Ilegalni centri za prisluškivanje

Direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) posle više od godinu dana, prošle nedelje, podneo je izveštaj skupštinskom Odboru za bezbednost, jedinom telu koje kontroliše bezbednosne službe i Štiti građane od njih
 
Od sednice Odbora za bezbednost Skupštine Srbije na kojoj je direktor BIA Rade Bulatović, posle više od godinu dana, prošle nedelje podneo izveštaj, očekivalo se mnogo. Zato je sve prisutne zaprepastilo što je Bulatovićevo čitanje izveštaja trajalo nepunih pet minuta!
Odgovaranje na pitanja članova Odbora i prisutnih poslanika trajalo je nešto duže - 20-tak minuta. Međutim, na većinu pitanja Bulatovićev odgovor bio je kratak - „nemamo podatke“ ili „ne“. Najviše pitanja postavili su radikali, nešto manje socijalisti, tačnije Ivica Dačić, predsednik ovog Odbora, i predstavnik LDP Nenad Milić. Članovi Odbora iz DS i DSS nisu imali nijedno pitanje za Bulatovića. Do kraja sednice ostalo je nejasno da li su dve vladajuće stranke možda bolje upoznate sa bezbednošću zemlje od ostalih, ili su za ovaj izveštaj bile potpuno nezainteresovane?
 
Da je možda ovo drugo u pitanju, vidi se iz ponašanja samih poslanika, koje je predsedavajući Dačić, kao školarce, više puta opominjao da se smire, budu tiši, ne telefoniraju, izađu iz prostorije... Deo prisutnih je posle nepunih sat vremena (sednica Odbora trajala je duže od tri) izgubio koncentraciju i nije ispuštao mobilni iz ruku: slali su i primali poruke, a Riza Halimi, bivši predsednik opštine Preševo, stalno je morao da prekida pozive, pošto mu do kraja skupa nije palo na pamet da isključi bar ton na telefonu.
Od dugo najavljivanog događaja ostao je ukus razočaranja. Ali da bi se shvatilo da stvar nije samo žalosna, već i zabrinjavajuća, važno je istaći da je, po zakonu, skupštinski Odbor za bezbednost najveća i praktično jedina kontrola bezbednosnih službi, jedina zaštita građana od njih.
 
Slučaj Tolimir

Izlaganje prvog čoveka BIA bilo je kratko, kako je on sam obrazložio, jer je najveći deo izveštaja, posebno ono što se odnosi na haške begunce, državna tajna. Zato su članovi Odbora pre sednice mogli da pogledaju materijal u kancelariji Ivice Dačića.
Ipak, i takvo Bulatovićevo izlaganje izazvalo je lavinu pitanja. Neka su postavljana upravo da bi se našla u medijima, i sasvim su jasan signal da je predizborna kampanja počela. Druga su, pak, ostavila puno prostora za razmišljanje.
Pitanja koja su poslanici postavljali uglavnom se svode na to ko sve prisluškuje građane; ko prati poznanike, komšije i one koji su optuženi kao jataci Ratka Mladića, ako je policijski postupak prema njima završen; da li Srbijom haraju strane obaveštajne službe; da li je Haški tribunal svoju beogradsku kancelariju pretvorio u neku vrstu pritvora, u kom ljude zadržava više sati, pa i više dana...
 
Radikali su najviše insistirali na detaljima hapšenja generala Zdravka Tolimira, ovog proleća. Po tvrdnjama Aleksandra Vučića i Nataše Jovanović, postoje dokazi da je Tolimir uhapšen u Beogradu, a ne u Grahovcu. Vučić je čak tvrdio da su radnici BIA posle hapšenja, u maju ove godine, upali u njegov iznajmljeni stan u Beogradu, u Ulici Živojina Lukića 37, sa pripadnicima stranih obaveštajnih službi i vršili premetačinu. Nataša Jovanović je dodala da su policajci koji su pozvani da obave uviđaj posle tog provaljivanja u stan, 31. maja, oko 3.15 noću, sačinili službenu belešku sa lica mesta, koja je posle toga nestala! Takođe, Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu podneta je krivična prijava protiv NN lica zbog provale. Ona je takođe tvrdila da je Tolimir živ, u mrtvačkoj vreći prebačen u Republiku Srpsku, pa odatle u Hag.
Vučić je posebno istakao da je jedan visoki funkcioner BIA, odmah posle Tolimirovog hapšenja, informaciju i celu šemu hapšenja dao jednim dnevnim novinama! Tako se, rekao je Vučić, i saznalo da je Tolimir uhapšen na Bežanijskoj kosi, a postalo je jasno i da informacije iz BIA - cure!
 
I ministar policije Dragan Jočić, na prethodnoj sednici Odbora za bezbednost, koja je razmatrala izveštaj MUP, i Rade Bulatović na prošlonedeljnoj sednici, demantovali su ovo i ostali pri stavu da je Tolimir uhapšen u RS. Bulatović je bio decidiran:
- Isključujem mogućnost da je neko ilegalno iz BIA dao izveštaj medijima o Tolimiru!
 
