Komunikacija na nivou DNK

U Rusiji se formira neobična društvena mreža za ljude sa sličnim naslednim problemima. Na sajtu PrimerLife – kompanije rezidenta inovacionog grada Skolkovo, moći će da se unese fajl sa svojim genetičkim podacima, da se uđe u udruženje ljudi sa sličnim genima i da se sazna za rizik razvoja ozbiljnih bolesti. Ideja nije loša, kažu eksperti. Pitanje je: koliko će razumno biti korištene detaljne sociogenomske tehnologije.

Budućnost je na takozvanoj personalnoj medicini koja se oslanja na genetička istraživanja i omogućava da se spreče mnoge bolesti, govore stručnjaci. I u tom smislu nova društvena mreža je perspektivna. To će biti ne samo platforma za razmatranje bolesti (takvih je na Internetu mnogo). PrimerLife će početi da vodi naučni rad i dijagnostikuje oboljenja na osnovu genetičkih inforamcija, koje pružaju korisnici društvenih mreža. Najvažnije je pobediti bolest u fazi njihovog stvaranja, govori rukovodilac projekta Sergej Musijenko.

Naša ideja sastoji se u tome da se ujedine ljudi po rizicima razvoja bolesti koji kod njih postoje u socijalne grupe i da im se pruži mogućnost da razgovaraju jedni sa drugima u prvom redu o tome kako sprečiti bolest, smatra naučnik.

Novi projekat teško da će lako krenuti, smatraju eksperti. Za sada analiza genoma u Rusiji uopšte nije rutinska procedura. Takva genetička istraživanja koštaju prilično skupo i ljudi se odlučuju na njih ukoliko moraju. U genetičke laboratorije se obraćaju po pravilu pacijenti sa teškim naslednim oboljenjima, primećuju eksperti. U svakom slučaju društvo za sada nije spremno da široko koristi slične društvene mreže, smatra šef laboratorije za bioinformatiku Centra za dečiju hematologiju Aleksandar Žavoronkov.

Broj korisnika takvog resursa će biti u početku ograničen, zato što kao prvo nemaju svi na raspolaganju genetičke podatke. A kao drugo, neće svi biti spremni da potpuno pruže svoj genom na javno razmatranje, zato što je to isto kao i da se iznese svoja istorija bolesti, ističe on.

Već se zna mnogo slučajeva kada je dostupnost podataka o riziku razvoja pojedinih oboljenja kod čoveka provocirala radnu diskriminaciju. U inostranstvu, između ostalog u SAD, firme su više puta otpuštale radnike posle genetičkih testova. Dobro je poznat slučaj 40-godišnje Pamele Fink koju je poslodavac otpustio pošto je genetička analiza pokazala da kod nje postoji rizik od pojave raka dojke. Na kraju je u SAD krajem 2009. godine stupio na snagu zakon o zabrani diskriminacije po rezultatima genetskih istraživanja.

U Rusiji takav zakon ne postoji, pa i slične zakonodavne inicijative do sada nisu bile aktuelne. Nivo anonimnosti svojih podataka korisnici će regulisati samostalno, uverava kompanija PrimerLife. Ipak tu rukovodilac projekta Sergej Musijenko daje ogradu: a ima li smisla držati u tajnosti svoje podatke?

Treba shvatiti da živimo u veku otvorenosti. Nema smisla kriti svoje genetske kodove, zato što kada stisnete čoveku ruku ili uzmete vlas koja je otpala sa glave, možete lako da dobijete informaciju o genomu bilo kog čoveka, uveren je Musijenko.

Između ostalog za sada su za većinu pacijenata ovakve procedure samo naučna fantastika. Ipak autori sajta su sigurni da će novi servis biti tražen. Prvo će biti puštena engleska verzija resursa. Ona će startovati ovog leta.