godine pre desetak godina bio dobitnik Šnobelove nagrade, njene parodije. Kao što znate, Šnobelovsku nagradu dodeljuju za tobože apsurdna istraživanja. Jedno od ovih tobože apsurdnih istraživanja bilo je položeno u osnovu buduće Nobelove nagrade. Za Rusiju je to očigledan primer da treba da postoji ne samo kritika rada vlade, već što je najvažnije kontrola od strane građanskog društva.

U celini istorija ekonomskog i tehničkog razvoja Nemačke ne pruža osnove da se sumnja da su vlasti zemlje sklone ka realizaciji besmislenih projekata, a rad birokratskog aparata prilično retko izaziva primedbe za korupciju.

Više je pitanja za delatnost birokratske mašinerije zemalja koje se nalaze na južnom kraju EU. Po podacima koje je objavilo ovih dana Ministarstvo zdravlja Grčke, oko 15% stanovništva koje nije radno sposobno ili 36000 ljudi, ispostavilo se prosto mrtvim dušama. U uslovima oštre krize iz državnog budžeta do danas se svakog meseca izdvaja oko 111 miliona evra za doprinose nepostojećim slepima, invalidima i starateljima siročadi. Tek sada grčka vlada je planirala da konačno stvori jedinstvenu bazu invalida. A pre ove provere činovnicima je bilo mnogo zgodnije, a možda i povoljnije, da rade sa desetinama odvojenih arhiva.