Braća po krvi

GODINA 1916. Badnji dan. Iznureni, poniženi i izdani srpski vojnici i izbegli narod umiru na jadranskim obalama. Čekaju da ih saveznici zbrinu. Regent Aleksandar Karađorđević u očajanju piše ruskom caru Nikolaju Drugom:

“U najtežem trenutku obraćam se Vašem imperatorskom veličanstvu, u koje sam uvek polagao svoje poslednje nade s molbom za vašu visoku intervenciju. Da spasem vojsku od sigurne propasti”.

Iz Petrogada je brzo odgovoreno. Ruski car je, primivši apel, odmah uputio ultimatum Engleskoj i Francuskoj - “Ukoliko se srpska vojska ne izbavi iz Albanije, i to odmah, Rusija raskida savez sa Antantom i sklapa separatni mir sa Nemačkom”.
Vreme sadašnje. Srpski narod ponovo na teškom frontu. U odbrani Kosova i Metohije, sada, evo, i Republike Srpske. I, kao u prošlosti, najsnažnija nada - Rusija. Njena sada već čvrsta odluka da ne dozvoli nametanje nezavisnosti Kosmeta, rasplamsala je u slavjanskim dušama u Srbiji nove i snažne emocije viševekovne bliskosti dvaju naroda.

Za univerzitetskog profesora Savu Živanova, politikologa i eksperta za međudržavne srpsko-ruske odnose, dovoljna je samo rečenica kojom se očitavaju aktuelne veze Moskve i Beograda. On kaže:
- Rusija je opet uz Srbiju, kao i većim delom tokom protekla dva veka.
Putinovo “njet” Zapadu i srčana podrška naroda, u kome je kosmetsko pitanje zbližilo slavenofile i “zapadnjake”, ohrabrili su Srbe. Odgovorili su braći Rusima ovih dana masovnom peticijom zahvalnosti sa svih meridijana preko globalne mreže. Uz to, jedno istraživanje koje je nedavno obavio časopis “Nova srpska politička misao”, potvrdilo je da Rusi među Srbima uživaju takvo poverenje da bi im podarili sve. Od porodice do vlasti.

Da li je uvek kroz istoriju bilo tako.
- Mnoge okolnosti doprinele su rusko-srpskom razumevanju, zbliženju, saradnji, podršci i pomoći - kazuje prof. Živanov. - Do toga je, u prvom redu, dolazilo kada su se u visokom stepenu poklopili nacionalni i državni interesi naše dve zemlje. Ali, na to su uticale i neke okolnosti dugog istorijskog trajanja: slovenska bliskost, pripadnost istom, vizantijsko-pravoslavnom duhovnom krugu, vekovna crkvena i kulturna saradnja, zajednički prijatelji i neprijatelji.
Istoričar, dr Slavenko Terzić, objašnjavajući odnose Srbije i Rusije u prošlosti, naglašava da je Rusija bila glavni, najčešće jedini spoljnopolitički saveznik Srbije i Srba, u celini, u borbi za nacionalno oslobođenje i ujedinjenje. Ali često i prava maćeha.

- S druge strane - kaže ovaj istoričar - Srbi nisu bili uvek prioritet ruske politike na Balkanu. Rusija je, na primer, 1876. do 1877. bila spremna da se sporazumeva sa drugim silama na štetu srpskih interesa. Pristala je i na aneksiju Bosne i Hercegovine 1908. Ali, i kasnije će se, u vreme Jeljcina pokazati nerazumevanje. Što nije slučaj sa narodom.

Carska Rusija u vreme Nikolaja Drugog uzima se kao najbolji primer uzajamne bratske srpsko-ruske pomoći. Petrograd je, sve do svoje konačne propasti, bio snažan oslonac Srbiji. Padom carstva, Srbija je imala priliku da se oduži zemlji, koju su generacije tog vremena, pa i potonji, zvale: majka. Otvorila je vrata desetinama hiljada prognanika, nepoželjnih u postoktobarskoj Rusiji.

“I, dođoše oni tako, kao naša braća rođena, što su se s dalekog i teškog puta vratili. Saviše se s nama oko Pećke patrijaršije. Rađaju ovde decu i zajedno se branimo od Arnauta”, zapisao je sećanja predaka Ranko Radojević, iz Peći.

Posle su, u Drugom svetskom ratu došla nova srpska braća, samo druge boje. Kovali su bratstvo i jedinstvo. U krvi. Zemalja koje su skovali (Sovjetski Savez i Socijalistička Jugoslavija) više nema. I Rusiju je mnogo kasnije pogodio Jeljcin, a Srbiju bombe NATO alijanse - dokaz da nas majčica nije zaštitila. Jeljcinova busanja u grudi i obećana pomoć završavali su se praznom retorikom. Ostali smo sami.

