Iako je nedavni dogovor lidera šest političkih stranaka o raspodeli vojne imovine proizveo brojne spekulacije kako su, navodno, tim sporazumom širom otvorena vrata BiH da najkasnije za dve godine dobije punopravno članstvo u Severnoatlantskoj vojnoj alijansi, brojni analitičari ističu da od toga nema ništa jer je, kako kažu, članstvo u NATO izuzetno skupo, a u BiH je sve manje novca čak i za najosnovnije finansiranje zajedničkih Oružanih snaga.
Besmislena euforija
Vojno-politički analitičar iz Beograda Miroslav Lazanski kaže za Press RS da je logično da se u Sarajevu stalno priča o neophodnosti ulaska u NATO, jer se na taj način pokušava progurati teza o unitarnoj BiH koja jedino kao celina može postati član alijanse.
- Međutim, ubeđen sam da će ih euforija brzo proći kad saberu koliko košta članstvo u toj organizaciji. Ako ostavimo po strani to što je predsednik RS Milorad Dodik izjavio da će građani Srpske na referendumu odlučiti da li pristaju da BiH uđe u NATO, a rezultati tog izjašnjavanja su, verujem, svima unapred poznati, ne znam da li su pobornici učlanjenja svesni koliko košta jedno takvo „zadovoljstvo" - kaže Lazanski.
Navodeći primer Hrvatske, koja je 2009. godine dobila punopravno članstvo u alijansi i koja je već u prvoj godini imala troškove merene desetinama miliona dolara samo za finansiranje svoje minijaturne vojne misije u Avganistanu, Lazanski ističe da je to samo manji deo računa koji SAD ispostavljaju svim novim članicama koje dolaze iz istočne Evrope.
- Prema zvaničnim procenama iz Zagreba, samo za finansiranje 300 vojnika hrvatske vojske koji učestvuju u američkoj kampanji u Avganistanu godišnje ode oko 40 miliona dolara! Tu zatim imate i obavezu svake države članice da u kasu NATO-a svake godine uplaćuje tzv. kotizaciju, odnosno članarinu u savezu koja bi za BiH, uzimajući u obzir njenu slabu ekonomiju, verovatno iznosila „velikodušnih" četiri do pet miliona dolara. Kad tome dodate i neophodnost usklađivanja nacionalnog naoružanja s NATO standardima, koje bi u slučaju BiH takođe koštalo nekoliko desetina miliona dolara, nabere se poprilična cifra. Ne znam da u BiH ima toliko novca za rasipanje - kaže Lazanski.
Da je najava brzog prijema BiH u NATO najobičnija fikcija, bez ikakvog utemeljenja u realnom stanju u kojem se nalaze ne samo zajedničke Oružane snage, već i cela bh. ekonomija, smatra i Gostimir Popović, vojni analitičar iz Banjaluke.
Preskupa avantura
Navodeći da bi samo za prilagođavanje ratnog vazduhoplovstva Oružanih snaga BiH NATO standardima trebalo izdvojiti najmanje 25 miliona dolara, Popović dodaje da bi za rekonstrukciju kompletnog naoružanja bilo potrebno obezbediti sumu koja je nedostižna čak i za mnogo razvijenije zemlje.
- I ja ću se pozvati na primer Hrvatske, čije je RV i PVO nekoliko puta kvalitetnije od ovog u BiH. Kad su pre nekoliko godina Hrvati, po nagovoru Amerikanaca, rešili da modernizuju svoje vazdušne snage i iz upotrebe isključe avione „mig 21", Amerikanci su im ponudili da kupe 15 polovnih aviona tipa F-16 po ceni od 70 miliona dolara. Čak i za te polovne krševe Hrvati nisu imali para! U slučaju BiH verovatno bi nam ponudili nešto manji broj aviona, ali čak i da se radi o samo pet aviona F-16, njihova cena ne može ići ispod 25 miliona dolara. Za modernizaciju kompletnih OS BiH potrebno je više od 100 miliona dolara! Ko će ovde naći tolike pare - pita Popović.
S druge strane, u Ministarstvu odbrane BiH tvrde da još nemaju tačne procene koliko bi članstvo u NATO-u koštalo ovdašnje poreske obveznike. Zamenik ministra odbrane BiH Mirko Okolić za Press RS priznaje da se radi o ogromnim ciframa.
- Trenutno je nemoguće proceniti koliko bi nas članstvo koštalo. Opet, dobar pokazatelj može da nam bude članstvo u Partnerstvu za mir, gde svake godine imamo milionske troškove za učešće naših trupa u NATO misijama. Članstvo u NATO-u nije samo političko, već je i ekonomsko pitanje koje moramo ozbiljno razmotriti - kaže Okolić.
Šolaja: Rusija preko RS brani svoje ciljeve!
Direktor Centra za međunarodne odnose iz Banjaluke Miloš Šolaja smatra da je BiH, uprkos optimističnim predviđanjima iz Sarajeva, još daleko od dobijanja statusa punopravnog člana NATO-a.
- Geopolitički odnosi u svetu, a posebno na ovim prostorima, znatno su se promenili poslednjih godina. Ovde imamo sve veće prisustvo i uticaj Rusije, koja preko Republike Srpske brani svoje geostrateške ciljeve. Uzimajući u obzir negativno raspoloženje koje među većinom Srba još postoji prema NATO-u, ne verujem da će proces priključenja ići brzo i lako - kaže Šolaja..