Mali nakon prevrata: situacija je neodređena

 Situacija u Republici Mali, gde je u noći između srede i četvrtka izvršen državni udar i gde je vlast osvojila vojna hunta, ostaje napeta i nepredvidiva. Upravo o tome govori vanredni i ovlašćeni ambasador Ruske Federacije u Maliju Aleksej Dumjan:

- U poređenju s jučerašnjim danom, situacija nije pretrpela kardinalne promene, - kaže Aleksej Dumjan. – U gradu je uveden policijski čas. Zatvorene su sve granice – i vazdušne i kopnene. Hunta, koja je osvojila vlast, trenutno obavlja konsultacije s različitim političkim i društvenim snagama zemlje u vezi s razjašnjavanjem svojih ciljeva i formiranjem vlade nacionalnog jedinstva. Sudbina uhapšenih ministara zasad nije jasna, ali su navodno zdravi i čitavi, iako su odvedeni na nepoznato mesto u pratnji vojnika. Predsednik (Amadu Tumani Ture) po postojećim, ali nepotvrđenim informacijama skriven je na sigurnom na teritoriji Bamaka, a čuvaju ga njemu verne jedinice. Što se tiče ruske ambasade, ona se nalazi daleko od centra i situacija oko ambasade je mirna. U svakom slučaju, zasad je mirna i nadam se da će takva ostati i u buduće. U samom gradu se ponekad čuje sporadična haotična pucnjava. Zasad je reč o troje-četvoro ubijenih u nekim slučajnim okolnostima. Ipak, ima slučajeva maroderstva i pljačke od strane ljudi u vojničkoj uniformi. Hunta je pozvala svoje pristalice i sve ljude u vojničkoj uniformi, kao i policijske službe da pomognu u održavanju reda, da poštuju disciplinu i da se uzdržavaju od bilo kakvih negativnih radnji. Ovdašnja ruska dijaspora je malobrojna, ima oko 150 ljudi, uglavnom u glavnom gradu – Bamaku. Po našim informacijama, niko od njih nije nastradao, ali im preporučujemo da se uzdrže od izlaska u grad, pozivamo ih na budnost i oprez. Pošto je grad zapljusnuo talas maroderstva, u svakom slučaju juče, bile su zatvorene sve prodavnice, banke i benzinske pumpe. Hunta je pozvala administrativne službe da od utorka 27. marta nastave s radom, a takođe se obratila sekretarima, odnosno drugim licima minstarstava da vrše svoje dužnosti. Zasad situacija u mnogo čemu ostaje neodređena.

Pojavile su se informacije o tome da pobunjenici Tuarezi, koji vode rat na severu Malija prete da će iskoristiti situaciju i proširiti zonu svojih ratnih dejstava?

- To me ne bi začudilo, zato što je jasno da kad se posle bitke jedna strana nalazi u nezavidnom položaju, druga strana to pokušava da iskoristi. Očigledno, Tuarezi će pokušavati da prošire svoje pozicije, ali zasad čak ni sa strane vojnih lica situacija nije potpuno jasna – da li svi podržavaju pučiste ili ne. Sudeći po nepotpunim informacijama, vladina vojska pruža otpor pobunjenicima. Zasad je teško suditi o tome kako će se situacija odvijati, ali u principu nije baš najpovoljnija, barem za snage prethodne vlade. Iako nove vlasti izjavljuju da se jedan od prioritetnih zadataka sastoji upravo u tome da se regulišu problemi sa severom, aludirajući na to da računaju pre svega na rešavanje pitanja silom, kako bi odbranili teritorijalni integritet i jedinstvo zemlje. Koliko će im to poći za rukom, očigledno je da će pokazati najskorija budućnost.

Mali se, dodao je Aleskej Dumjan, - u toku poslednjih godina smatrao uzorom demokratskog razvoja u Zapadnoj Africi. Na inicijativu predsednika, kojeg su sad pučisti svrgli s vlasti, u zemlji je usvojen demokratski napredan Ustav i vrlo je žalosno što je ovakva sudbina zadesila upravo ovu zemlju.

O tome da bi se sadašnji zabrinjavajući događaji u Maliju teško desili da nije bilo spoljnih faktora, danas govore mnogi. Evo šta je o tome juče u intervjuu rekao zamenik ministra inostranih poslova Rusije Mihail Bogdanov:

- Moje, vrlo skromno mišljenje jeste da su to odjeci libijskog problema, - kaže on. – Zato što čim je bio rešen unutrašnji konflikt u Libiji, naravno, bilo je jasno da je to samo početak, da će biti posledica. Zato i u kad je u pitanju Sirija kažemo da se ne sme primenjivati „libijski model“ – probleme treba rešavati u okviru nacionalnog širokog dijaloga na osnovu narodne sloge. Ukoliko takve sloge nema i kad se jedna strana oseća kao pobeđena, a druga kao pobednik, to izaziva dalje komplikacije. To je i krvna osveta, i ograničavanje prava, nastaje čitava masa protivrečnosti, na osnovu sukoba među klanovima i među plemenima. U Libiji su svi arsenali oružja opljačkani, ne zna se kuda je otišlo oružje, ne samo u samoj Libiji, već i van njenih granica, prema Egiptu, Sinaju i dalje, a takđe na jug u rejon Sahela i prvi je od svega toga nastradao Mali, ako se ima u vidu da je u njemu bilo i svojih unutrašnjih problema, separatističkih tendencija. A sad su dobili veliko pojačanje u vidu boraca i oružja, nastali su vrlo složeni problemi i u samom Maliju. Nema unutrašnje sloge ni između izvesnog dela vojske i oficira i političkog rukovodstva zemlje, njenog predsednika. I prevrat koji se desio u Maliju je direktna posledica libijske krize. I mislim da su od toga svi na gubitku, nema dobitnika. Oni koji su na dobitku, to mogu da pretpostavim, jesu banditi, teroristi, koji love ribu u mutnoj vodi. Za ozbiljne, odgovorne političare ovo je potpuni gubitak.

Po rečima Mihaila Bogdanova, Rusija je, kao i mnoge druge zemlje, već osudila vojni udar u Maliju i zahtevala je od pučista da obnove ustavni poredak u zemlji i da se na vlast vrati demokratski izabrani predsednik.