Uz žrtve, iz tog užasnog proleća 1999. godine, ostala je još živa rana, otvorena izostankom ruske pomoći. Tek je zalečena Putinovom obnovom saradnje u skladu sa tradicijom. Ali, u skladu i sa sopstvenim interesima. Prema Srbiji, regionu i na svetskoj sceni.

POGLED IZ MOSKVE

POLITIČKI odnosi Rusije i Srbije imali su uvek svoje uspone i padove. Kad je god Rusija postajala jača oživljavali su odnosi sa najjužnijim “bratjami slavjanami”. Slabljenjem Rusije u vojnom, ekonomskom i drugom smislu automatski se održavalo i na smanjenju podršku Srbima. Tako je bilo mnogo puta do sada, što se vidi po odnosima dvojice poslednjih predsednika Rusije, Borisa Jeljcina i Vladimira Putina.
Jer, predsednik Jeljcin je morao da vodi računa da po svaku cenu sačuva dobre odnose sa Zapadom jer je od njih dobijao spasonosne kredite. Putin više ne mora, tako da je i ruska podrška Srbiji danas mnogo odlučnija i jasnija.

Između Srbije i Rusije, pak, decenijama nema spornih pitanja. Dobre odnose, nažalost, mi smo sve manje u stanju da realizujemo na praktičnom nivou, jer nam je ekonomija preslaba. Ono što ne uspevamo na ekonomskom planu, realizujemo u duhovnoj sferi. Naš najbolji izvozni proizvod su kultura i sport. Nema čoveka u Rusiji koji nije čuo za Emira Kusturicu. Popularan je i Goran Bregović, kao što su nekada bili Đorđe Marjanović i Radmila Karaklajić. Što se sporta u Rusiji tiče, pravu revoluciju u košarci napravio je naš Duda Ivković. Poznat je i naš odbojkaški trener Zoran Gajić, a na dobrom imidžu Srbije danas rade Slavoljub Muslin i Svetsilav Pešić.

CRKVA

Crkvene veze Rusa i Srba datiraju od 12 veka kada su ruski monasi od Nemanje da tražili pomoć za gradnju hrama na Svetoj Gori, kaže naš vladika Antonije Pantelić koji je na čelu našeg podvorja (ambasade) SPC u Moskvi. Kasnije su veze srpske i ruske pravoslavne crkve oscilirale zbog istorijskih okolnosti.
- Važno je znati da je naša crkva pokazala veliku ljubav prema Rusima posle Oktobarske revolucije. U Sremskim Karlovcima je osnovan Sveti sinod RPC u inostranstvu - kaže vladika Antonije.

EKONOMIJA

IAKO rukovodstva Rusije i Srbije godinama žele da poboljšaju ekonomsku saradnju, struktura se godinama ne menja. Izvoz u Rusiju je 252 miliona dolara, a uvoz milijardu i 511 miliona. Najviše prodajemo “Tarketove” podne pokrivače i “Hemofaromove” lekove. Ove godine je povećan i izvoz naših jabuka u Rusiju. Pored toga, iz Srbije se izvozi parket, žica, metalno posuđe.
Što se ruskog izvoza tiče, čak 43 odsto je nafta, zatim 30 odsto čini gas i oko 5,5 posto je aluminijum. Ostalih dvadeset odsto izvoza su razni metali.

AKADEMIK JEVGENIJ PRIMAKOV, BIVŠI PREMIJER: NISMO RAVNODUŠNI

- Srbi su nam vrlo blizak narod. Hvala Bogu, prošla su vremena u Rusiji kada se moglo zanemarivati javno mnjenje. Danas se ono neće zaustaviti samo na istorijskim, tradicionalnim i, na kraju, emocionalnim razlozima. Većina u Rusiji je na strani Srba koji su više od ostalih postradali poslednjih godina na Balkanu.

DR ANDREJ ŠEMJAKIN, INSTITUT BALKANISTIKE: UVEK UZ SRBE

- Mnogo je istorijskih dokaza koji pokazuju da je Rusija uvek bila uz Srbe, pogotovo kad su oni bili u teškoj situaciji. U svim ratovima Rusija i Srbija su bile na istoj strani. Rusi znaju da cene srpsko gostoprimstvo i iskazanu ljubav kad su na Balkan stigle izbeglice posle Oktobarske revolucije.

DR BORIS ŠMELJOV, DIPLOMATSKA AKADEMIJA: NAJVERNIJI SAVEZNIK

- Na Balkanu je Srbija uvek bila i danas jeste najverniji saveznik Rusije. Posle raspada Jugoslavije novonastale države su tražile nove saveznike. Ali Srbija nikada nije zaboravljala svoj odnos sa Rusijom. Jasno je da u svemu tome veliku ulogu ima i tradicija, jake veze i ista religija.