Vrednosti

VREDNOSTI

piše : Branko Dragaš


Koja je najveća vrednost u životu? Većina odgovara – novac! Pogrešno! Ima drugih vrednosti koje su važnije od novca. Pogledajmo redosled vrednosti. Važnije od novca je – zdravlje! Kada si zdrav, kaže naš narod, i voda ti je slatka. Zdrav čovek ima mnogo želja, bolestan samo jednu – da ozdravi. U zdravom telu, zdrav je duh. Zdravo telo treba da održavate – hladnom vodom. Tuširajte se hladnom vodom, jer hladna voda pomaže zdravim ćelijama da pobede bolesne. To me je pre mesec dana naučio gospodin Rimačuk, koji živi u Zaprešiću pokraj Zagreba. Poslušajte ga i širite dalje ovu filosofiju zdravlja. Zdrav čovek stvara zdravu zajednicu. Zdrava zajednica je garancija opstanka čovečanstva. Današnje čovečanstvo je opasno bolesno i mora da se odmah leči. Pođimo od sebe i svojih prijatelja. Tako širimo pokret za zdravog čoveka i zdravu zajednicu.

 

Posle zdravlja, vrednost važnija od novca je – sloboda. Zlatni kavez je, ipak, samo kavez. Slobodan čovek je zdrav čovek. Sloboda čoveka je uslov za slobodu zajednice. Sloboda zajednice je preduslov za ozdravljenje bolesnog čovečanstva. Sloboda čovečanstva je moguća ukoliko je ubijena tiranija. Tiranija je bolesna ćelija u zdravom organizmu čovečanstva. Tiraniju moramo izlečiti  tuširanjem hladnom vodom građanskih institucija. Sloboda se brani demokratijom i republikanskim idejama. Danas je demokratija ugrožena, jer je uvedena tiranija Familije. Spas čovečanstva je moguć jedino rušenjem tiranije. Čitav život radim na tome. Nije bitno pod kojom zastavom se vrši tiranija : komunizam, socijalizam, vlast radničke klase, nacionalsocijalizam ili tržišni fundamentalizam. Bitno je da nema tiranije u društvu. Bitno je da društvo bude slobodno. Slobodno društvo je moguće ukoliko je čovek slobodan. Slobodan čovek je čovek koji poštuje i brani slobodu drugih ljudi. Pogotovu ljudi koji su različiti od njega. Ne samo različiti po rasi, naciji ili veri, nego različiti po mišljenju. Sloboda je uvek za onoga koji suprotno misli. Ali, sloboda ima svoje granice. Sloboda jednog čoveka se završavam uvek tamo gde počinje sloboda drugog čoveka. Slobodan čovek je odgovoran čovek. Njegovo ponašanje prema drugim ljudima je model kako će se ti ljudi ponašati prema njemu. Slobodan čovek ima obaveze i dužnosti. Obaveza mu je da brani slobodu, a dužnost mu je da brani drugog čoveka od samog sebe.

Posle slobode, vrednost važnija od novca je – pravda. Čovek ne može da živi u nepravdi, jer to obesmišljava njega kao čoveka. Suština nepravde je da se povredi i porobi čovek. Samo slobodan čovek je pravedan. Nepravedan čovek je tiranin. Nepravda je bolesno stanje čovečanstva. Savremeno doba je doba nepravde, zato je i bolesno. Nepravdu u čovečanstvu možemo izlečiti oslobađanjem čovečanstva. Pravedno društvo je zdravo društvo u kome se čovek oseća dobro. Nepravedno društvo je bolesno društvo u kome se čovek oseća loše. Zato se danas savremeni čovek toliko loše oseća i guta otrove, koji ga prave neslobodnim i zavisnim od farmaceutske mafije. U pravednoj zajednici čovek životne sokove crpi iz dobrote same zajednice. I još nešto. Vrlo važno. Pravda ne znači prosta jednakost i uranilovka. Pravedno društvo nije ono u kome smo svi isti. Totalitarno društvo teži da stvori robove. Komercijalna civilizacija stvara debile potrošače. Pravedno društvo je društvo različitih mogućnosti. Nismo svi isti. I ne težimo da budemo isti. Naše različitosti treba da negujemo i da nas one spajaju. Poštujemo različitost i učimo od drugih. Pravda nas uzdiže u vertikalu. Brani principe zajednice i ne dozvoljava nikome da zloupotrebljava zajednicu. Ukoliko nam je naneta nepravda osećamo kako nas boli u grudima. Teško nam je kao da nas je nešto pritisnulo. To nas boli povređena duša. Pravda je najbolji lek za povređenu dušu. A bez duše, kao i bez slobode, ne možemo da živimo.

Posle pravde, vrednost važnija od novca je – ljubav. Ljubav celovita. Ljubav slobodna. Ljubav prema ženi, deci, porodici, rođacima, prijateljima, poznanicima, naciji,
državi, zajednici i ljubav prema čovečanstvu. Ukoliko nije ovako postavljena ljubav, onda to nije ljubav. Ne može se voleti svoja porodica i prezirati nacija ili čovečanstvo. To je bolesno, šizofreno stanje. Ljubav ne može da se meri na kašičice. Ne može ni na procente. Ljubavi ili ima ili je nema. Ona nas ispunjava i uzvisuje. Čovek bez ljubavi je osakaćen čovek. Takvi su tirani, političari, tajkuni i kriminalci. Oni nemaju ljubavi i zato su nastrani i perverzni. Morali bi da se leče, ali oni porobljavaju druge ljude da bi im oteli slobodu, pravdu i ljubav. Tako hrane svoju bolesnu taštinu. Ljubav se neguje, pazi, održava i zaliva. Ljubav cveta kada je čovek slobodan i pravedan. Ljubav nije sebična i egocentrična. Ljubav nije malograđansko koketiranje i gluma. Ljubav je istinska i vatrena. Ljubav je hrana za ljudsku dušu. Ljubav se daje i uzima.

Posle  zdravlja, slobode, pravde i ljubavi  važno je imati i – novac. Novac nije cilj. Novac je sredstvo. To je bitna razlika o poimanju novca. Kada bi novac bio cilj života, onda bi čovečanstvo poludelo. Današnje ludilo komercijalne civilizacije je posledica takvog ustrojenog životnog principa. Ljudski odnosi se ne mogu graditi na novčanim odnosima. Profit nije merilo života, nego drugi čovek. Čovek nije roba koja se prodaje na tržištu. Robno-novčani odnosi se primenjuju samo na kompanije i države. Ljudi treba da grade ljudske odnose u zajednici. Snaga zajednice se meri snagom odnosa ljudi u toj zajednici. Novac je sredstvo komunikacije među ljudima. Novac treba da omogući čoveku normalan život. Normalan život je da svaki čovek ima  pristup, naravno ako hoće, svim osnovnim dostignućima njegove civilizacije. Normalan život podrazumeva postojanje mere stvari. Odsustvo mere stvari dovodi do narastanja pohlepe i gramzivosti. Komercijalnoj civilizaciji je imanentna pohlepa. Ali, o tim problemima nekom drugom prilikom. Poruka je jasna, nemojte da ciljeve zamenite sredstvima. Tada nastaju najveći problemi.