Hoće li vaskrsnuti mamuta?

Ruski naučnici ne isključuju mogućnost kloniranja drevnih životinja. Ostaci mamuta, bizona i konja pronađeni su na leto 2011. godine u jednom od regiona Jakutije. Između ostalog, ne treba očekivati pojavu parka iz doba Jure, govore stručnjaci. Istraživanja mogu da traju više decenija.

Pre svega, biće odabrani uzorci za vršenje genetičkih istraživanja. To je neophodno kako bi se odredio pol reliktne životinje, kao i moguće srodstvo sa savremenim sisarima date vrste. A kloniranje odumrlih stanovnika Jakutije tehnički je nemoguće za sada, objašnjava stariji naučni saradnik Paleontološkog instituta RAN Jevgenij Maščenko:

To je vrlo složen proces koji spaja ne samo tehnološko sekvestiranje DNK, već i stvaranje radnog molekula. Radni molekul DNK razlikuje se od dešifrovanog molekula po tome što je živ i može da radi. Bez obzira na to što ovo ne može da bude sad urađeno, to ne znači da istraživanja treba obustaviti. Uzorci treba da se odabiraju. Sa njima treba raditi, odrediti sastav jedra DNK mamuta, zato što je on vrlo loše proučen. Jedro DNK dobro se čuva za razliku od mitonodrijalnog DNK. Ono se ne može izdvojiti iz ćelija dlake, za razliku od mitohondrijalnog. I ovaj posao će trajati 10-15, a možda i 20 godina.

Danas je naučnicima pošlo za rukom da utvrde samo približnu starost životinja nađenih u večitom ledu, kao i uzrok pogibije. Ženka mamut imala je najviše 4 godine, isto toliko i drevni bizon, a konj oko 6 godina. Šta je ubilo bizona ne zna se, nikakve povrede na telu životinje nisu nađene, a dva druga relikta su postala žrtve grabljivaca, najverovatnije lavova koji su živeli u tim predelima pre 10-20 hiljada godina. Ako su od mamuta i konja ostali samo delovi tela, bizon se sačuvao u potpunosti — to je drugi sličan pronalazak u svetu. Šta više, neprocenjive informacije za naučnike može da da sadržaj njegovog želudca, govori Jevgenij Maščenko:

Bila je izvedena lokalna obdukcija, kako bi se iz želudca izvukli uzorci biljaka koji su mogli tamo da se nađu. Imali smo sreće, unutrašnji organi su dobro očuvati i iz želudca je uzeto oko 500 grama neprevarenog bilja koje je životinja pojela pred smrt. Paleobotaničari će videti šta je tamo. Ako se tamo nađu plodovi biljaka, može se odrediti da je životinja uginula na jesen. A ako budu samo vegetativne klice, može se govoriti da se to desilo na proleće.

Razume se, proučavanje tih biljaka će omogućiti da se više sazna i o tome kako je u to daleko vreme izgledao ovdašnji pejzaž. A možda će se pojaviti šansa da se odgaje fragmenti nestale flore. Tim pre što se nedavno sličan eksperiment ruskih paleobotaničara završio uspehom. Pošlo im je za rukom da odgaje drevni žbun čije seme je bilo nađeno u jazbinama praistorijskih tekunica.

Mada pleistocensku faunu istražuju već skoro sto godina, ostaje mnogo nerešenih pitanja. Između ostalog zašto su mamuti — jedini među svojom sabraćom slonovima koji vole toplotu, mogli da se prilagode uslovima života u hladnoj klimi. Nejasno je i odakle se u Jakutiji pojavila lokalna pasmina konja. Da li je ona bila dovezena ovde u 15. veku ili je to lokalna aborigenska pasmina koja je preživela ledeno doba i zatim se pripitomila. Izučavanje ostataka životinja, ubeđeni su paleontolozi, omogućiće da se odgovori na ova i druga pitanja koja zanimaju naučnike čitavog sveta. Ruski stručnjaci obećavaju da će dati uzorke pronalazaka kolegama iz drugih zemalja — SAD, Francuske, Danske i Španije. A na leto u Jakutiju će doputovati japanski stručnjak. Njegov cilj je da odabere uzorke mamuta kako bi ih koristio za svoj rad o usavršavanju metodike kloniranja.