Narod sprema motku?

 Beograd – Prvog marta 2012. godine krenuli smo put Sombora, na tribinu koju je za profesora Deretića organizovalo udruženje „Koreni“. Od Beograda do Sombora prebrojasmo silne bilborde „siromašnih“ nacionalnih stranaka. „Pršte parole i sevaju namešteni osmesi u punom koloru. Ma svi sve daju za Srbiju, a posle će sve to lepo da naplate. 180.000 evra za jednog osvojenog poslanika, a šta će biti sa narodom i državom- nije bitno, oni će mudro čekati kraj u poslaničkim klupama. Čitaće novine, naklapaće tračeve iz skupštinskih kuloara, prepričavaće „švalerske“ dogodovštine, uzeće dnevnice i otići u iste stare kafane. Kao da se ništa nije desilo još od 1997.“ reče profesor.

Isti ljudi, iste priče, a zemlja nam opuste. Opuste od ljudi, od dece, od smeha, od nade! Nema više ni zaljubljenih parova da prkose beznađu. Sombor sav tužan, siv. Ulice prazne. Poneko izađe iz marketa, u kesi nosi hleb i mleko uglavnom. Niko ne stoji na ulici da popriča sa poznanikom, prijateljem. Prolećno sunce, nema koga da mu se raduje. Niko više nema snove o budućnoti, niko ne vidi nadu. Srbijom kao da je prošao tornado očaja. Ljudi samo sa strahom gledaju  zaprašivanje sa neba koje kontroliše NATO. Bolesnih i otrovanih sve više. Padaju ljudi kao snoplje, groblja su najuspešnija delatnost u Srbiji! Ipak, tribina u Somboru bila je puna. Došli su ljudi jer veruju Jovanu Deretiću. Došli su da čuju istinu, da nahrane dušu slavnom srbskom istorijom, došli su da napune srca verom i nadom.

A već u predvečerje 3. marta 2012 godine, kao u ružnom filmu koji smo već gledali, prolazili smo kroz sami centar Beograda na putu do sale opštine Novi Beograd.U centru Beograda, kao spomenik ovoj propasti zemlje, suluda parola na ogromnom bilbordu „Evropski korak- dobro za sve“, a levo i desno od bilborda u samom srcu Beograda stoje zatvorene radnje, izlozi prekriveni papirom. U srcu Beograda sve je prazno u subotu uveče, kao da je policijski čas 1942. i kao da iza ugla vreba nemačka patrola da Vam traži ausvajs. Na banderama uz srpske zastavice okačene zastave evropske unije, pa još svezane u mašnu, da što čvršće spoje žrtvu i krvnika!

Spuštamo se niz Brankov most, čak su i autobuska stajališta prazna. Kontejneri pretrpani smećem, psi lutalice po mraku. Kafići prazni, autobusi prazni. Novi Beograd se ućutao, samo svetla iz betonskih nebodera daju znak da narod živi. A kako narod živi? U 18 časova ljudi su počeli da pristižu: ozbiljni, zabrinuti, u grupama, u parovima, cele porodice. Mnogo mladih, mnogo starih. Znamo, nikome nije dobro danas. Svima je jasno da smo pod okupacijom, ali kako se izboriti, to su došli da čuju. Od deset koraka koji nas dele od slobode, prvi je najteži. Kako skinuti ovu  vlast koja se okružila pretorijanskom gardom plaćenika: batinaškim odredima da spreče proteste, administracijom koju su zaposlili da glasa za njih, tajkunima koji kontrolišu sav posao, partijskom mafijom koja zastrašuje ljude na svakom koraku i preti NATO paktom!?

I sada oni nude „Evropski korak“ kažu dobro za sve- sve njihove štićenike i sluge! Za narod Srbije „Evropski korak“ vodi u kuću koja se ruši i gde sada mi koji nismo članovi žute mafije, trebamo na silu da uđemo, da bismo podmetnuli leđa u toj kući koja se raspada i obezbedili Nemačkoj da napravi Četvrti rajh u Srbiji!

Reče neko na skupu da se ne treba plašiti, jer su žuti toliko „pametni i sposobni“da ne samo da kradu iz budžeta i jedino to znaju, nego da kradu i ideje. Čim su videli da narod prihvata „10 koraka do slobode“ Slobodne Srbije, eto njih da nude neki  „Evropski korak“. Ali, potcenili su oni narod Srbije. Nema čoveka koji danas ne čita i koji ne čuje da se Evropska Unija raspada i da Srbija tu može biti samo kolonijalni rob. Mi nećemo dobiti ništa, jer Evropa grca u dugovima, a traže nam sve: da se odreknemo Kosova, da ništa ne izvozimo jer navodno nije po standardima EU, da uvozimo genetski modifikovanu hranu, otrovne i neproverene lekove, da rušimo svoju crkvu u korist Vatikana, da se odreknemo svojih zakona, kulture, tradicije. Oni žele da Srbija više ne bude Srbija, već skup rascepkanih „regiona“ tj. budućih distrikta novog nemačkog rajha.

Akademik dr Jovan I. Deretić rekao je da smo svi došli na skup ne od sile i ne zbog volje da se bavimo politikom, koja nikada nije bila prljavija nego danas. Došli smo da se ujedinimo, da se organizujemo i da se oslobodimo. Mi, obični ljudi moraćemo da se pozabavimo svojom državom i da uzmemo svoje živote u svoje ruke. Ovako kako je krenulo u sunovrat, Srbija će nestati, a od nas se traži da ćutke gledamo svoj kraj! Hoćemo li mi to, pitao je profesor Jova?

