Iran: razgovori o ratu su sve glasniji

Situacija u vezi s Iranom svakog dana postaje sve napetija. Pripreme za vojne operacije su očigledne – u rejon Persijskog zaliva stalno pristižu nove snage SAD i njihovih saveznika. Po izraelskim podacima, do marta će se tamo okupiti do 100 hiljada vojnika. Iranska strana ne ostaje dužna. Obavlja vojne manevre velikih dimenzija, vežbajući odbranu nuklearnih objekata i morske granice. Čak preti i preventivnim udarom, ukoliko «neprijatelji budu predstavljali pretnju po iranske nacionalne interese».

Dvosmislena situacija u vezi s nuklearnim programom Irana je jedan od glavnih uzroka komplikovanja odnosa između Islamske Republike i zemalja Zapada. Teheran raportira o novim uspesima: puštanju u pogon nove linije centrifuge gde će uran biti obogaćen do 20-procentnog nivoa tri puta brže. A od ovakvog urana se može dobiti 90-procentni, spreman za naoružanje za svega 6 nedelja. Osim toga, u Iranu je ubrzan rad na prenosu centrifuge za bogaćenje urana u podzemnu fabriku Fordo, gde će na dubini od preko 80 metara biti neranjiv za udare avijacije.

A 20-21. februara Teheran je odbio delegaciji MANE obećani obilazak nuklearnih objekata. Inspektore je posebno zanimao objekat «Parčin», koji je u referatu MANE nazvan mestom ispitivanja komponenti nuklearnog uređaja.

U ovoj situaciji nedavno pismo Teherana o spremnosti da obnovi pregovore sa «šestorkom» liči na manevar za odvlačenje pažnje i pokušaj da se dobije na vremenu. Situacija je složena. Ipak, zasad nema valjanih razloga za primenu sile protiv Islamske Republike, smatra direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vlaimir Jevsejev.

Po njegovom mišljenju kao «ovakav razlog bi mogla da posluži odluka Teherana o sprovođenju nuklearnog ispitivanja. Količina materijala za cepanje atomskog jezgra kojom raspolaže Iran u slučaju dodatnog obogaćivanja svih njegovih rezervi urana omogućiće da se dobiju najviše dva nuklearna punjenja. Uz takvu količinu nijedna država se neće upustiti u nuklearno ispitivanje. Drugi razlog je to što Iran nema rakete koje bi predstavljale opasnost po Izrael. Rakete na tečno gorivo «Šahab-3» imaju nedostataka. One ne mogu da dolete do Izraela, smatra stručnjak.

Danas Iran poseduje veoma snažnu vojsku i flotu. Deo naoružanja je ruske proizvodnje. To su sistemi PVO (uključujući baterije S-300, koje su verovatno stigle iz Belorusije), avioni, blindirani transporteri, oruđa, podvodne mine. Bešumne podmornice «Paltus» klase «Kilo», mali motorni čamci i podmornice iz KNDR i lake bespilotne letelice – sve ovo može da pričini veliku štetu svakoj floti. Međutim, sve ove prednosti će biti beznačajne u slučaju velike nadzemne operacije protiv Irana. Ipak, ona se zasad čak ni ne razmatra, objašnjava stručnjak IMEMO RAN Pjotr Topičkanov. «Izrael sam s ovakvom operacijom neće izaći na kraj, a svetska zajednica nije spremna da je podrži: još nisu rešeni problemi koji su izazvani konfliktom u Iraku i Avganistanu. Međutim, Izrael može da sprovede drugu vojnu operaciju sličnu onoj koju je 2007. godine sproveo protiv Sirije: može naneti avio i raketne udare po nuklearnim objektima. Ipak, treba imati na umu da će ovakav akt preventivne agresije izazvati još jednu krizu u međunarodnoj diplomatiji i OUN,» - ističe on.

Glavni problem je u tome što bombardovanja ne bi uništila iranska vojna postrojenja. Čak i ako se ima u vidu da bi Izrael od SAD dobio dubinske bombe za uništavanje betona, nastavlja Pjotr Topičkanov.» Niko nije siguran da Iran ne krije druge nuklearne objekte. Znamo za Natanz, Kumu i Isfahan, ali niko ne može da garantuje da Iran nema druge objekte u kojima se čuvaju nuklearni materijali ili raketna tehnika,» - smatra stručnjak.

Ukoliko se Izrael ipak odluči da započne samostalnu operaciju, pre ili kasnije postaviće se pitanje učestvovanja SAD u njoj. I tada postoji rizik da rat iz lokalnog preraste u regionalni. Saudijska Arabija i Kuvajt već odavno s neodobravanjem gledaju prema Teheranu. U principu, zasad je rano govoriti o takvom razvoju događaja. Ovih dana je ministar odbrane Izraela Ehud Barak rekao da Teheran nije prošao tačku posle koje nema povratka u nuklearnom programu (nije doneo političkuodluku o stvaranju nuklearnog oružja), tako da ne treba žuriti s «hirurškom operacijom». Ipak, pretnja ostaje. «Izrael može da se odluči na operaciju, - kaže izraelski politikolog Aleks Kogan. – Postoji stara engleska saga: ako želite da nešto bude urađeno, uradite to sami. Ljudi u Izraelu su navikli na ovu rečenicu, to je postao moto koji određuje politiku vlade.»

Ovaj scenario uopšte nije potreban demokratama i predsedniku Obami u godini pred izbore. Zadatak američke udarne grupe u regionu je psihološki pritisak. Realno, SAD pokušavaju da obuzdaju militaristički polet Tel-Aviva. Emisari, koji pokušavaju da spreče rat doslovce vrlo često posećuju Jerusalim. U januaru je bio predsednik Ujedinjenog komiteta načelnika štabova VS SAD Martin Dempsi. Od 18. do 20. februara – savetnik Bele kuće za pitanja nacionalne bezbednosti Tom Donilon. Vojno-analitički izraelski portal DEBKA piše da u toku burnih diskusija njegova delegacija nije umela da nagovor izraelske lidere da odustanu od vojnog udara. Ne zna se da li će to uspeti da učini šef Nacionalne obaveštajne službe Džejms Kleper, koji je u zemlju doputovao 23. februara, pa čak i predsednik Barak Obama, koji je pozvao premijera Binjamina Netanjahua da 5. marta doputuje u Vašington.