Putin: Zapad se isuviše bavi kažnjavanjem određenih zemalja

Međutim, Rusija ne koristi nacionalne nevladine organizacije drugih zemalja, ne finansira inostrane političke organizacije u cilju ostvarivanja svojih interesa. To ne radi radi ni Kina, ni Indija, ni Brazil. Mi smatramo da na unutrašnju politiku i na društveno raspoloženje u drugim zemljama može da se utiče samo uz isključivu otvorenost – tako da se igrači maksimalno odgovorno odnose prema svojim dejstvima.

Sada je u fokusu opšte pažnje – Iran. Nesumnjivo, Rusiju brine narastajuća pretnja vojnog udara na tu zemlju. Ukoliko se to desi, posledice će biti stvarno katastrofalne. Krajnji ishod je teško zamisliti.

Uveren sam da se problem može rešiti samo mirnim putem. Mi predlažemo da se prizna pravo Iranu na razvoj civilnog nuklearnog programa uključujući i pravo da obogaćuje uran. Međutim, to treba raditi tako da se čitava iranska nuklearna delatnost stavi pod pouzdanu i višestranu kontrolu. Ukoliko se to desi – tada treba ukinuti sve postojeće sankcije protiv Irana uključujući i jednostrane. Zapad se isuviše bavi «kažnjavanjem» određenih zemalja. Čim se nešto desi – odmah se posežu za sankcijama kao i za vojnom batinom. Želim da istaknem, da nismo u HIH, a čak ni u HH veku.

Korejski nuklearni program nije ništa manje ozbiljan. Pjongjang, kršeći dogovor o neširenju nuklearnog oružja, otvoreno izjavljuje da ima zamerke na pravo posedovanja «nuklearnih bombi», a već je dva puta izvršio nuklearne probe. Nuklearni status Severne Koreje je za nas neprihvatljiv. Mi se bez promena zalažemo za denuklearizaciju Korejskog poluostrva, pri čemu isključivo političko-diplomatskim sredstvima i pozivamo da se što pre obnove šestostrani pregovori.

Ipak, po svemu sudeći, sa ovim pristupom se ne slažu svi naši partneri. Uveran sam da sada treba ispoljiti poseban oprez. Nedopustivi su pokušaji, da se testira koliko čvrsto na nogama stoji novi lider Severne Koreje jer bi, u suštini, isprovocirali nedopustive kontramere. Napominjem, da Severna Koreja i Rusija imaju zajedničku granicu, a susede, kao što je poznato ne možeš da biraš. Nastavićemo aktivni dijalog sa rukovodstvom te zemlje, razvoj dobrosusedskih veza, istovremeno navodeći Pjongjang na rešavanje nuklearnog problema. Očigledno je da će to biti lakše ukoliko na poluostrvu ojača atmosfera uzajamnog poverenja i obnovi međukorejski dijalog.

Na fonu strasti oko nuklearnih programa Irana i Severne Koreje, mimo svoje volje počneš da razmišljaš kako narastaju rizici od širenja nuklearnog oružja – i ko ih podstiče.

Postoji osećanje da sve češći slučajevi grubog i čak nasilnog uplitanja spolja u unutrašnje poslove zemalja mogu stimulisati ove ili one autoritarne režime (i ne samo njih) na želju za posedovanjem nuklearnog oružja. Ko ima nuklearnu bombu – niko mu ništa ne može, a ko nema bombu -neka čeka «humanitarnu» intervenciju.

Da li nam se to sviđa ili ne, činjenica je da spoljno mešanje upravo podstiče takve misli. Zato se broj zemalja – koje su na samom pragu od tehnologija `vojnog atoma`, kojima su one na dohvat ruke – sa vremenom povećava, a en smanjuje. U takvim okolnostima raste značaj zona slobodnih od sredstava masovnog uništavanja koje nastaju po svetu. Na inicijativu Rusije, počelo je razmatranje parametara takve zone na Bliskom Istoku.

