„Nikola Sarkozi se brani kako hoće“

U ponedeljak internet portal „Medijapart“, poznat zbog svojih skandaloznih istraživanja, objavio je članak prema kome je izbornu predsedničku kampanju Nikole Sarkozija iz 2007. godine finansirao vođa Libije Moamer Gadafi. Ova vest se pojavila sledećeg dana posle velikog mitinga kandidata i predsednika u Vilpantu koji mu je omogućio da se u ispitivanjima javnog mnjenja prvi put od početka predsedničke trke nađe ispred svog glavnog rivala Fransoaa Olanda. O detaljima  novinarskog istraživanja i o njegovim posledicama po Nikolu Sarkozija u intervjuu „Glasu Rusije“ ispričao je autor članka novinar „Medijaparta“ Fabris Arfi.

U ponedeljak Nikola Sarkozi je pozvan na TF1, gde mu je u emisiji „Paroles de candidats“ uživo postavljeno pitanje o istraživanju „Medijaparta“. Evo šta je o predsednikovoj reakciji ispričao g. Arfi.

Pre svega, pitanje koje mu je postavljeno uopšte ne odgovara sadržaju članka. Drugo, ne čudi me da ga je Sarkozi nazvao „grotesknim“ jer svaki put kad dođemo do informacija koje su kompromitujuće za njega lično ili za njegovo predsedništvo u celini i objavimo ih, Sarkozi kaže da su sve to laži i izmišljotine ili nas optuži za klevetu. Već samo navikli na tako ostrašćene reakcije predsednika Republike na naš rad. Naravno da se Nikola Sarkozi brani kako hoće, onako kako njemu izgleda pravilnije, to je njegovo neosporno pravo, pa mi je svejedno kakva je njegova reakcija. Jedino što je za mene bitno jesu informacije koje širimo i da ih državni organi počev od suda i policije mogu oprezno koristiti.

Postavljeno mu je (Sarkoziju) pitanje o finansiranju izborne kampanje iz 2007, pa je moja koleginica sa TF1 odmah rekla da je Sejf el Islam rekao to i to... Naš članak nije izlagao izjave Sejfa el Islama, to uopšte nije bio predmet članka. Tekst je osnovan na pronađenim dnevničkim zapisima lekara Takedina gde su navedeni svi datumi, konkrtni akteri, kampanje u Panami ili banka u Švajcarskoj i tačan iznos mogućeg nelegalnog finansiranja političke kampanje Sarkozija iz 2007. godine. To pitanje nije direktno postavljeno predsedniku Republike.

Moj kolega Karl Laske i ja radili smo na tom istraživanju nekoliko meseci. Letos smo već objavili prvi materijal sa naslovom „Ozbiljne libijske sumnje“. U njemu se radi o pronađenim dokumentima kojima se potvrđuju i ugovori o naoružanjima, i mito koji je plaćen radi sklapanja tih ugovora, i to preko Takedina uz saglasnost Nikole Sarkozija i njegovog okruženja, između ostalog Kloda Geana – sve se to dešavalo i pre njegovog dolaska u Jelisejsku palatu i za vreme predsedničkog mandata. Takođe smo razotkrili laži Francuske o istoriji zvaničnih francusko-libijskih odnosa, između ostalog o slučaju bugarskih medicinskih sestara. Dugo smo radili na istraživanju ove priče, pa smo vremenom uspeli da dođemo do određenog broja potvrdnih izjava svedoka, kao i do dokumenata koji dokazuju pretpostavku o mogućem nelegalnom finansiranju Sarkozijeve kampanje iz 2007. od strane libijskog režima. Ali novinari nisu sudije i policajci. Učinili smo da ove informacije budu dostupne za društvo, sada je potrebno da sudski organi preuzmu štafetu i da iskoriste naše informacije da bi sproveli istragu u Panami i Švajcarskoj, da bi formirali specijalne međunarodne komisije i organizovali pretrese – da bi uradili sve ono za šta novinari nisu ovlašćeni.

Naši prvi rezultati koji se odnose na slučaj Takedin-Karači datiraju iz 2008, kada nije bilo ni pomena o predsedničkoj kampanji. To nije partizanski rat između desničara i levičara, da su levičari na vlasti, isto tako bismo radili svoj posao. Uz to, poslednjih meseci već smo objavili veliki broj članaka koji su kompromitujući za socijalističku stranku. I nećemo se ograničavati u našim istraživanjima, nećemo odlagati njihovo objavljivanje pod predlogom predsedničke kampanje.

Dodaćemo još samo to da se u dokumentima koji su obelodanjeni radi otprilike o 50 miliona dolara koje je Sarkozi navodno dobio od pukovnika Gadafija.