Govorite glasno da vas ONA čuje

Sigurno se „ONA“  u jednoj sekundi pomene puno puta u celom svetu. Neko, na priče o njoj reaguje mimikom lica i pokazuje odbojnost, neko fizički odmahuje rukom, a mnogi od nas misle da je to samo reč. Jedni je dočekuju sa osmehom, drugi je ispraćaju sa suzama, a zapravo njenu dubinu, taj nepoznato poznati senzibilitet retko ko je do kraja dokučio.
Lepa zagonetka, zar ne? Dajem vam još par pomoćnih rečenica...

Ona je toliko jaka da može da vas digne toliko visoko, a isto tako da vam itekako pomogne da tresnete o dno, ona može da vas izbaci iz koloseka i ima tu moć da to može iznova i iznova. O njoj pišu magazini, dnevne novine, razne rubrike, kolumne, o njoj govore psiholozi i psihijatri, kao što vidite ona se i leči.

Međutim, kako kazuju razni podaci ona je i dalje neizlečiva, jer kao što rekoh može iznova i iznova da zaboli. Dosta dela govori da ljudi svašta čine zbog nje, ona može da bude i patologija društva. A takođe i ono nešto najlepše i ono nešto najpoželjnije i to je ona...

Ona može da bude i strašna , jer često vlada neprocenjiv strah od nje. Ovo nije tako jednostavan strah, ne želim da vas plašim, makar vas koji još niste uplašeni, ali ovaj strah je teška i do kraja neispitana masovna pojava. Strah u vidu nje je napet, tenzion i ima amplitude koje kuckaju kao sat, nekad na većem, nekad na manjem broju.

Ona čak ima i svoj produkt, svoj plod, ona može da rodi nov život. Tako da znate, nisu nas donele rode, ona je zapravo uzrok posledičnog postojanja svih nas.

O njoj su pisani zakoni, prepevani epovi, o njoj postoje pesme, citati i misli velikih ljudi. Njene bitne komponente su davanje, briga, odgovornost, poštovanje...

Ona je i umetnost, umetnici raznih profila i oblasti su je slikali, fotografisali, pevali, voleli svojim okom, svojom rukom, svojim mislima, penkalom i listom papira.
Ona spaja nemoguće i moguće... Ja vam još ne mogu reći ko je ona, ali se pitam ako je ona sve ovo zašto imamo strah od nje, i zašto se svi ne borimo za nju?! Moramo biti svesni toga da sve što postoji, ima svoje vrline i mane, jer postojanje i sve bivstvujuće traži ravnotežu.

Ona je slatkog i gorkog ukusa. Ona je nedodirljiva ali i pored toga ipak možemo da je osetimo. Ona na eskimskom znači negligevapse. Ona ima i svoje reči koje je krase, one kratke koncizne i jasne. Ove reči su toliko puta zloupotrebljavane da su pomalo izgubile svoju jačinu i svoj intenzitet kojom zrače. Ipak, ona je i dalje ona velika i jedinstvena, zbog nje su oduzimani životi, zbog nje su ljudi koje kakva dela činili, spletkarili, krali, zbog nje su gradovi osvajani, zbog nje su ratovi vođeni.

Ona ne poznaje pritisak jer tada puca na komade.Ona je iluzija i stvarnost, ona je privid i imaginacija, ali ona u isto vreme postoji, stvarna je i tu oko nas.

Ona ima svoj dan, zapečaćen datum a opet stalno je tu, ona je ime na usnama, suza u oku, ona je treperenje u stomaku, bol u grudima, beskompromisna požuda. Ona iznudi neprospavane noći, prejaku želju, dubinu do koje je teško doći. Mnogi su je živeli i kad je ona bila zabranjena. Ona je besplatna, novac za nju ništa ne znači.

Ona je ta za kojom svi toliko žudimo, a u isto vreme je gazimo i obezvređujemo. Preslišajte i oslušnite sebe ona je ipak ono za čim čeznemo i onda kad ne priznajemo, kojoj se nadamo i kada nezainteresovano lutamo...Koliko god mi poricali, strahovali, bežali, ona je razlog zbog koga mi postojimo...ONA je ljubav...Nemojte je kvariti sad kad vi neznalci znate ko je „ona“. Nemojte je siliti, jer ona je sloboda, volite je jer to je sve što ona ima od vas, i sve što njoj treba..

Poklon svima onima koji još uvek znaju ko je ona... Vuk Karadžić je rekao „Ako voliš nešto pusti ga da ide, ako ti se vrati, tvoje je. Ako ne, nikada nije ni bilo“. A ja kažem borite se, jedino nam LJUBAV ostaje.

negujte duh, telo, svoju ljubav prema sebi i drugima, ulepšajte sebi svaki sekund svog postojanja, širite altruizam ... volimo se pisanim putem...ivana