Standardna bojeva gotovost

Vojni manevri južnokorejske armije na granici sa Severnom Korejom završeni su bez incidenata. Vojna komanda Južne Koreje saopštila je da su to bili redovni standardni manevri. Ipak eksperti ukazuju da su se oni vršili u regionu ostrva Jnphjondo. 2010. godine Pjongjang je reagovao na manevarsku aktivnost Seula u tom delu arteiljerijskom vatrom. Tada su poginula četiri i ranjeno je oko 20 građana Južne Koreje.

U toku aktuelnih manevara bojeva gađanja su se vodila oko dva sata. Predstavnik oružanih snaga Republike Koreje izjavio je da je njihov cilj bio da se proveri bojeva gotovost u tom regionu. Podvlačilo se da su manevri bili rutinski i da su vršeni na teritoriji republike. Severna Koreja po tradiciji je objavila da dovodi armiju u punu bojevu gotovost i da namerava da pruži žestoki otpor. Severna Koreja svaki put reaguje na slične manevre kao na probu upada. Ipak za to Pjongjang ima relevantne razloge, rekao je za Glas Rusije vodeći ekspert Instituta za Daleki Istok Ruske akademije nauka Konstantin Asmolov. Severnokorejska retorika u mnogome je za unutrašnje korišćenje – smatra ekspert. Ona niej retorika pretnji, već retorika odvraćanja, ako ne zaplašivanja. Ipak ovi manevri mi se čine prilično opasni. Oni su usmereni ne toliko na zaštitu granica, koliko na druga dejstv akoaj Sever vidi kao potencijalni napad. U vezi sa tim zanimljivo je setiti se da je u manervima u toku kojih se desio incident na Unpehjondo, učestvovalo oko 70 hiljada ljudi. Dok je severnokorejska armija koja je prešla južnokorejsku granicu u toku Korejskog rata 50. godine, bila manje brojna, podseća on.

Krajnju zabrinutost Pjongjanga izaziva i to što aktuelna gađanja najavljuju mnogo masovnije manevre koji startuju 27. februara. U njima će učestvovati 20 hiljada južnokorejskih vojnika i 2000 vojnika SAD. Krajem 2011. godine posle smrti Kim Čen Ira pojavila se informacija da mogu da ih odlože. Ipak to se nije desilo. Moguće da Seul i Vašington na taj način proveravaju novo rukovodstvo Severne Koreje, smatra rukovodilac Centra za korejska istraživanja Aleksandar Žebin.

SAD i Južna Koreja svake godine izvode mal te ne desetak vojnih manevara razne vrste u neposrednoj blizini morskih i kopnenih granica Severne Koreje. Sada u Seulu i nizu drugih prestonica želeli bi da utvrde kakav je realni raspored vlasti u Severnoj Koreji. I moguće da podstaknu novog rukovodioca na neke nepromišljene ili rizične korake, pretpostavlja on.

Ipak eksperti primećuju: bez obzira na ratoborne izjave, Pjongjang u aktuelnim uslovima nije spreman za potpuni ofanzivni rat. I ne radi se samo o ekonomskim problemima ili mogućoj spoljnopolitičkoj izolaciji. Peking i Moskva neće podržati Pjongjang u slučaju agresije protiv Seula. Armija Severne Koreje prosto tehnički neće izdržati prilikom sukoba sa armijom južnog suseda, uveren je Konstantin Asmolov. Mada južnokorejci vole da govore da severnokorejska amrija zauzima 4. mesto u svetu po brojnosti, njena sopstvena armija nalazi se na 6. mestu. I ratuju oni ne tehnikom 70-ih godina, kao Pjongjang, već progresivnim inovacijama 21. veka. Takođe postoji sporazum o uzajamnoj odbrani po kojem SAD u slučaju agresije Severa ne samo da će pomoći, već će vršiti i jedinstvenu komandu zajedničke južnokorejske i američke armije, ističe ekspert.

Da dodamo da je Seul održao manevre uoči planiranih pregovora Severne Koreje i SAD o severnokorejskom nuklearnom problemu. Oni treba da se održe u Pekingu 23. februara.