Kako je lepo cveće! Ono ima rajsku slavu...
Kako je lepo cveće! Ono ima rajsku slavu... Tako se zove izložba otvorena uoči Međunarodnog Dana žena 8. marta u moskovskoj galeriji Dom Naščokina.
Između ostalog, ova izložba uopšte nije praznični skup mrtve pririode sa cvećem. Ruski avangardista Aristrah Lentulov ukrašava motivima od cveća haljinu modela u Aninom portretu. Pevač socrealizma Dmitrij Nalbandjan kao da se odmara od monumentalnih potreta sovjetskih voždova slikajući Kamilice. Umetnički disident Pavel Filonov slika tužnu Mrtvu prirodu sa ružama. Sovjetski klasik Petar Končalovski predstavljen je, naravno, svojim čuvenim Jorgovanom.
Samo tema cveća mogla je da okupi na jednoj izložbi tako mnogo raznih slikara. Ali mi smo se svesno ograničili 20. vekom, primećuje umetnički direktor galerije Jevgenija Hiljkjevič.
Za nas je upravo 20. vek odlična mogućnost da pratimo istoriju slikarstva u svoj njenoj raznolikosti, koja je u mnogome bila vezana za istoriju zemlje. Vrlo snažno su zavisili umetnički žanrovi od toga što se dešavalo u Rusiji u principu.
A situacija u sovjetsko vreme je bila takva da je slikanje mrtve prirode sa cvećem smatrano neozbiljnim poslom. Socrealizam, osim toga, zahtevao je preciznost predstave, a ni u kom slučaju fantaziju na temu ili izraz unutrašnjeg sveta slikara. Zato tragično Uvelo cveće Vladimira Jakovljeva, naslikano 1942. godine, u teško doba Drugog svetskog rata, nije bilo tada primljeno: očigledno im je nedostajalo optimizma.
Savremeni majstori govore da ne vole uvek da crtaju bukete, primećuje Jevgenija Hiljkjevič. Čini im se da će ubrani cvet uskoro umreti i za mnoge je to tužna tema.
Centar ekspozicije nesumnjivo su Božurovi Natalije Gončarove – slika koja razotkriva majstorstvo „amazonke ruske avangarde“ sa nove strane.
Bili smo iznenađeni saznavši kakav broj cvetnih kompozicija je napravila Gončarova – nastavlja Jevgenija Hiljkjevič. Na temu cveća ona ima nekoliko desetina radova. Veoma je volela taj žantr. Jednostavno to nije tako poznato.
A na izložbi ima i sasvim nepoznatih slika. Mnoge od njih su stigle iz inostranstva, govori Jevgenija Hiljkjevič.
Imamo radove Andrea Lanskog. To je umetnik emigrant. Veliki deo njegovih radova se nalazio u inostranstvu. Tek nedavno su počeli da se vraćaju u domovinu, zato što ruskog umetnika koji je i živeo niz godina van Rusije, više cene ovde. I još imamo Anastasiju Sajms, izuzetnu rusku umetnicu koja niz godinama uspešno radi kao pozorišni umetnik u Vašingtonu. Ona je dobila ove godine analog Oskara – samo u pozorišnom svetu, kao najbolji umetnik. Poslala je u Msokvu radove iz serije Ručak sa Napoleonom, vezane sa ružama.
Između ostalog, na izložbu Kako je lepo cveće! Prisali su svoja platna muzeji raznih ruskih gradova – od najbliže prestonici Tuli do Vladivostoka, koji se nalazi 9000 kilometara dalje na obali Tihog okeana.
- Izvor
- Golos Rossii/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.