Ratni savez SAD s iračkim plemenima

Vašington, 21. novembra – Američki „globalni rat protiv terorizma” ušao je u novu – vrlo lokalnu fazu. Da bi prevladala na bojištima Iraka, supersila paktira – s vođama plemena.
Iako ta vrsta savezništva podseća na prastare metode, iz izjava vašingtonskih zvaničnika proizlazi da je tako postignut prvi postojaniji uspeh invazionih snaga na frontu posle svrgavanja Sadama Huseina u proleće 2003. Upravo je objavljeno da su poslednjih nedelja tamo pretrpele najmanje napada i gubitaka u poslednje bezmalo dve godine, a takav napredak se najvećim delom pripisuje – pridobijanju, donedavno im neprijateljskih, plemena za saradnju.
Naročito se ističe važnost aranžmana sa šeicima u provinciji Anbar, nastanjenom uglavnom sunitima, koja čini gotovo trećinu teritorije Iraka, protežući se tako reći od predgrađa Bagdada do granica sa Sirijom, Jordanom i Saudijskom Arabijom. Predsednik Džordž Buš i šefica diplomatije Kondoliza Rajs ne propuštaju priliku da na Anbar ukažu kao na „efikasnu formulu” pretvaranja neprijatelja u saveznika, a time i niza ratnih nazadovanja u frontovsko napredovanje.

Formula, ukratko, izgleda ovako: Amerikanci su vođama sunitskih plemena u toj oblasti dali potrebno naoružanje, pojačali obuku i finansiranje lokalnih boraca, a zauzvrat su dobili partnera u borbi protiv Al Kaide. Obe strane tog dogovora sada tvrde da su neprijatelja – koji je pre godinu dana gotovo ovladao Anbarom gde je, navodno smerao da stvori „islamističku državu” – proterali i primorali na povlačenje u severnije krajeve Iraka.

Slavlje im je danas poremetila eksplozija automobila-bombe na kontrolnom punktu u pokrajinskom glavnom gradu Ramadiju. Usmrtila je šest i ranila 13 osoba.

Diverzija je dokaz da će biti potrebno još poprilično vremena da se utvrdi ko gde i u kojoj meri upravlja iračkim prostranstvima. Amerikanci misle da bi se do rešenja lakše došlo decentralizacijom, koja bi ojačala regionalne vlasti međusobno netrpeljivih – sada vladajućih šiita i sunita koji su vlast izgubili, kao i kurdskih autonomista, pri čemu bi se sažele funkcije centralne vlade.

Premijer Nuri al Maliki, šiit, upravo je izjavio da bi takva „deoba” mogla da „poveća razdore pa da čak prouzrokuje raspad zemlje”. Federalizam bi, po njemu, mogao da „nas ostavi bez države, i u podelama i zavadama”.

Suniti su za za jaku centralnu vlast – pod uslovom da u njoj budu „adekvatno zastupljeni i uvaženi” I da ona „pravedno raspodeljuje prihode od nafte”, u kojoj njihova zona oskudeva, dok šiitska i kurdska obiluju „tečnim zlatom”. Decentralizaciju priželjkuju, pak, uticajne grupe šiita i Kurda, u smislu – da „svako bude svoj na svome”, bez veće preraspodele blaga.

Uporedo s tim, ne jenjavaju podozrenja između lidera dva islamska krila. Šiiti se pribojavaju da je novi pakt Amerikanaca obodrio sunite da se ponadaju da će opet zavladati zemljom, dok suniti optužuju šiite da ne prihvataju „pruženu ruku” saradnje i da ne rade dovoljno za „nacionalno izmirenje”.

U međuvremenu se zaoštrio spor članice NATO Turske s Kurdima, koje Ankara optužuje da pružaju utočište jedinicama njenih secesionista, njihove „sabraće”. Amerikancima su saveznici i Turci i irački Kurdi, pa pokušavaju da s njima sklope savez protiv „zajedničkog neprijatelja” – Kurdske radničke partije čija gerila se bori protiv trupa Ankare.

Nove komplikacije ne sprečavaju Vašington da Anbar, pa i Bagdad u kome su slični aranžmani s mešovitim stanovništvom donekle smanjili nebezbednost, navodi kao – uzorni model. Obelodanjeno je da planiraju da tamošnji model primene – u Pakistanu.

Prema poverljivim dokumentima, do kojih je došao „Njujork tajms”, Vašington pojačava napore da za neposrednu kooperaciju pridobije – plemena u pograničnom delu prema Avganistanu, gde pretpostavljaju da se nalazi Osama bin Laden. „Plemenski predlog” razrađuje Komanda specijalnih operacija SAD, dodaje se, s ciljem da za sebe pridobije „poglavice” na teritorijama nad kojima Islamabad odavno nema kontrolu a na kojoj, koristeći i plemenske veze, deluju Al Kaida i talibani, zadajući sve veće muke međunarodnim koalicionim snagama koje su ih svrgle s vlasti u Avganistanu pre šest godina.

Ne isključuje se, pri tom, mogućnost da uz finansijsku i pomoć u obuci, u Pakistan iz Amerike dođu i – komandosi koji bi tamo „mogli da preduzmu i udare na lidere neprijatelja”. Tandem stručnjaka iz ovdašnjih instituta Enterprajz i Brukings kao da dopunjava takav projekat: oni sugerišu da bi – zbog opasnosti da jedina islamska atomska bomba padne u pogrešne ruke – Amerikanci i njihovi saveznici trebalo da se pripreme za slanje jakih trupa u Pakistan kako bi se zaštitio nuklearni arsenal. I – da se ojača sada uzdrmana centralna vlast „da ne bi došlo do raspada zemlje”, opet po – liniji plemenskog pluralizma.