Dejton, dvanaest godina posle

Dvanaest godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma Bosnu i Hercegovinu (BiH) potresa politička kriza, Evropska Unija izražava zabrinutost, analitičari tvrde da se BiH vratila na početak ratnih sukoba, a lideri političkih stranaka baš nikako da se dogovore o bitnim reformama za ulazak u Evropsku uniju.

Sporazumom, koji je pre tačno dvanaest godina, parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.

Parafiranjem mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu (BiH) 21. novembra 1995. godine, zvanično je okončan troipogodišnji rat u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Sporazum su, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević.

Mirovni sporazum su tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično potpisali u Jelisejskoj palati u Parizu. Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun. Sva trojica glavnih aktera Dejtonskog sporazuma Tuđman, Izetbegović i Milošević su u međuvremenu preminuli.

Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum, čime je SR Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.

Prvih pet godina nakon potpisivanja sporazuma, u Dejtonu je svakog novembra međunarodnim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata u BiH.
Poslednji put predstavnici država potpisnica i međunarodni posrednici okupili su se u Rajt-Petersonu u novembru 2000, ali obeležavanju jubileja tada nije prisustvovao niko od potpisnika.

Poslednjih godina politicari u BiH, međunarodni predstavnici i pojedine međunarodne institucije ukazivali su na potrebu revizije Dejtonskog sporazuma. Novi, šesti po redu visoki predstavnik za BiH, slovački diplomata Miroslav Lajčak, preuzimajući tu dužnost u julu ove godine, izrazio je zabrinutost stanjem u BiH, uz ocenu da je "BiH sada najudaljenija od Evrope u odnosu na sve države regiona" jer su u toj državi stali reformski procesi (policija, ustavne promene) koji su osnovni uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Pre dve godine u Briselu je održana konferencija o ustavnim promenama u BiH, na kojoj lideri osam najvećih političkih stranaka iz BiH nisu uspeli da se dogovore o bitnijim izmenama Dejtonskog sporazuma, ali je postignuta saglasnost da se ojačaju strukture vlasti i učine efikasnijim.

BiH na početku?

Politički analitičar Predrag Lazarević Gugo smatra da se Bosna i Hercegovina dvanaest godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma vratila na početak ratnih sukoba "zahvaljujući zamkama koje su vešti kovači ovog sporazuma ostavili među njegovim redovima".

Lazarević je naveo da su "te zamke očigledne" kada se pogleda struktura Dejtonskog sporazuma na osnovu koje postoji jedna republika i jedna federacija, čime je ostavljena mogućnost međunarodnoj zajednici da u svakom trenutku u BiH stvori krizno žarište.

"Najbolja ilustracija ove teze vidljiva je u sporazumu Dodik - Silajdžić o reformi policije. Prvi put su domaći političari postigli sporazum koji je ekspresno odbačen. Govore da je dogovor domaćih lidera neophodan, dok ga s druge strane ne priznaju ukoliko se postigne", naveo je Lazarević za banjalučki "Fokus".

"Primena Dejtonskog sporazuma nije kočnica ulaska BiH u Evropsku uniju, nego je upravo ulaznica. Da se on provodio na način koji bi trebalo, BiH bi davno, uz političku volju, bila pred vratima Evropske unije", kaže Momčilo Novaković, visoki funkcioner SDS.

Rajko Vasić, izvršni sekretar SNSD-a, kaže da je Dejtonski sporazum mnogo osporavan za ovih 12 godina. On kaže da je RS, bez obzira na sve ove pokušaje OHR-a da je ukinu, kako u prošlosti, tako i danas, u jednoj optimističnoj i ustavnoj poziciji, što je upravo rezultat ovog sporazuma.

Gavrilo Antonić, generalni sekretar PDP, smatra da međunarodna zajednica, kao jedan od faktora pri donošenju Dejtonskog sporazuma, sada nepotrebno radi protiv ovog sporazuma i ođednom započinje njegovo osporavanje.

Predsednik Socijalističke partije RS Petar đokić kaže da je danas najveća vrijednost Dejtonskog sporazuma postizanje mira u BiH, ali da ovaj dokument ima dosta prostora za nadogradnju. On tvrdi da bi sve do sada postignuto na ovom području moglo da bude uzaludno, ukoliko bi pod velikim političkim pritiscima, ipak, došlo do odstupanja od Dejtonskog sporazuma.

Republika Srpska na dan potpisivanja Dejtona dobija i novo administrativno sedište, zgradu Vlade RS, kada će velelepni objekat biti zvanično otvoren. Tri zastave na zgradi. Levo, plava zastava Evropske unije, desno zastava BiH, dok se u sredini kao i na samom vrhu zgrade vijori zastava RS.

Prvi put u RS će dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH biti zvanično obeležen i kao republički praznik i tog dana republički organi, javne ustanove i organi lokalne samouprave neće raditi.