Pišemo Severna Koreja, čitamo – Iran

Predsednik SAD Barak Obama, kako su saopštili u ponedeljak južnokrejski mediji, učestvovaće u drugom međunarodnom samitu o nuklearnoj bezbednosti, koji će proteći u Seulu 26. i 27. marta i održaće izlaganje o severnokorejskom nuklearnom programu gde je zabeležen pozitivan progres posle relativno uspešnih američko-severnokorejskih pregovora u Pekingu krajem februara. Ipak svi diplomatski manevri oko Severne Koreje ne mogu se sada razmatrati van glavne teme međunarodnog dnevnog reda – Irana.

Dolazak na vlast mladog lidera Kim Džong Una posle smrti njegovog oca Kim Džong Ila prošle godine rodio je nadu da će biti restartovan pregovarački proces o severnokorejskom nuklernom programu. 23. i 24. februara u Pekingu vođeni su pregovori prvog zamenika ministra inostranih poslova Severne Koreje Kima Ge Gvana i specijalno prestavnika SAD Glina Dejvisa. Na njima je Pjongjang pristao da uvede moratorijum na nuklearne probe, lansiranje raketa velikog dometa i obogaćivanje uranijuma u Jongbenu. Osim toga, Severna Koreja je kao odgovor na moblu SAD i u cilju podrške pozitivnoj atmosferi na pregovorima visokog nivoa između Severne Koreje i SAD, pristala da pusti MAGATE da kontroliše moratorijum na delatnost obogaćivanja uranijuma dok bude trajao produktivni dijalog, istakao je predstavnik MIP RF.

SAD sa svoje strane obećale su da će dostaviti Severnoj Koreji koja već godinu dana pati zbog malih prinosa i poplava 240 hiljada tona prehrambene pomoći sa perspektivom njenog uvećanja. Nuklearni moratojimum Severne Koreje je prvi skromni korak u ispravnom pravcu, izjavila je državni sekretar SAD Hilari Klinton, govoreći u predstavničkom domu Kongresa SAD. Istovremeno ona je istakla da SAD i dalje osećaju duboku zabrinutost i da će Vašington pažljivo pratiti i suditi o novim rukovodiocima Severne Koreje po njihovim postupcima.

Strogo govoreći, temelj za aktuelne pregovore bio je položen još na jesen prošle godine kada je Kim Džong Il bio još živ, a diploamte visokog nivoa SAD i Severne Koreje održali su dve runde pregovora. Pa i formula „hrana u zamenu za moratorijum“ standardna je za dijalog Pjongjanga sa stranim oponentima. Ipak, pekinški dogovori očigledan su signal Iranu, aluzija da popustljivost po pitanju nuklearnog dosijea može da bude alternativa uvećavanju sankcija i tim pre vojnom rešenju.

Između ostalog, to potvrđuje i oštra reakcija Izraela. Paralele između nuklearnih programa Irana i Severne Koreje koje su podvukle SAD neumesne su, pošto je Severna Koreja već napravila nuklearno oružje, a slični napredak u pogledu Irana ne sme se dopustiti, izjavio je u intervjuu za izraelski radio zamenik ministra inostranih poslova Izraela Dani Ajalon. U Severnoj Koreji već je bila prevladana polazna tačka (napravljeno je nuklearno oružje), to je ono što ne bismo želeli da vidimo u slučaju Irana, citira Interfaks izjavu izraelskog diplomate.

Izrael je spreman ili se pravi da je spreman da nanese preventivni udar po iranskim nuklearnim objektima, koji je teško moguć bez direktne podrške SAD. Tim pre što urazumišvi Tel-Aviv, kako su jasno pokazali pregovori Obame i Netenjahua u Vašingtonu prošle nedelje, SAD su ostavile Teheranu šansu za blaži izlaz iz situacije. I severnokorejski presedan u toj taktici postaje važan argument.

U određenoj meri to se podudara i sa prilazom Moskve. U programskom članku o spoljnoj politici uoči izbora novoizabrani predsednik Vladimir Putin je izjavio: Nuklearni status Severne Koreje za nas je neprihvatljiv, podvukavši pri tome da se Rusija zalaže za denuklearizaciju Korejskog poluostrva, pri čemu isključivo političko-diplomatskim sredstvima. Isto se odnosi na Iran.

A alternativa koju nudi Izrael i od koje se ograđuju, makar i prividno, SAD, osim opasnosti od novog rata na Bliskom Istoku može da potrese postojeći svetki poredak. Postoji osećaj da sve češći slučajevi grubog, čak vojnog mešanja spolja u unutrašnje stvari zemalja mogu da stimulišu pojedine autoritarne režime (pa i ne samo njih) na posedovanje nuklearnog oružja. Imamo, navodno, nuklearnu bombu u džepu, i niko nas neće dirati, pošto će ga skupo koštati. A ko nema bombu, neka čeka „humanitarnu“ intervenciju, ističe Putin. Najbolja ilustracija ove teze bio je preki sud Gadafiju, koji je odustao od nuklearnog naoružanja u zamenu za normalizaciju odnosa sa Zapadom.

Aktualna situacija zahteva da na predstojećem forumu o nerasprostiranju nuklearnog naoružanja u Seulu Obama prođe kroz iglene uši tajnih i javnih interesa i ambicija nuklernih, nenuklearnih zemalja i zemalja „na pragu“. Inače svet bez nuklearnog naoružanja čiju izgradnju je on obećao pre 4 godine u Pragu, i dalje će ostati predivna iluzija.