BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Autorska prava i lični prostor: traženje balansa

Autorska prava i lični prostor: traženje balansa
22.02.2012. god.

Evropski sud je za privatnost na Internetu. U Luksemburgu su rešili da društvene mreže niko ne sme da prinudi da postave antipiratski sistem filtracije sadržaja: to krši prava korisnika. Neki eksperti ocenjuju presudu kao pobedonosni korak u otegnutoj borbi pobornika autorskih prava sa pristalicama slobode u globalnoj mreži. Drugi upozoravaju: borba tek počinje.

Odluka Evropskog suda postala je rezultat razmatranja tužbe belgijske kompanije SABAM, kojoj muzičari, pisci i drugi autori poveravaju zaštitu prava svoje intelektualne svojine. Tužena je bila evroska društvena mreža Netlog, u kojoj je regiostrivano preko 95 miliona korisnika. Zaštitnici autorskih prava su tražili da društvena mreža spreči rasprostiranje nedozvoljenih sadržaja, postavivši na svom sajtu sistem filtracije sadržaja, za svaki dan odstustva takve filtracije kompanija je tražila kaznu u visini od hiljadu evra.

Ipak sudije su rešile da društvene mreže, kao što su Fejsbuk ili Jutjub ne smeju da se primoravaju da postave antipiratske sisteme. Kao prvo, filtracija informacija ne odgovara postojećim zakonima EU. Osim toga, takav korak bi omeo očuvanje balansa između prava autora da brane svoju intelektualnu svojinu sa jedne strane, i slobode za vođenje biznisa sa druge. Jer IT-preduzimač morao bi da postavlja skupu opremu za svoj račun.

Treba reći da sličnu odluku Evropski sud donosi ne prvi put: krajem prošle godine ista sudbina je zadesila tužbu vlasnika prava protiv internet-provajdera Skarlet. Rezultati ova dva slučaja mogu da postanu presedan i da utiču na odluku na sličnim suđenjima u svim zemljama EU.

Istovremeno vlasnici prava teško da će se zaustaviti u svojim težnjama da uspostave sankcije na društvene mreže i provajdere. Slučajevi koje razmatra Evropski sud samo su mala epizoda u masovnom ratu koji je pokrenut na svim kontinentima. Pokušaj Brisela da nametne evropskim prestonicama antipiratski zakon pod nazivom AKTA izazvao je buru protesta – sve do protesta u evropskim zemaljma. Američki kongres već nekoliko puta iznosio je na glasanje dva nacrta zakona, ali dokumenti su izazivali takav talas nezadovoljstva da je predsednik Obama morao da obustavi njihovo uvođenje.

Protesti internet-zajednice lako mogu da se objasne: obični korisnici mreže vide u tim nacrtima zakona u prvom redu pokušaj vlasti da ulaze u njihov lični prostor.

Novi zakoni, ako budu usvojeni, omogućiće da se po odluci suda isključi svaki resurs koji se osumnjiči za širenje nedozvoljenog sadržaja – čak ako vlasnik servisa sa tim nema veze. A carinici će dobiti pravo da pregledaju sve nosače informacija – kompjutere, telefone i druge uređaje. Ako nađu sumnjivi sadržaj, konfiskovaće ga, a vlasniku preti visoka kazna. U toj sitauciji odluka Evropskog suda raduje. Osim toga, ona pokazuje da je sve veći uticaj internet-zajednice, smatra ekspert za konkurentsko izviđanje Andrej Masalovič.

Raduje što ciljana delatnost na blokiranju svih štetnih inicijativa funkcioniše. Tačnije internet-zajednica ima dovoljnu težinu da utiče u krajnjoj meri na političare pojedinih zemalja. Sa druge strane, tačno izbalansirani centar za sada niko nije napipao. To je vrlo veliki problem za članove mreža – zato što tamo od privatnosti skoro ništa neće ostati. A svi filteri bez izuzetka rade loše.



  • Izvor
  • Golos Rossii, foto: SXC.hu/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Budući predsednik SAD ranije je bio optužen za subverziju izbora 2020. godine i nepravilno rukovanje poverljivim dokumentima.


Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.

„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.


RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.


Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Ostale novosti iz rubrike »