Budućnost mornaričke avijacije Rusije

Rusija povećava obim narudžbina savremenog naoružanja. Jedan od najvećih ugovora u toku poslednjih meseci jeste ugovor o isporuci 24 mornarička lovca MiG-29K/KUB. Dalje narudžbine ovih mašina zavisiće od razvoja programa brodogradnje.

Referat o svetskoj trgovini oružjem, koji je objavio štokholmski institut za istraživanje problema sveta (SIPRI) potvrđuje status Rusije kao jednog od vodećih isporučilaca naoružanja. Pritom Rusija širi svoje prisustvo na najaktivnijim tržištima – lationameričkom i azijsko-tihookeanskom.

Ipak, sve do nedavno, izvoz oružja je rešavao samo zadatak pomaganja domaće odbrambene industrije, pritom je realizacija narudžbina za izvoz često bila na štetu narudžbina za Oružane snage RF. Sad udeo isporuke za sopstvene Oružane snage raste.

Ugovor za isporuku 24 brodska MiG-29/KUB je prva narudžbina MiG-ova od strane Ministarstva odbrane Rusije za poslednje dve decenije. 20 MiG-29K jednoseda i 4 MiG-29UB treba da bude isporučeno RM Rusije u periodu 2013-15. godine. Oni treba da zamene lovce Su-33 u sastavu zasad jedinog u Rusiji 279. brodskog avionskog puka, čiji avioni poleću s teške krstarice-nosača aviona „Admiral Kuznjecov“.

Ukoliko sve bude išlo po planu, ovi avioni s palube neće poleteti pre 2017. godine. Tada će biti završen generalni remont jedinog ruskog nosača aviona, koji treba da bude započet ove godine. „Kuznjecov“ treba da dobije novi energetski uređaj, sisteme PVO i radioelektronsko naoružanje. Remont i modernizacija će omogućiti da se produži rok eksploatacije „Kuznjecova“ do 45-50 godina, odnosno do sredine 2030-ih godina.

Izbor MiG-ova je zbunio mnoge analitičare: izgubivši u trci s mornaričkom mašinom KB Suhoja još na prelazu 1980-90-ih godina, „MiG“-ovi se vraćaju: modernizovani motori, potpuno obnovljena tehnika, povećana rezerva goriva i mogućnost dopunskog točenja goriva u vazduhu, laki frontovski lovac pretvaraju u višenamensku mašinu čije borbene mogućnosti ostavljaju snažan utisak. Razume se, modernizovani mornarički lovac Suhoj, koji je napravljen, recimo, na osnovi Su-35, bio bi još efikasniji, ali izrada nove varijante teškog lovca na platforimi T-10 danas nema smisla: trajaće nekoliko godina u toku kojih će biti završena ispitivanja T-50, na čijoj osnovi će se praviti različite mašine s perspektivom za sledećih 30-50 godina.

Po podacima dobijenim iz kompetentnih izvora sledi da to nije poslednji ugovor za kupovinu MiG-29K za RM Rusije. „Kuznjecov“ će posle modernizacije moći da ponese i opsluži preko četrdeset mašina ove vrste. Međutim, sama činjenica kupovine MiG-ova u kombinaciji s generalnim remontom „Kuznjecova“ govori o ozbiljnijim perspektivama mornaričke avijacije.

To što je flota spremna da potroši nekoliko desetina milijardi rubalja za modernizaciju „Kuznjecova“ i kupovinu novih lovaca govori o tome da se ovaj sistem naoružanja smatra perspektivnim, i izgradnja nosača aviona za RM Rusije ulazi u strateške namere vojnog nadleštva.

Pošto se palubna avijacija posmatra kao perspektivni rod snaga RM pravo je vreme da se zamislimo o tome šta će zameniti MiG – posebno na perspektivnom nosaču aviona. I ovde praktično nema drugih varijanti osim već pomenute dorade T-50: teški lovac nove generacije će po svojoj efikasnosti ostaviti i MiG-29 i Su-27 daleko iza sebe.

Ukoliko se ispostavi da je ova varijanta realnost, a ona nema alternativu, već sad se može reći da će za teškog lovca biti potreban i težak nosač aviona, koji će potiskivati najmanje 70.000 tona vode. Takav je svojevremeno trebalo da postane „Uljanovsk“ koji je propao zbog raspada SSSR u Crnomorskom brodogradilištu. Želeli bismo da verujemo da će sudbina njegovog naslednika biti srećnija.