Neophodno je da se učini sve što je moguće da ni jedna zemlja ne pada u iskušenje da se domogne atomskog oružja. A da bi tako bilo – morali bi se prestrojiti i sami borci za neširenje atomskog oružja, naročito oni koji su navikli da druge kažnjavaju uz pomoć vojne sile, čak ne dajući prethodno ni priliku diplomatiji da odradi svoj posao. Tako je bilo, na primer, u Iraku, čiji problemi su se, posle decenije okupacije, samo produbili.

Uspemo li da konačno eliminišemo ono što države stimuliše da raspolažu atomskim oružjem, tada će i na bazi važećih sporazuma biti moguće obezbediti istinsku univerzalnost i trajnost  međunarodnom režimu neširenja atomskog oružja. A takav režim bi omogućio svim zainteresovanim zemljama da se pod kontrolom Međunarodne agencije za atomsku energiju koriste svim prednostima `mirnodopskog atoma`.

Za Rusiju bi ovo bilo veoma povoljno s obzirom na to da aktivno radimo na međunarodnim tržištima i da gradimo nove atomske centrale na bazi savremenih i bezbednih tehnologija, učestvujući u stvaranju multilateralnih centara za obogaćivanje urana i banaka atomskog goriva.

Zabrinjava budućnost Avganistana. Mi smo, kao što se zna, podržali vojnu operaciju pružanja međunarodne pomoći toj zemlji. Međutim, međunarodni vojni kontigent pod rukovodstvom NATO nije rešio zadatke koji su mu postavljeni. Teroristička i narkopretnja sa teritorije Avganistana nije smanjena. Objavivši da će se iz te zemlje povući 2014. godine, Amerikanci su zabavljeni formiranjem u Avganistanu i susednim zemljama vojnih baza bez shvatljivog mandata, ciljeva i rokova njihovog funkcionisanja. Nas to, razumljivo, ne zadovoljava.

Rusija u Avganistanu ima očevidne interese. I, ti interesi su savršeno shvatljivi. Avganistan je naš bliski sused i mi smo zainteresovani da se ta zemlja razvija stabilno i mirno. A što je najvažnije – da prestane da bude glavni izvor narkoopasnosti. Jer, nezakoniti promet narkotika se već prtetvorio u jednu od najvećih opasnosti i već podriva genetski fond celih nacija, stvarajući plodno tlo za korupciju i kriminal, a vodi i destabilizaciji situacije u samom Avganistanu. Hoću da ukažem da se proizvodnja avganistanskih narkotika ne samo da ne smanjuje, nego se u prošloj godini čak povećala za bezmalo 40 odsto. Rusija je zato suočena sa pravom heroinskom agresijom koja nanosi ogromnu štetu zdravlju naših građana.

Putin: Ja sa tim živim od ‘99, a ti što planiraju atentate – neka se boje nas

Ruski  premijer i glavni predsednički kandidat – Vladimir Putin – otkrio je da je pokušaja atentata na njega bilo i ranije i naglasio da se on ne boji takvih pretnji.

„Ja sa tim živim još od 1999. godine. Stalno živim sa tim. Šta da čovek sa tim uradi? Ako bih se stalano bojao – sa tim ne bi moglo da se živi. Zato: neka se oni (teroristi) boje nas“, odgovorio je Putin na novinarsko pitanje `da li se bojite da bi na vas moga o biti izvršen atentat`?

Planovi atentata, dodao je ruski lider, samo se nižu, pa je zato u svoje vreme bila formirana specijalizovano odeljenje za onemogućivanje takvih akcija.

Putin je na kraju podvukao: „Tih što planiraju atentate ne treba se bojati. Neka se oni boje nas. Uostalom, meni pokušaji atentata nikada nisu smetali da radim, a neće ni ubuduće.“

Upitan – da li planira da pojača sopstveno obezbeđenje – Vladimir Putin je istakao: „A zašto?! Ljudi koji su u mom položaju – moraju da žive sa svešću o mogućem atentatu. To nikada ne sme da utiče na obavljanje funkcije“.