Bespilotna groznica

Bespilotne letelice su glavni moderni trend oružanih snaga. Ove godine takve letelice će se pojaviti i u ruskoj vojsci. Njihov cilj je obaveštavanje i monitoring. Istovremeno se radi na teškim vojnim letelicama koje bi se po dimenzijama mogle uporediti sa američkim udarnim mašinama.  O bespilotnim letelicama ruskih Oružanih snaga ispričao nam je šef Javnog saveta u okviru ministarstva odbrane Igor Korotčenko.

U okviru državnog programa naoružanja ruska vojska će raditi i na nizu letelica uključujući udarnu varijantu. Ministarstvo odbrane je sklopilo dva velika ugovora o proizvodnji i serijskoj isporuci bespilotnih letelica. U naredne dve do tri godine počeće stvarna ispitivanja prvih obrazaca ruskih bespilotnih letelica nove generacije. Za 40 do 50 godina u eventualnim ratovima ljudsko učešće biće ograničeno na daljinsko rukovođenje vojnim akcijama. Danas ljudi već uče da upravljaju oružjem dok se nalaze daleko od ratišta.

Među vojskama, specijalnim službama i policijama potražnja za bespilotnim letelicama će rasti. U budućem one će se pojaviti u arsenalima mnogih zemalja. Stručnjaci potencijal svetskog tržišta bespilotnih letelica već danas ocenjuju na 6 milijardi dolara godišnje, a do 2018. ovaj iznos će se udvostručiti. Ipak, za sada operacije vojnih letelica nisu uvek uspešne. Jedan karakterističan primer je situacija na pakistansko-avganistanskoj granici, gde su američke bespilotne letelice prava katastrofa za civile. Poteškoće koje su vezane za koordinisanje na planinskom terenu, odsustvo pravog obaveštavanja i ostale specifičnosti dovode do toga da se broj žrtava „prijateljske bespilotne vatre“ među civilima broji na stotine. Pa ipak, političari i generali neće odustati od ideje da se bespilotne letelice što češće koriste u vojnim operacijama, kaže zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Pavel Zolotarev:

Opšta i dugoročna tendencija jeste povećanje udela bespilotnih letelica u vazduhoplovstvu. Svet se polako kreće od malih bespilotnih letelica namenjenih obaveštavanju ka pravljenju udarnih letelica.

Danas već desetine zemalja žele da nabave udarne bespilotne letelice. Na ovom spisku se na primer nalazi Južna Koreja. Njen prvi ugovor sa SAD nije sklopljen zvog velike vrednosti robe. Ali zemlja nije odustala od namere da se bavi vazdušnim obaveštavanjem na teritoriji Severne Koreje. Kina je napravila sopstveni analog po ugledu na američki; eksperti smatraju da će ga izvoziti u velikim količinama. To bi, opet, moglo da aktivira i druge proizvođače i da dovede do drastičnih promena na celokupnom tržištu naoružanja.