ELIJEN JE STIGAO

  Ekipa nezavisnih istraživača, među kojima je i Kendi Grifin iz „Morgelons risrč grup", tvrdi da Morgelonsov sindrom nije bolest, već proces:„Radi se o specifičnoj formi prisilno usmerene evolucije ljudskih genoma - fetusnoj fazi transhumanizma, sprovedenog nad ljudskim bićima širom planete... Značajnu ulogu u eksperimentu igraju kemtrejlsi - uz čiju pomoć se modelira prirodno okruženje i sva živa bića". Medicinska asocijacija CDC negira postojanje bolesti, da bi neposredno pre „eksplozije" Morgelonsa u Americi - poslali pisma lekarima širom zemlje, s lažnom informacijom da se „suočavaju sa učestalom pojavom DOP-a (Delusions of Parasitosis)", krijući iz nekog razloga pravu istinu.

Opis „bolesti" podseća na scenario iz naučnofantastičnog romana, u kojem ss elijen učauren u ljudskom organizmu budi, preuzimajući kontrolu nad celim organizmom. Žrtve Morgelonsovog sindroma nije napao vanzemaljac - da bi ih transformisao u novu vrstu - već bakterija stvorena ljudskom rukom, s nepoznatom namenom i još nejasnijom svrhom.

Ugledni profesor molekularne fizike i ćelijske mehanike Vitalij Citovski, skenirao je elektronskim mikroskopom mutirajuća vlakna smeštena pod kožom pacijenata, kao i ona istisnuta na površinu, zaključivši da se radi o sintetičkim vlaknima nepoznatog sastava - različitog od svega što su priroda i ljudska ruka do sada stvorile. Identična vlakna pronađena su u uzorcima sluzi, nastale taloženjsm aerosola na lišću posle preleta kemtrejlsa, što ih nedvosmisleno dovodi u vezu sa Morgelonsom.

Istraživač Karnikom je u Meksiku otkrio da se u identičnom uzorku nalaze i sasušena crvena krvna zrnca ljudskog porekla. U filamentima je otkrivena hibridna životna forma sa elementima za autoreprodukciju - što je čini sličnom bakteriji, ali je - zarazliku od bakterije - izdržljiva na ekstremne temperature i ponaša se kao „archea". Filamenti imaju grane i pupoljke iz kojih izbijaju „mladice", pa mnogi smatraju da se radi o transbiologiji (forma koja se sama umnožava iz hibridnih formi).

BAKTERIJE IZ GMO 

Jedna od žrtava Morgelonsa, Engleskinja Karolin Karter, napustila je Veliku Britaniju „suočena s inertnošću i neznanjem pohlepnih i lenjih praktičara", da bi se preselila na Kipar. „Zamislite da primetite na svom telu crne mrlje iz kojih klijaju plava vlakna, a zatim primetite istu pojavu na zrnu pirinča - ja sam to videla - i nije bilo moguće razlikovati ih!", kaže Karterova, opisujući nesnosne fizičke i psihičke bolove kojima je godinama izložena.

 

Laboratorijski nalazi su - kod svih dostupnih bolesnika - otkrili prisustvo agrobakterijuma - bakterije široko rasprostranjene u procesu genetske modifikacije biljaka (GMO). Vitalij Citovski tvrdi da se radi o bolesti izazvanoj genetski modifikovanim organizmima i da smo svedoci ostvarenja najcrnjih slutnji o mogućim posledicama po ljudski DNK, izazvanim unošenjem GMO kroz hranu (GM poljoprivredni proizvodi), preko odeće (GM pamuk) i putem respiratornog sistema (pesticidi i kemtrejlsi).

CDC je daleko od očiju javnosti započela ispitivanja zaraženih uzoraka još 2007, što ukazuje na činjenicu da naučnici vešto skrivaju u vezi sa pronađenim beživotnim neorganskim strukturama, koje su - na volšeban način - uz pomoć ludih naučnika počele da se pokreću.

Tragajući za prirodom kemtrejlsa - za koje je nepobitno utvrđeno da se koriste za „setvu smrti" - avio-stručnjak Mark Mek-kendliš je otkrio da se u uzorcima nalaze nanomaterijali nepoznatih svojstava, apelujući na javnost u Americi i Evropi da zaustavi tajne nedozvoljene aktivnosti.

Iako je NASA priznala postojanje oblaka stvorenih ljudskom rukom, nazivajući ih „džet cirus" („jet sirrus"), mnogi još uvek s nevericom prihvataju mogućnost da ih njihova Vlada nemilice zasipa opasnim materijama, saučestvujući u globalnom eksperimentu „na ivici nauke".

