Karike u lancu ratova

Strategija permanentnog rata započeta u Iraku, koju neokonzervativci i Vašington računaju da prošire na Iran i Siriju, samo je sredstvo za rešavanje monetarne i finansijske krize i za sprečavanje afirmacije nacionalnih suvereniteta. To tvrdi časopis „EIR“( Executive Intelligence Review), prema kojem je strategija permanentnog rata – zahvaljujući teorijama nastalim u studijskim centrima, kao što su  American Enterprise Institute i Hadson Institute – uspela da baci celi bliskoistočni region u katastrofu bez perspektive pomirenja

Ctrategija permanentnog rata započeta u Iraku, koju neokonzervativci i Vašington računaju da prošire na Iran i Siriju, samo je sredstvo za rešavanje monetarne i finansijske krize i za sprečavanje afirmacije nacionalnih suvereniteta. To tvrdi časopis „EIR“( Executive Intelligence Review), prema kojem je strategija permanentnog rata – zahvaqujući teorijama nastalim u studijskim centrima, kao što su American Enterprise Institute i Hadson Institute – uspela da baci celi bliskoistočni region u katastrofu bez perspektive pomirenja.

Cilj je Bušove administracije, tvrdi „EIR“, dovesti Irak u stanje permanentnog rata između sunita i šiita, između Kurda i Turaka, čak i po cenu katastrofalnog položaja američkih i engleskih trupa koje se nalaze u metežu. Važno je bilo izazvati građanski rat koji bi mogao da se vodi kroz čitave generacije i koji preti da se razlije, kao mrlja ulja u moru, po okolnim zemljama.

I ne samo to. Vojni stručnjaci i diplomate – general Entoni Cini i ambasador Čas Friman, navedimo samo dva imena – predvideli su danas očigledni vojni fijasko mnogo pre nego što su američke trupe kročile na iračko tlo. Plan koji je sledio američki potpredsednik Dik Čejni sa svojim konzervativcima nije predstavljao samo američku neokolonijalističku okupaciju Iraka i obezbeđenje kontrole nad naftnim poljima. Nikada namera nije bila da se nametne američki mir, već da se pokrene niz permanentnih ratova, tako da se paralizuju čitav region Presijskog zaliva. Zatim, da se ti ratovi prošire na regione jugozapadne i centralne Azije, započinjući tako planirane buduće decenije lančanih haosa i propasti takozvanih otpadničkih država i izazivajući globalna ekonomska i politička pustošenja, a sve to na korist finansijske oligarhije koja deluje iz Vol Strita i iz londonsog Sitija, ili iz filijala na Karibima i kajmanskim ostrvima.

A Buš lično? Prema navedenom časopisu, Džordž buš Junior je „tako glup da je poverovao propagandi koja je obećavala garantovanu pobedu, procvat demokratije u Iraku i mnogo nafte za rođake i prijatelje. Sa svojim glupim ubeđenjima, američki predsednik je idealna osoba da ima ulogu političara kakvog predviđa teorija neokonzervativnog gurua Lea Štrausa : glupak koga vešto vode „filozofi“, sposoban da oduševljeno veruje u laži koje mu ti „filozofi“ podmeću kao da je reč o „otkrovenju“ u koje veruju i mase“.

Par godina pre rata u Iraku – nastavlja „EIR“ – namera da se započnu permanentna revolucija i permanentni rat jasno je najavljena. Reč je o jednom dokumentu iz 1996, naslovljenom „A Clean Break“, koji je uručen tadašnjem izraelskom premijeru Benjaminu Netjananhuu. Glavni autori tog dokumenta bili su Ričard Perl, Daglas Fajt, Dejvid Virmser, Majrav Virmser i Čarls Ferbanks (koji je tokom studija bio cimer sa Polom Volfovicem). U dokumentu je planiran rat koji posle Iraka zahvata Siriju, Liban, Iran, sve do Saudijske Arabije i na kraju do Egipta. Prema nekim stručnjacima, suština plana je bila u tome da se „uništi sunitski pojas stabilnosti“ koji ima svoja sedišta u Saudijskoj Arabiji i Egiptu i koji je zaslužan za relativni mir u regionu tokom hladnog rata. Taj pojas je garantovao svetu isporuke nafte iz regiona Persijskog zaliva. Posledice smišljenih koraka neokonzervativaca u administraciji Buš-Čejni, koji su doveli okupirani Irak na ivicu haosa i raspada, ne mogu se nikako pripisati nesposobnosti rasuđivanja, pohlepi ili beslovesnosti tipičnoj za utopiste. To je vidljivo u činjenici da je Daglas Fajt, koautor dokumenta, kao podsekretar odbrane odbio sve planove koje su sačinili stručnjaci državnog departmana za okupaciju i rekonstrukciju Iraka posle sukoba. Isto to važi i za prethodno mišljeno rastakanje kompletne infrastrukture iračke vosjke i Baas partije, a na Volfovicev nalog. To je vidljivo i u podticanju sukoba između šiita i sunita.

„EIR“ iznosi da je pre par meseci Robert Žozef, najodgovorniji za pregovore o razoružavanju u Bušovoj administraciji, okupio grupu diplomata iz petnaestak zemalja nastojeći da im dokaže da Iran ima program za izgradnju nuklearne bombe i da se to mora sprečiti. Pokazao im je jednu prezentaciju tipa „powerpoint“ pod naslovom „Priča o kamuflažama i prevarama“, a ta prezentacija je bila, u stvari, novo izdanje časova kakve je držao „Office of special plans“ iz Pentagona na temu pretpostavljenih arsenala oružja Sadama Huseina, pre angloameričke invazije, marta 2003. godine. Žozef je štićenik Ričarda Perla i ušao je na mesto Džona Boltona kada je on bio unapređen na mesto ambasadora u UN. Potiče iz Saveta za nacionalnu bezbednost Kondolize Rajs i autor je ozloglašenih „šesnaest reči“ u govoru Džordža Buša, januara 2003., koje su optuživale Sadama Huseina da nabavlja uranijum u Africi da bi napravio nuklearne bombe. Osim toga, i drugi izvori potvrđuju da potpredsednik Čejni i sekretar odbrane Donald Ramsfeld čine sve što mogu da nuklearne bombe sa ograničenim dejstvom uđu u konvencionalni arsenal kojim su snabdevene američke vojne snage. Časopis „EIR“ najavljuje, još od prošlog jula, da se Čejni otvoreno zalaže za preventivni nuklearni napad na neke specifične ciljeve u Iranu koji se mogu podvesti pod „supertajne laboratorije iranskog nuklearnog programa“.

Na sirijskom frontu, pored toga što je progurao rezoluciju UN broj 1636 o mogućoj umešanosti Sirije u ubistvo libanskog predsednika Haririja, Vašington nastavlja da napada Damask kao podstrekivača stalnih pobuna u Iraku. Buš je više puta rekao da „nijedna opcija“, što znači ni vojna agresija, ne može biti smatrana odbačenom „ako Sirija nastavi da podržava otpor Iračana“. Časopis „EIR“ piše da „ratnička euforija koji imaju Čejni i družina protiv Irana i Sirije ne spada u repertoar diplomatije koja cilja na smirivanje regiona“.