Uvoz naoružanja u RF

Kupovina naoružanja u inostranstvu jedna je od najbolnijih vojnih tema Rusije. Premijer Vladimir Putin u svom nedavnom članku Biti jak: garancije nacionalne bezbednosti za Rusiju, govori o neophodnosti „preciznih“ kupovina pojedinih sistema i tehnologija. Ipak broj ugovora na isporuke uvoznog naoružanja raste.

Jedan od najvećih uvoznih dogovora poslednjih godina treba da bude ugovor za kupovinu lakih helikoptera strane proizvodnje za Ministarstvo odbrane Rusije. Prema uslovima tendera, Ministarstvo odbrane namerava da kupi 45 lakih višenamenskih helikoptera. Početna cena ugovora premašuje 200 miliona dolara.

Reč je o kupovini lakih višenamenskih helikoptera AS359 i AS355 Ecureil, proizvodnje kompanije Eurocopter. Uzrok kupovine vrlo je prost: ni jedna od novih ruskih verzija ove klase (Ka-226, Mi-34, Ansat) nije spremna za seriju, ipak kupovina takve količine stranih letelica očigledno protivreči tezama premijera.

Između ostalog, koreni ove odluke prilično su očigledni: Rusija praktično nema iskustvo sopstvene proizvodnje lakih helikoptera (osnovni proizvođač čuvenih Mi-2 bila je Poljska), i što je još važnije – nema pouzdanog motora lake klase za ove letelice: zna se da sada ruski laki helikopteri prolaze testiranja sa uvoznim motorima.

Poznatiji su ugovori o kupovini nekoliko tipova bespilotnih letelica u Izraelu, kao i sporazum o isporuci dva univerzalna desantna broda tipa Mistral u Francuskoj sa planovima igradnje još dva ista u Rusiji. Široko se razmatra i sporazum o licenci za proizvodnju italijanskih oklopnih vozila Iveko LMV M65 u Rusiji.

Prvi slučaj praktično u potpunosti potpada pod tezu Vladimira Putina. Kupovina male partije stranih uređaja namenjena je sticanju iskustva u eksploataciji takvih proizvoda, kao i radi proučavanja njihovih tehničkih mogućnosti i konstrukcije. Pri tome danas se uglavnom računa ipak na perspektivne uređaje ruske proizvodnje.

Drugi slučaj se ne može nazvati kupovinom. Ipak zajedno sa Mistralom Rusija dobija niz važnih tehnologija, posebno u sferi upravljanja, ukazivanja cilja i veze (C4ISR).

Sporazum o proizvodnji italijanskih letelica takođe izaziva dosta sporova. Mnogi ruski vojnici i proizvođači govore da je jednostavnije bilo usavršiti već postojeća višenamenska vozila Tigar.

Korišćenje tehnike ili bar komponenti strane proizvodnje ili razrade odavno je opšte mesto za mnoge zemlje sveta, čak tako bogate kao SAD. Takva situacija je izazvana naglim uvećanjem cene i komplikovanjem procesa razrade i puštanja u proizvodnju savremene tehnike.

Osim već navedenih narudžbina, sasvim je moguće da će se u sastavu ratnog vazduhoplovstva Rusije pojaviti strani vojno-transportni avioni nosivosti od 6-10 tona radi zamene lakih transportnih An-26. To može na primer da bude S-27J Spartan, koji je razradila i proizvela italijanska Alenia Aeronautica i američki Lockhed Martin. Verovatno će se kupovati razni delovi i agregati, između ostalog pogonski uređaji za neke klase brodova i letelica.

U celini, glavna teškoća za stvaranja sistema međuarnodne odbrambeno-industrijske kooperacije za Rusiju se sastoji u odsustvu pouzdanih kontrolisanih partnera sa visokim naučnim i industrijskim potencijalom, kakav je za SAD, recimo, Velika Britanija. Na kraju Rusija je primorana da vuče na sebi praktično čitav aspekat razrada odbrambenog značaja, i u tim uslovima krajnje je važno odrediti koje pravce treba u poptunosti pokrivati sopstvenom proizvodnjom, a u kojima je moguće korišćenje stranih proizvoda, nezavisno od zemlje porekla.