Sofija Smolstorm (Sofia Smallstorm), autor filma „Od kemtrejlsa do pseudoživota: tamna stranica sintetičke biologije" („From Chemtrails to Pseudo-Life: The Dark Agenda of Synthetic Biology"), snimljenog oktobra 2011. godine u Kaliforniji, dala je doprinos razumevanju ove materije jednim od najpotresnijih - naučno potkrepljenih - dokumenata o povezanosti kemtrejlsa i Morgelonsa. Ove oblake bez kiše Sofija je nazvala (prema formacijama u koje se grupišu) - „Cirrus uncinus" i „Asperatus", opisavši njihovo delovanje na vazduh koji udišemo, tlo i vodu koju pijemo. Kad se komešajuća vlakna (ispuštena iz aviona) nađu iznad samog tla stvaraju svojevrsnu „oluju suvih čestica", vidljivu u noćima bez vetra („Dry particle storm"). Ovako ispunjen vazduh više nije neutralan, što prouzrokuje nebrojene propratne pojave.

Sofija je snimila i oblake u obliku „otvarača za flaše", iz kojih se na zemlju spuštaju čestice formirajući vodonepropusnu skramu, oblažući lišće, stabla i korenje, da bi posle višemesečnog izlaganja kemtrejlsima drveće - usled nedostatka vlage - počelo da umire. Širom Kalifornije može se zapaziti paučinasta bela skrama koja ubija biljke.

SUPERINTELIGENCIJA ILI ROPSTVO 

U Sofijinom filmu mogu se videti uzorci četiri tipa višebojnih toksičnih vlakana, s različitom strukturom (minerali i stene) - koji se pod kožom pacijenata prepliću i zgušnjavaju u neku vrstu „tkanja" ili razgranatih formi, čiji izdanci pod pritiskom probijaju površinski sloj kože, izbijajući u vidu raznobojnih sintetičkih treplji, nevidljivih golim okom.

 

U početnoj fazi pacijent oseća nesnosne bolove „kao da pod kožom mili na stotine mrava", ali su nezainteresovani lekari umesto detaljnog ispitivanja pacijentima davali lekove za umirenje, pripisujući njihovo ponašanje psihičkim smetnjama. Karolin Karter se žali da niko ništa nije preduzimao ni kad su vlakna počela da se probijaju kroz kožu, izazivajući crvenilo i bolne otoke, da bi se na kraju formirala neka vrsta gušterove kože.

Zvanična medicina još nema odgovor, ali su nezavisni istraživači zaključili na osnovu prisustva suvih crvenih krvnih zrnaca u filamentima, da se radi o visokosofisticiranoj tehnologiji, uz šokantno otkriće da promene u neživom tkivu nagoveštavaju njegovu sposobnost da proizvodi sopstvena krvna zrnca. Najverovatnije je u pitanju nanotehnologija, „nauka u povoju koja se bavi mogućnostima da se iz najsitnijih čestica - od samog dna - izgrade nezamislive strukture". Sofija pretpostavlja da se - kao rezultat eksperimenata — u našem telu odvijaju lančani procesi i da je kod ljudi sa Morgelonsovim simptomima došlo do odbacivanja stranih tela, što ukazuje na opasnost da ostala većina zaraženih ljudi integriše nanoproizvode u organizam, nesvesni nastalih promena.

Šireći poznate granice nauke na scenu već stupa sintetička biologija - uključujući u polje istraživanja genetiku, radijaciju, robotiku, nanotehnologiju, veštačku inteligenciju, informacionu tehnologiju... U februaru 2011, „Tajms" je objavio da će 2045. godine čovek postati besmrtan. Brak između čoveka i tehnologije objavljen je na dan Sv. Valentina, uz egzaltirani nagoveštaj da će se čovek transformisati u „nešto novo, nešto bolje!" Ovu ideju promoviše NASA (preko „Gugla"), tvrdeći da ćemo uz pomoć nanotehnologije i robotike, „popravljajući" genetiku, moći da kontrolišemo procese u svom organizmu do nivoa molekula. Predviđen je i „razvoj mozga u humanoidnu mašinu sa visokom inteligencijom" - samo nije rečeno ko će držati daljinski upravljač.

 

U filmu „Transcendent men", jedan od naučnika koji nameravaju da se igraju Boga govoreći o superinteligenciji robota spominje i veštačke krvne ćelije. Sofija smatra da je to još jedna kopča za razumevanje tajne Morgelonsa. U svakom slučaju, autori „Transcendent mena" intenzivno rade na transformaciji Homo sapiensa u Homo evolutusa, pripremajući konačno razvrstavanje preostale populacije na elitu i radnike - čiji će moždani procesi biti patentirani, licencirani i kontrolisani!

Tu je i nova grana nauke - metabiologija, a za njom dolazi sintetička biologija, čiji zagovornici kombinuju genetiku, robotiku i nanotehnologiju sa veštačkom inteligencijom, u želji da stvore hibri de prirodnih formi i inženjeringom stvorenih tkiva.

Jedan od vodećih transhumanista Rej Kurcvejl (Ray Kurzweil), u knjizi „Bliži se posebnost vrste" („The Singularity is Near"), objavljenoj 2005, predviđa razvoj GNR (genetik/nanotehnolodži/robotike), najavljujući ambicije njegovog tima: „Ako me pitate da li Bog postoji, rekao bih - još ne". Ukoliko ih ne zaustavimo, Homo evolucija će nas neizbežno i nezadrživo uvesti u posthumano doba, a mi ćemo postati tehnološki hibridi... ili nešto što više niko neće moći da kontroliše.