Ilegalni prislušni centri

Jovanovićeva je iznela i slučaj pukovnika Stanka Ristića, koji je već zatvaran u beogradskom Centralnom zatvoru, zbog optužbi da je jatak generala Mladića. Pukovnika Ristića, po rečima Nataše Jovanović, od izlaska iz CZ stalno neko prati, ispred njegove kuće smenjuju se beli „punto“, „škoda fabia“, bela „opel astra“ i još neka kola, uznemiravaju ga telefonom, on i supruga nalazili su tragove nepoznatih stopa po stanu kad se vrate iz šetnje, a nestalo je i 10-tak fotografija iz Ristićevog albuma.
 
Na ovo se nadovezao poslanik SRS Branimir Đokić, poznati harmonikaš:
- Kao prve komšije porodice Ratka Mladića, supruga i ja smo privođeni prošle godine na informativni razgovor i šest sati je trajao pretres našeg stana. Od tada, za godinu i po, nije se promenilo ništa. Pod stalnim smo pritiskom, neko nas non-stop prati, prate i moje prijatelje i muzičare sa kojima kontaktiram. Doživeli smo i upad u Udruženje estradnih umetnika, čiji sam predsednik. Odnet je kompjuter sa kompletnom bazom podataka o muzičarima. Odmah smo pozvali policiju, ali do danas nismo dobili odgovor ko stoji iza provale. Tražim da se supruzi i meni, kao i našim prijateljima, omogući da normalno živimo. Kada je supruga bila na saslušanju i pomenula da je neko prati, rekli su joj: „Da li znate ko su ti ljudi? To što vire iz trave, ne znači da su naši!“ Već su se četiri porodice iselile iz te ulice. Prodale su ili izdale stanove jer ne mogu da žive pod pritiskom. Cela ulica se snima. Ako BIA to radi, kažite mi da bar znam da sam bezbedan jer me vi čuvate. Ako to niste vi, odgovorite mi ko me onda prati. Ne bih želeo da se neko poigrava sa nama, pa da na kraju intimne fotografije supruge i mene završe u tabloidima!
 
Ivica Dačić je na ovo dodao da je Odbor dobio predstavku Jova Đoga, takođe optuženog da je Mladićev jatak, da je praćen i prisluškivan. Direktor BIA je na sve ove slučajeve odgovorio odrično, odnosno da BIA „ne vrši nikakve radnje u odnosu na Ristića, Đoga, Đokića i druga pomenuta lica“. S obzirom da se protiv nekih od njih već vodi postupak, BIA, kako tvrdi njen direktor, ne bi smela ni da ih pozove na razgovor bez odobrenja predsednika krivičnog sudskog veća. Ostalo je pitanje na koje ni poslanici ni javnost ipak nisu dobili odgovor - ko onda prati i prisluškuje građane Srbije?!
 
Nešto slično upitali su i poslanici. Radikal Petar Jojić čak je izvadio iz džepa nešto za šta je rekao da je bubica za prisluškivanje, nađena u poslaničkom klubu njegove stranke. Više poslanika pitalo je da li se i po čijem nalogu prisluškuju narodni predstavnici i poslanički klubovi, koliko se građana u Srbiji ilegalno prati i prisluškuje, bez odobrenja nadležnog suda, da li postoje paralelni centri za prisluškivanje mimo BIA, i da li jedan takav centar ima i brat od strica predsednika Srbije Borisa Tadića, Ranko Tadić. Ovaj centar, navodno, smešten je delom u zgradi Predsedništva, a delom u kafiću preko puta Sportskog centra 25. maj, odakle se prisluškuju politički oponenti predsednika.
 
Državna tajna

Poslanici su pitali i da li i koje strane službe vršljaju po Srbiji, kakve mere BIA preduzima protiv njih, da li radi nešto po tom pitanju u njihovim zemljama, i da li je BIA dobila tehničku pomoć pojedinih država, koje su sada nezadovoljne jer ona nije iskorišćena za ono za šta je namenjena, već za prisluškivanje političkih protivnika.
Bulatović je odgovorio da se ne prisluškuje nijedan narodni poslanik, niti poslanički klub, da u Srbiji verovatno postoje ilegalni centri za prisluškivanje, jer ih nije komplikovano napraviti, ali da BIA o tome nema saznanja, baš kao što nema saznanja ni da iza jednog takvog centra stoji rođak predsednika Republike.
Što se tiče stranih obaveštajnih službi, Bulatović na to pitanje, kao i na niz drugih, nije mogao da odgovori jer su - državna tajna.
 
Na sednici Odbora najmanje je bilo reči o gorućim temama u zemlji - stanju na jugu Srbije i raspletu kosovskog čvora. U uvodnom delu šef BIA potencirao je to kao ključne probleme, ali su informacije koje je dao bile na nivou svakodnevnih vesti u štampi. Priznao je da BIA ima saznanja da teroristička organizacija ANA, o čemu je NT već pisao, skuplja novac, naoružanje, organizuje obuku. OVK je počela psihološko-propagandni i medijski rat, a na Kosovo pristižu kontingenti savremenog naoružanja. Istakao je i vezu vehabija sa ekstremistima, koji se, kako je rečeno, spremaju za terorističko delovanje i traže međunarodnu podršku, pomenuo moguće sukobe posle 10. decembra na jugu Srbije, kao vrstu pritiska za davanje nezavisnosti KiM, opasne tenzije unutar Islamske zajednice, nestabilnost u Raškoj...
 
