U dalekoj jermeniji i Nagorno Karabahu
Jerevan je bio najslobodniji grad na svetu kada se ratovalo za Karabah, kada pune četiri godne nismo imali struje. Ako i sretnete površne, kojine osećaju tuđu brigu, znajte da je Amerikanac, ili zapadni turista. Otkad se rat završio u našem gradu svako veče je vatromet. Uživajte u lepoti i slobodi. Možda jednoga dana budete slična mala slavlja priređivali i vi na Kosmetu – kaže Jermenac Arsn K.
Sigurno je da na svetu ne postoje dva naroda sličnija po sudbini, stradanju, mentalnom sklopu, teškoj istoriji istrebljenja, iskonskoj duhovnosti, snažnim pečatima tradicije, nego što su to jermenski i srpski. Oba mala, a borbena, paćenička, okrenuta sopstvenoj tragediji i borbi za opstanak. Stoga neće biti nimalo teško upustiti se u priču o neobičnom susretu sa ovim najstarijim indoevropskim narodom, koji je, istorija tvrdi, prvi primio hrišćansku veru. Njihove bogomolje potiču iz 3. veka, pripadaju apostolskoj veri, vele – preteči svih crkava, ali najbližoj pravoslavlju.
Na dug put u ovu zemlju i krajnje odredište Karabah, kojeg Jermeni zovu Arcah, nije nas povela čista znatiželja, nego misija zbližavanja dva naroda, pod okriljem Rusije, u vreme, trećih po redu, predsedničkih izbora u dičnoj oblasti Nagorno Karabahu koji je od 1987. do 1991. sa Azerbejxanom bio bitku za samostalnost. I izbio. Karabah ima oko 200 hiljada stanovnika. Za sve Jermene vaseljene – “sveta je zemlja”, kolevka od postanja. Kao za nas Srbe – Kosovo i Metohija. Stepanakert, glavni grad broji oko 100 hiljada ljudi.
Specijalno putovanje naše Međunarodne posmatračke grupe za izbor predsednika predvodili su uvaženi svetski i evropski antiglobalisti, geopolitičari, borci za slobudu malih ugnjetenih naroda: znameniti Francuz dr Iv Bataj, veliki borac za srpsku istinu u svetu dr Mila Alečković Nikolić, Marina Kočetkov, dr Miroslav Ivanović iz Beograda, novinar Saša Popović iz Makedonije, poznati francuski istoričar Loik Koakadan, Grk, dr filozofije Nikos Ligeros. To je samo jedna od specijalnih posmatračkih grupa, pored predstavnika Francuske, Rusije, Pridnjestrovlja, Južne Osetije... – uvod u novi svet, nova svetska posmatračka grupa, pod okriljem Rusije, kao pandan dežurnom policajcu – Americi.
Let do daleke zemlje iz srpske prestonice vodi prema Minhenu, pa tri i po časovni do Jerevana – jermenske prestonice, čije je Ministarstvo spoljnih poslova bilo naš domaćin. Rigorozne kontrole na nemačkom aerodromu bile su van očekivanja. Svedoci smo krajnje neshvatljivih postupaka carinika, koji su na očigled svih putnika skoro do gole kože skinuli jednu devojku, bez obeveze da to obave u kabinama. Strah Zapada od terorizma, oduzeo im je svaki osećaj za pristojnost, tako da su uniformisane službenice bez razmišljanja oduzimale parfeme, dezodoranse, karmine, pa čak i flašice sa vodom. Posle kratkog raspitivanja saznali smo da je devojka iz jedne slovenske države.
Svim srcem smo uz kosmetske Srbe!
Susret sa Jermenijom nas je u startu obavezao da časovnike pomerimo unapred za tri sata. Tamo sunce zaista mnogo ranije izlazi, dan se pre rađa. U mermernom holu hotela ”Rmenia” u srcu drevne prestonice, odmah smo se susreli sa predstavnicima delegacija iz Pridnjestrovlja, sa ministrom spoljnih poslova Sergejem Simonenkom, zatim dr Ljubomirom Miroslavovičem, predstavnikom Vrhovnog sovjeta Pridnjestrovsko moldavske republike. Bilo je tu i Ukrajinaca, Rusa, Osetijanaca, ali i Italijana, Francuza, Grka...
– Znamo za vaš problem sa Kosovom i Metohijom. I svim srcem smo uz vas. Nije vam lako, ali smo ubeđeni da ćete izgurati, sačuvati ono što pokušavaju godinama da vam otmu. Slovenski narodi pomno prate dešavanja na Balkanu, i verujte niko od nas nije ravnodušan. Nismo ovde slučajno. Možda nešto naučite od borbenih i neustrašivih Jermena – obratio nam se na ruskom dr Miroslavovič.
