Jahont pogađa prvi, Pentagon nema čime da ga presretne

 Italijanski «Rinascita» preko svog izveštača – prvog zapadnog novinara koji je uspeo da uđe u Siriju u oktobru – objavio je analizu prve od mnogobrojnih ozbiljnih prepreka na putu glasno najavljenih preventivnih vojnih napada na Siriju spolja.

Takvu prepreku predstavlja ruska protivbrodska raketa Jahont.

Naučno-proizvodni kompleks za mašinogradnju (u Moskvi) projektovao je i napravio ovu raketu za rusku mornaricu i vojsku. Pre početka izvoza pomenute rakete u malim količinama u Indoneziju, Vijetnam, Iran i Siriju bila je dobijena saglasnost Kremlja jer se ta raketa smatra za strateško naoružanje. Ona je bila preimenovana u P-800 «Oniks» (u skladu sa klasifikacijom NATO SS-N-26).

Ovo oružje poseduje odlične tehničke karakteristike koje su 10-12 godina ispred oružja ove klase, napravljenog u SAD i Evropi. Protiv ovih raketa «velike države» u datom trenutku nemaju sredstva za odbranu koja bi mogli da je neutrališu na putu ka cilju.

Radari američke prozvodnje poslednje generacije, kao što su Aegis, teško mogu da lociraju ovu raketu. Kada je raketa pak locirana ostaje isuviše malo vremena do trenutka kada Jahont stiže do broda kako bi se organizovala makar zaštita elektronskim sredstvima.

Kako bi se sprečilo otkrivanje rakete od strane satelita, termički izlaz iz motora sveden je na minimum. Osim toga, ova raketa može da leti na visini od pet metara iznad nivoa mora pod određenim uslovima.

Znači, skoro je nemoguće da se protiv ove rakete otvori vatra iz brodskih topova kalibra 30 mm. Ni sa nekoliko cevi i sa brzim navođenjem. Rakete Pentagona koje su namenjene za presretanje Jahonta – pokazale su se kao neefikasne.

Jaz u naoružanju Rusije i SAD-NATO nije se desio zbog tehnološke nadmoći Moskve nad Zapadom već zbog nepostojanja plana istraživanja i finansiranja u ovom sektoru koji se za Pentagon i Severno-atlantsku alijansu nije smatrao za prioritetni zbog niskog nivoa pretnji za brodove od strane «neprijatelja». Za to vreme, ruska strana je razradila vojnu strategiju koja je u stanju da ostvari naoružanje visoke efikasnosti sa ciljem uništavanja slabih tačaka neprijatelja.

Sa ovim projektima se počelo nekoliko meseci nakon eksplodiranja C.S.S.I. Brzina najbolje protivbrodske rakete koja je u naoružanju na čitavom Zapadu ne prelazi 864 km na sat.

Generalno, upoređivanje američkog Harpuna i ruskog Jahonta ne ide u prilog prvom. Po svim tehničkim karakteristikama. Jahont pogađa cilj prvi.

Univerzalnost protivbrodske rakete Jahont predviđa mogućnost lansiranja iz podmornica na dizelnom gorivu, sa brodova i motornih čamaca, iz aviona i sa obalskih uređaja za lansiranje.

Konkretno, 24 aviona Su-27, 8 MiG-31 i deo aviona MiG-29 koji se nalaze u sastavu Vazdušnih snaga Damaska – uz neznatne modifikacije – mogu da budu snabdeveni raketama Jahont.

Takođe, svaki vojni brod neprijatelja može biti podvrgnut razarajućem vazdušnom napadu a da pri tom nije u stanju da obezbedi zaštitu.

Dok u letu dostiže brzinu od 2,6 Ma (preko 3 hiljade kilometara na sat), Jahont je na poslednjoj etapi (40 km) dostiže brzinu od 750 metara u sekundi što dovodi do katastrofalno razarajućeg udarca.

Generalno, «Jahont» može da potapa brodove male i srednje težine kao što su korvete, fregate i razarači i da nanese veliku štetu brodu sa velikom zapreminom. Municija kalibra 45 na izlazu iz cevi dostiže brzinu od 270-350 metara u sekundi i niko još nije uspeo da prati njeno kretanje.

Da bi se shvatilo kolika količina kinetičke energije je usmerena na cilj, dovoljno je da se u jednačinu Ec = ½ m V2 3 unesu tone težine, potrošnja vazdušno-reaktivnih motora tri četvrtine goriva, težina bojeve glave, koja prema različitim izvorima iznosi od 270 do 300 kg. Ispričali smo o samom bitnom, da pređemo na prvu od loših po NATO i Izrael vesti.

U Siriji postoje Jahonti. Iran poseduje ovaj tip raketa već 6 godina. Teheran poseduje još 11 (jedanaest!) operativnih protivbrodskih sistema bližeg i daljeg dometa koji izbacuju bojeve glave nevidljivog profila.