Imamo li pravo da zbog malo lične žrtve koju treba dati, malo vremena i rada rizikujemo da ovaj narod koji postoji 33 veka sada iščezne? Koliko hrabrosti treba protiv šačice izdajnika na vlasti? Ljudi su klimali glavom, odobravajući, ali su pitanja pokazala strah. Kako da se izborimo protiv tolikih laži na moćnim televizijama, protiv hiljade bilborda, plakata i političara koji svi duvaju u jednu tikvu- niko više ne zna ko je opozicija a ko je pozicija? Kako da se podigne na pobunu narod koji je gladan, umoran, siromašan, razočan u sve. Narod koji svakog dana truju mediji i „ličnosti iz  javnog života“ da je sve gotovo, da moramo da se predamo i da nema pomoći od sudbine koja nam je skrojena u Briselu!

Boriti se kao naš narod na Kosovu, kao progonjeni hrišćani nekada, odgovorio je profesor Deretić. Šta nam to treba da pozovemo sve koje volimo da nam se pridruže? Šta nam treba da kada već vidimo šta nam se sprema  donesemo odluku da nećemo omču oko vrata i da mi njima zapržimo čorbu’? Kancelarije- šta će nam- imamo svoje kuće da se sastajemo! Bilbordi- šta će nam- imamo noge da prošetamo do komšije i rođaka. Televizije- šta će nam – imamo sopstvenu glavu da razmišljamo. Ne trebaju oni da nam sole pamet kako smo izašli iz krize, kako je Evropa tu, još  20 godina kandidature,pa će nas primiti ko roblje ako neko preživi!

Umesto toga mi imamo Rusiju da nas brani i da nas hrani, ako počnemo da radimo i proizvodimo.Imamo svaku pomoć i ponude za saradnju sa Evroazijskom unijom i preko Rusije sa zemljama BRIKS-a. Toliko tržište za nas je spas- možemo svi da se zaposlimo i da pokrenemo rad u tri smene.

S druge strane vreba na nas NATO da nas u Evropskoj Uniji konačno sahrani! Taj  „Evropski korak“ biće dobar samo za njihove žute sluge! Tribina na Novom Beogradu završena je sa nadom u oslobođenje i sa novim članovima. Neko je iz publike spomenuo i motku- dobio je gromki aplauz od cele sale.

A da motka može biti lek za trenutno stanje, potvrdili su sutradan Zemunci. 4 marta u  još većoj sali, doduše zapuštenoj i bez grejanja, koja oličava stanje u zemlji, okupilo se iznenađujuće puno ljudi. Vruće teme brzo su zagrejale publiku. Dok je profesor Deretić govorio ljudi su klimali glavama. Čak je i narogušeni policajac u civilu, koji je došao po službenoj dužnosti, na kraju tribine iskreno aplaudirao profesoru. To nam je dalo ogromnu nadu- cela Srbija zna istinu, cela Srbija zna kojim putem treba poći. Čak i oni koji rade u državnim službama znaju šta nas čeka- i njihova će radna mesta biti izbrisana ako sada ne postanu zaverenici i ustanici novog srbskog ustanka. Nijedan glas ne sme otići u prilog sahrani Srbije! Nijedan glas Evropskoj Uniji iza koje se krije perfidni Vatikan, besramna, pohlepna Nemačka i njeni saradnici Turska i Šiptari!

Pitanja više nisu bila pitanja, već glas očajnog naroda kome je neko konačno dao priliku da kaže istinu. Duže od izlaganja profesora Deretića, trajala je kanonada nezadovoljstva, otvorenog besa za nepravde učinjene narodu Srbije- narod traži da se hapse lopovi na čelu vlasti, narod traži pravdu, narod traži slobodu.  Ako pokradu izbore, a građani već znaju da hoće- ponudiše i Zemunci rešenje- motku!  Kada je profesor Deretić rekao da ih moramo potući na izborima, nekoliko se njih pobunilo i reklo da su izbori prodati, a da su se stranke dogovorile unapred o svemu. Ali Jovan Deretić je hrabro rekao i to da izbori nisu naš cilj- već sloboda. A za slobodu ćemo se boriti na svaki način. Ako ne bude moglo izborima, biće demonstracija- ali mi u Evropsku Uniju nećemo ući. To je bure puno zmija otrovnica! Kandidatura koju sada marionete slave ne znači ništa, jedno prazno obećanje za koje su molili 10 godina. I svaki dalji korak prema Evropskoj uniji znači korak bliže smrti naše države i naroda.
Nema mnogo izbora danas- dva su puta pred nama- sa Rusijom putem spasa ili u provaliju Evropske unije i pod čizmu NATO pakta.

„Slobodna Srbija“ vodi putem spasenja- otvoreno i jasno zastupamo savez sa Rusijom kao garant samostalnosti Srbije i oslobođenja od Četvrtog Rajha.

Oni koji su razmislili svojom glavom, pristupili su posle tribine da pomognu hlebu spasa. Da li će to biti olovkom ili motkom, videćemo!

Sledeći ustanički sabor – grad Kragujevac 11.marta!

10 koraka do slobode