BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Saradnja sa EU i sa Rusijom, ne isključuju jedna drugu

Saradnja sa EU i sa Rusijom, ne isključuju jedna drugu
16.03.2012. god.

U okviru nedavno završenog biznis foruma, održanom na Kopaoniku, razgovarali smo sa gospodinom  Branislavom Grujićem, predsednikom kluba „Privrednik“ i srbsko- ruskog holdinga „PSP- Farman“.

Tema ovogodišnjeg skupa je „Kako sačuvati budućnost Srbije“. Ovo je elitni ekonomsko- politički skup. Ambasadori vodećih zemalja sveta su govornici na panel diskusijama, kao i najpozvaniji ljudi iz oblasti ekonomije i privrede iz regiona. Kome su namenjene poruke i zaključci sa ovog skupa?

Poruke sa skupa su namenjene, nažalost, budućoj vladi, pošto je ova sadašnja vlada na izmaku svog mandata i mi se trudimo da pripremimo platformu za razgovor sa budućom vladom.  Uspeh je sadašnja vlada postigla na spoljnopolitičkom planu, dobijanjem statusa kandidata za prijem u EU, ali nažalost sa velikim podbačajem na svemu ostalom što se tiče privrednog ambijenta u Srbiji. Zadatak svake buduće vlade će biti i ostati privreda i privredni ambijent u Srbiji- kako ga poboljšati, kako završiti tranzicioni period i kako napraviti uslove za investicije, bilo da su  one strane ili domaće i omogućiti da mali i srednji biznis može lako da funkcioniše u Srbiji.

Dve godine unazad  opisali ste ekonomsku situaciju u Srbiji upotrebivši izraz „zastoj u sistemu“, godinu dana kasnije bio je to izraz „zapušenje cevi“. Situacija danas nije nimalo bolja nego dve godine ili godinu dana unazad. Dajete takođe vrlo konkretne savete, ali kao da nema ko da  ih čuje. Šta očekujete od nove vlade?

Nažalost, za ove dve godine, Srbija je „šlajfovala“. Imamo sreću da se u prethodnih godinu i po dana, barem deo projekata  pokrenuo i da je počela gradnja puteva, ali to je jedan samo mali deo infrastrukturnih projekata, koji je neophodan Srbiji. Nadamo se da nova vlada neće biti tako glomazna, sastavljena od tolikog broja koalicionih partnera i orjentisana ka politikanstvu, već manja, efikasnija i tehničko- tehnološki orijentisana, i da će, da tako kažem „otpušiti“ situaciju u Srbiji...

Javnost i politička elita u Srbiji su polarizovani kada je reč o saradnji sa EU, odnosno sa Rusijom. Vi vrlo uspešno poslujete na obe strane i vrlo dobro poznajete poslovne prilike i „na zapadu“ i „na istoku“. Srbija je mala zemlja i bilo bi korisno da ima dobre ekonomske odnose sa obe strane. Kako javnost, a i dobar deo političke elite učiniti manje polarizovanim, a spremnijim na saradnju?

Mislim da je to lažna polarizacija i bacanje nekakve magle.  Saradnja sa EU i sa Rusijom, ne isključuju jedna drugu, naprotiv. Druga stvar, nadamo se da ćemo za manje od 10 godina nadomak EU, i time jedna vrlo interesantna zemlja, takozvani „hab“ za biznis, iz koga će biznis iz istočne Evrope, pogotovu Rusije, moći lakše da komunicira sa Evropom. Tu će biti energetsko čvorište, kao i čvorište prometa finansijskih i trgovačkih usluga. Duboko verujem da naša saradnja sa Ruskom Federacijom je ono što nama, Srbiji, donosi ogromnu prednost i na tome smo duboko zahvalni  Rusiji. Mislim da mi ne koristimo ni 10% mogućnosti.

Prošle godine oformljena je carinska unija Rusija-Belorusija- Kazahstan. Izvoznici iz Srbije su u početku imali problema zbog nove pravne regulative, ali, carinska unija sa sobom, takođe donosi i povećanje tržišta, što je dobro. ...

Mislim  da ova carinska unija nama otvara ogromne mogućnosti. Mi nažalost nemamo ni količinu ni kvalitet robe koji bi mogli da plasiramo u ovim zemljama. Takođemislim da je izvanredno to što za zemlje ove unije, Srbija može da bude jedno „evropsko predstavništvo“. Sa druge strane, Srbija može da bude mesto susreta biznisa sa istoka i sa zapada. Bilo koja zapadna kompanija koja želi da optimizira svoje troškove, može proizvodeći robu na teritoriji Srbije, da je plasira na teritoriji Ruske Federacije i u zemljama koje čine carinsku uniju- Kazahstanu i Belorusiji. Ponavljam, nije problem u ovom carinskom dogovoru niti je problem u Ruskoj Federaciji, problem je u nama. A suština rešenja su subvencije i stvaranje kvalitetnih uslova u agraru. Kada budemo postigli da srbski agrar ima približno jednake uslove u privređivanju, u donacijama, kao što imaju zemlje u okruženju, a da ne pričamo o zemljama EU, mislim da tada imamo velike šanse u agraru.

Često pominjete problem „negativnog bilansa izvoza i uvoza“ što se tiče rusko- srpske ekonomske saradnje. Gde Vi vidite neiskorišćene mogućnosti?

Sledeća oblast koja je izuzetno važna i u kojoj se već strateški sarađuje sa RF, to je cela oblast energetike- od Južnog Toka, NIS-a, otvaranja novih gasnih centrala, jednostavno, Srbija postaje jedno energetsko čvorište, jedan stabilan strateški  partner u energetskom razvoju resursa koje ima RF.

Infrastruktura u Srbiji je na dosta lošem nivou...

Infrastruktura je na relativno lošem nivou- odnosno mogla bi biti na mnogo boljem nivou i to je ono za šta mi imamo i pare i uslove, da u sledeće 2 do 3 godine, dok je još ovakvo krizno stanje, radeći sami na sebi, pokrenemo Srbiju.

Vi ste i ranije pominjali da izgradnja jednog puta nije samo izgradnja puta po sebi, već pokretanje čitave industrije, zapošljavanje velikog broja ljudi...

Upravo tako. Mi iz privrede smo duboko ubeđeni da za kratko vreme, sa jednostavnim potezima, npr. liberalizacijom privrednog sistema i  „energenizacijom“ preduzetničkog duha koji je sada u Srbiji na dosta niskom nivou. Sve je vrlo jednostavno, ono što nedostaje sistemu je likvidnost i novac.  Novac postoji u sistemu, samo je imobilisan nerazumnom politikom centralne banke koja sa velikim deviznim rezervama i konkurišući komercijalnim bankama tako što izdaje državne hartije od vrednosti sa visokim prinosom kamate, jednostavno oduzima privredi mogućnost da dobija realan novac  iz realnih izvora.

Kako mladim generacijama staviti do znanja da je samo rad jedino rešenje za očuvanje budućnosti  Srbije?

Mislim da jednostavno nema rešenja bez jasne vizije onoga šta želimo. Posle toga samo rad, rad i rad je ono što može da učini Srbiju uspešnom. To je čak, mogu reći, jedan sociološki problem koji u Srbiji mora da se reši: da jednostavno shvatimo da drugog izlaza nemamo. 



  • Izvor
  • Golos Rossii, foto: www.bizlider.org/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.


„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


Ostale novosti iz rubrike »