Poslednja krilata protivbrodska raketa je “Qader”. Dovoljno je da se u Internetu klikne na Iran Youtube i može da se pogleda film o ovoj raketi.

Sistem se sastoji od deset baterija, a svaka baterija se sastoji od 4-6 pokretnih platformi. Svaka pokretna platforma snabdevena je sa 2 ili 3 protivbrodske rakete.

Evo o čemu je izveštavao blog “Palestina Felix” (razume se bez sionista…) 27. februara tekuće godine: «Bez obzira na stalne pritiske bogatog i uticajnog jevrejskog lobija koji živi u Rusiji (u stvari najveći pritisci se vrše iz Vašingtona, prim. autora), sekretar za štampu iz Kremlja potvrdio je dogovor o isporukama raketnog sistema R 800 Jahont u Siriju. Poslednja izjava stigla je u subotu od ministra odbrane Anatolija Serdjukova, izazvavši zabrinutost izraelske strane. Zaista, jevrejska država nakon svog uspeha u sabotiranju dogovora između Rusije i Irana, kada je uspela da anulira dogovor koji je potpisao Predsednik Putin u vezi isporuka zenitnog sistema srednjeg dometa S-00 koji je ipak stigao u Teheran okolnim putevima, očigledno se uobrazio od postignutih rezultata, ali nije uspeo da postigne isti efekat u slučaju sa Sirijom.

Svemu ovome treba dodati i projekat koji je u fazi pripreme a odnosi se na najkomplikovaniji, bar prema rečima iranske strane, protivraketni odbrambeni sistem “Bavar 373”, čiji je zadatak da nadomesti nedovoljne količine S-300 P 1, Pm 1 i 2 za potpunu vazdušnu odbranu na velikim visinama i na velikim razdaljinama od zemlje.

Osim ovoga, Iran poseduje sve uslove za stvaranje sopstvenih raketnih tehnologija i znanja za dalji korak napred u ovom domenu a sve sa ciljem da se anulira zavisnost od «prijateljskih» zemalja.

Za vreme dok je Medvedev kao predsednik govorio «njet“ na isporuku S-300, Teheran je vučen za nos, a tu je bilo i mučno upravljanje izgradnjom nuklearne elektrane snage 1000 megavati u Bušeru koju je Atomstrojeksport završio nakon 16 godina rada uz stalne političke pritiske na Rusiju od strane Izraela i SAD.

Da vidimo šta još piše “Palestina Felix”. „Ovog puta su istorijske veze između Moskve i Damaska, koje sežu u vreme Sovijetskog Saveza, prevagnule nad pritiskom oligarha koji su bili potkupljeni sionističkom državom“. „Sirija je dobila 5 mobilnih sistema sa 75 raketa“.

Štampa, koja se specijalizuje za ove teme začudo je saopštila o 76 Jahonta. Najpouzdaniji izvori će izvestiti o 175 jedinica koje su stigle brodovima u luku Tartus kako bi se dovršila isporuka 225 jedinica. Ništa nije poznato o zaostalih 50 jedinica koje bi trebalo da budu isporučene u skladu sa ugovorom, međutim nisu bile dostavljene zbog privremene sprečenosti isporuke od strane fabrike-proizvođača.

Kada se kupuje oružje, uz njega, kao pravilo, ide i municija. Najskuplji deo oružja je samo oružje, bojeva municija uz njega košta malo ili ništa ne košta.

Na protivbrodskom sistemu, cena jedne rakete kojoj nije potreban skupoceni sistem upravljanja, radar i sistem za navođenje, uglavnom je sa cenom na platformu u srazmeri 1:7-10. Tako da je potpuno prirodno ako se gratis daju rezervni Jahonti za slučaj rata.

Kupujući 225 jedinica, Sirija je planirala da istroši svoje finansijske mogućnosti na kupovinu i koriišćenje Jahonta. Najverovatnije je da je zeleno svetlo, koje je dao Kremlj, dobijeno kao rezultat pritisaka Premijera Putina, koji je insistirao na poštovanju ugovora koji je bio potpisan sa predsednikom Asadom 2007. godine. Njegovo ostvarivanje predsednik Medvedev je pokušavao da odloži.

Istovremeno ne treba isključiti da je isporuka Siriji najkompleksnijeg oružja 27. februara 2011. godine dodatno prouzrokavala napad SAD-NATO na Libiju uoči isporuka Jahonta, jer je postojala obaveza Rusije da snabde libijsku vojsku oružjem koje će bitno otežati spoljnu vojnu agresiju.

Od takve agresije je strahovao Gadafi mnogo pre potpisivanja sporazuma sa Berluskonijem u Rimu 30. avgusta 2008. godine.