Odjednom je oživio slovenski duh. Većina prisutnih zvaničnika funkcionisali su kao ogromna porodica. Ruski jezik ovde je povezivao narode sa jedne i druge strane Evrope, Azije.
Jermenski narod je za duboko poštovanje, iako su malobrojni. U matici ih ima oko tri miliona. U rasejanju za milion više. I to ne uzalud. Jer njihova dijaspora verno pomaže zavičaj. Nesebično ulažu u izgradnju puteva, hotela, motela, trgova, parkova, istorijskih spomenika, kulturnih ustanova. Reklo bi se da u matici imaju posla sa poštenim političarima, jer sav novac mora da ide za njihov narod. Poredimo. I naša dijaspora ulaže. Prethodnih godina srpska dijaspora iz Evrope sakupila je preko 7 miliona evra, od toga četiri su otišla za izgradnju porušenog novosadskog mosta, a tri su u matici “nestala”. I nikom ništa!
Kazniće ih Bog!!!
Putujemo, susrećmo se sa Jermenima. Sve više im se divimo. Pada u oči njihova skromnost. Kažu po tome se niko od njih ne razlikuje. Bilo da su bogati, slavni, poput čuvenog ”kralja” francuske šansone, Jermenina Šarla Aznavura, koji je sve vreme prohujale ratne stihije pomagao svoje malene sunarodnike i dolazio u našu ambasadu u toku rata, pa do političke elite, intelektualaca, mladih ljudi, seljana. I svi dišu jednom dušom. Valjda ih je istorijska sudbina tako sjedinila. To su uostalom pokazala i četvorica predsedničkih kandidata, jer svi polaze od zajedničke nacionalne strategije.
Susret sa Karabahom probudio je u nama osećaj tihe tuge i kamenog dostojanstva. Tuge zbog hiljade izginulih Jermena, pretežno mladih, u ratu sa Azerbejxanom, da bi danas bili ono što jesu. Pred celim svetom – svoji na svome. Dostojanstvo jer su uspeli da povrate pradedovska ognjišta. Sveštenik manastira Gandizar iz 13. veka, pitao nas je: ”Palili su Šiptari srpske crkve i manastire!!? Kazniće ih Bog.
Smenjivalo se kišno vreme i vioroviti oblaci sa žarkim danima, pa opet hladnim noćima. Reklo bi se – kakav narod, takvo vreme, čisto, jarko, iskreno.
Naša grupa izrazila je želju da prati izborni proces u srcu same oblasti, ali i graničnih područja, na krajnjem istoku, prema Iranu i obodima ka Azerbejxanu. Potkavkazje. U nedogled se prostiru stepska talasava prostranstva, nakićena pasivnim planinama, šiljatih golih vrhova, koji dosežu skoro do oblaka. Prekrasno mitsko jezero Sevan blješti, reke Razdanj i granična Araks na suncu izgledaju kao zlatni kaiševi između brda. Desetinama kilometara putujemo kroz netaknutu prirodu. Osećaj beskrajnog prostranstva. Bezuspešno pokušavamo, prolazeći pored mistične, tajanstvene planine Ararat, insipiracije svetskih poeta, pisaca, umetnika, slikara, filozofa, da nazremo igličaste vrhove. Štitio ga je srebrnasti gusti sloj magle i oblaka. Lutamo pogledom tražeći sela. Malobrojna su. Neke kuće od rata još zjape prazne. Vozači pokazuju na mesta gde je izginulo najviše Jermena. Zastaju. Odaju nemo počast svojim junacima koji su otišli u istoriju.
Zemlja blistave budućnosti
Jermenija je, kažu, zemlja blistave budućnosti, jer poseduje neverovatne resurse najčistije pitke vode. Nacionalna legenda kazuje da se u vreme Potopa Noj sa lađom iskrcao baš tu – na Araratu i da je na ovim prostorima začeta civilizacija. Ima u tom kazivanju simbolike. Što smo više zalazili u dušu ove oblasti susretali smo se sa motivima terasastih brda i planina, kao u prastaroj ciilizaciji naroda Inka i Asteka. Čak su im i simboli slični. Istorijski mermerni ružičasti spomenici sigurno kriju tajnu nedokučive povezanosti. Ono po čemu su još Jermeni poznati, jeste njihova nepokolebljiva upurnost da dokažu stravičan genocid, u istoriji ponavljan od turskih zavojevača. Nakon mukotrpne borbe – dokazan je.