Riza Halimi, narodni poslanik sa juga Srbije i bivši predsednik opštine Preševo, odgovorio je da se nestabilnost na jugu predimenzionira, i da rasplet statusa Kosova nikako ne treba vezivati za situaciju na jugu, „jer ona nema ni taj značaj, ni taj prizvuk“.
Odgovarajući na pitanja poslanika, Rade Bulatović je još rekao da nema nikakvih pouzdanih informacija da će Skupština Kosova jednostrano proglasiti nezavisnost, mada se nešto slično očekuje, i da ne može da kaže šta će bezbednosne strukture u Srbiji preduzeti.
Jedino pitanje na koje nije želeo da odgovori postavio je Nenad Milić (LDP), bivši pomoćnik eksministra policije Dušana Mihajlovića. Bilo je to pitanje da li se sprema za odlazak na ambasadorsko mesto i da li će to uticati na rad BIA.
 
Policajac legitimisao reportera NT

Predstavnici SRS u Odboru za bezbednost postavili su Radetu Bulatoviću pitanje da li BIA ima saznanja da je kancelarija Haškog tribunala u Beogradu, u Jevrema Grujića 11, pretvorena u neku vrstu pritvora, jer tamo i po nekoliko dana zadržavaju ljude koje pozivaju na pregovore da budu svedoci u Hagu. Direktor BIA odgovorio je da mu tako nešto nije poznato i da nijedna institucija ne može da organizuje paralelni pritvor u Srbiji.
 
Reporteri NT pokušali su na licu mesta da se uvere koliko je sve to tačno. Zgrada Tribunala na Dedinju opasana je visokim zidom. Pošto ju je nekoliko puta slikao, reportera NT legitimisao je veoma mlad, golobradi policajac, koji se odjednom odnekud pojavio. Uzeo mu je ličnu kartu i pozvao pretpostavljene da vidi šta da radi. Rekao je da je slikanje zabranjeno jer je „to zgrada ambasade“. Na primedbu da nigde nema znaka „zabranjeno slikanje“, policajac je odbrusio da ne mora ni da ga bude. Stvar se na kraju završila tako što je reporter zvao obezbeđenje zgrade preko interfona. Dozvolili su mu da slika samo zid i ulazna vrata.
Kada je naš fotoreporter okončao fotografisanje, policajac ga je ponovo presreo i još jednom mu uzeo podatke, ovoga puta šaljući ih nekom preko SMS.
Redakcija NT kontaktirala je i hašku kancelariju u Beogradu sa pitanjem da li žele da odgovore na optužbe radikala. U ime kancelarije obratio nam se gospodin Matijas Helman, koji je rekao da optužbe nisu tačne, da to nije nikakav zatvor, da nema ćelija, i da niko ne zatvara ljude.
- Ovde je samo kancelarijski prostor - rekao je gospodin Helman.
 
Gurali se oko Mladićeve porodice, sad peru ruke

Reporter NT kratko je porazgovarao i sa Branimirom Đokićem, poslanikom SRS, prvim komšijom porodice Ratka Mladića u beogradskoj ulici Blagoja Parovića. Đokić je potvrdio da njega, porodicu i prijatelje nepoznata lica stalno prate:
- Ispred naše kuće ne stoje samo kola, već sam primetio i da me slede kada idem na posao, u RTS, na put... Isto mi pričaju i najbliži prijatelji, kolege muzičari, supruga, rođaci. To ne traje 15 dana, traje duže od godinu. Stalno se vrti 10-15 kola, od „juga“, preko „punta“, raznih modela „forda“, do „opela“ i drugih. Prvi sam se doselio u tu ulicu, pre nego što je bilo ko došao, pa i Mladići. Da li sada treba da se iselim? Ili treba svi da trpimo svakodnevni pritisak!
 
Đokić je postavio javnosti isto pitanje koje je moglo da se čuje po kuloarima i posle sednice Odbora za bezbednost: ko ga prati ako to ne radi BIA, po čijem nalogu i ko je o tome obavešten?
- Uvek sam se družio sa svima, od bravara do lekara, pa i policajaca. Tako sam se družio i sa Mladićevom porodicom, jer smo prve komšije. I normalno je da se ljudi druže sa komšijama. Nikada mi nije padalo na pamet da pitam ko je ko, za koga radi, o koga se ogrešio. Nisam tako gledao ljude i nemam nameru ni da počnem. Razni su se gurali da se upoznaju sa Mladićevom porodicom, da im prvi zakucaju na vrata, a sada peru ruke kao da ih niko nije poznavao. Ja nisam takav - rekao je Đokić