Genocid priznalo 40 zemalja
Iznad jermenske prestonice danas se u nebo uzdiže spomen-kompleks posvećen žrtvama genocida na brdu Cicernakaberd, podignut 1965. godine. Pitamo se posmatrajući simbol jermenske tragedije, šta je sa jezivim genocidom nad srpskim narodom, gde stade proces dokazivanja i ko ga zaustavi?! Za razliku od nas Srba, Jermeni se nisu smirili dok nisu dokazali da su bez milosti istrebljivani. Usledile su rezolucije, deklaracije parlamenata zemalja koje su osudile turski genocid nad Jermenima. Godine 1965. prizno je Urugvaj, Kongres SAD-a deceniju kasnije, zatim Kipar, Argentina, Rezolucija Skupštine SRJ doneta je 1993. godine, ruske Dume dve godine kasnije, onda i Grčka, Liban, Belgija, Švedske, Italije... Status holokausta Jermeniji prva je priznala Francuska. Tako je svet ozvaničio zločin Turske 1915. godine masovna deportovanja Jermena, hapšenja i ubijanja intelektualaca, uticajnih ljudi, žena, dece, staraca. Najveći broj nesrećnika slat je u Tursku gde su na najužasnije načine masakrirani. Ubijali su Jermene koji su služili tursku vojsku – na hiljade njih. Terali su ih da kopaju rake, gde su živi sahranjivani. Postojbina Jermena stara 3.500 godina bila je opustošena, a njeni starosedeoci skoro nestali.
Sam izborni proces tekao je mirno, tiho i ozbiljno. Skoro svi glasači izašli su da izaberu svog predsednika. Naša odredišta su sela Krasnije Bazar, Martuni do same su granice sa Azerbejdžanom. Dočekao nas je lično guverner najveće regije Rudik Azarjan, od ranije prijatelj Mile Alečković i Iva Bataja. Iznenadili smo se koliko su i obični ljudi ove daleke zemlje dobro informisani o našoj borbi da sačuvamo Kosovo i Metohiju. Pokazali su da nas razumeju. Ali, ne lezi vraže. U momentu kada smo objašnjavali kako srpski narod na Kosmetu živi u getoima, opkoljen albanskom mržnjom, bodljikavom žicom, tuđinskim vojnicima i tenkovima, pojavi se u Martuniju američka posmatračka delegacija, koju je zvanično predvodio naše gore list Vladimir Matić. Naravno Matića, kojeg nismo videli, svi mediji u Jermeniji predstavili su kao zamenika ministra spoljnih poslova bivše Jugoslavije. Behu Amerikanci malo, pa odoše. Vladala je prilično napeta atmosfera. Naši domaćini su nas odlično razumeli. Shvatali su odakle dolazi srpska agonija na Kosmetu. Pitamo se šta naš bivši ministar radi u Americi i kakav je pečet ostavio u zavičaju.
Slogom sve rešavaju
Kao svaki složan narod Jermeni su brzo izabrali prvog čoveka Karabaha. Usledio je i zvanični prijem kod predsednika, Bako Saharijana koji je nedvosmislno stavio do znanja da negova zemlja ide putem progresa, razvoja i da im toliko nije bitno hoće li biti pripojeni matici – Jermeniji, ili će biti samostalna celina. Od prioritetnog značaja je obnavljanje porušene zemlje, jačanje privrede, izvoza. Uz podršku dijaspore očekuju oporavak. Jermenija inače prozvodi vrhunska vina, poljoprivredne proizvode, kefir. U druge zemlje izvoziće – zdravlje. Jer, ovaj narod slovi za najdugovečnije.
Povratak u Jermensku prestonicu obogatio nas je novim prijateljima. Službenik Vlade gospodin Arsen K. bio j naš domaćin. Srce Jerevana je velelepni trg u kojem su smešteni zgrada Vlade, ministarstva, ustanove od nacionalnog, kulturnog značaja građene i istom stilu, od žuto-ružišastog mermera, po kojim je ova država prepoznatljiva. Zdanja masivna, grandiozna u polukrugu raspoređena. Poredimo ga sa Sofijom, Rimom, mada se sem slovensko-ruske, jermenske oseća uticaj orijentalnog stila, nekadašnje prestonice Persije. Centar krase cvetne aleje, fontane. Sve u svemu, plene širinom, svetlošću, duhovnošću. Po noći okupan blještavom svetlošću. Kada smo izrazili želju da se kasno u noći prošetamo gradom Arsen K. nas je odgovorom prijatno iznenadio.
– U našoj zemlji nećete naći ravnoduše i površne ljude. Idite slobodno. Jerevan je bio najslobodniji grad na svetu kada se ratovalo za Karabah, kada pune četiri godine nismo imali struje. Ako i sretnete površne, koje ne osećaju tuđu brigu, znajte da je Amerikanac, ili neki zapadni turista. Otkad se rat završio u našem gradu svako veče je vatromet. Pa uživajte u lepoti i slobodi. Možda jednoga dana budete slična kratka slavlja priređivali i vi na vašem Kosmetu. Setite se tada nas. •
- Izvor
- Srpsko ogledalo
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.