Nuklearni štit Rusije očima Vladimira Putina

Predsednički kandidat Rusije Vladimir Putin objavio je programski članak o problemima nacionalne bezbednosti i detaljno je osvetlio perspektive opremanja Oružanih snaga novom tehnikom. Na osnovu cifara koje je naveo Putin može se prognozirati lik Oružanih Snaga zemlje do kraja decenije. Pre svega lik strateških nuklearnih snaga.

Predstojeće decenije u trupe će stići preko 400 savremenih interkontinentalnih balističkih raketa kopnenog i pomorskog baziranja, 8 raketa podvodnih krstarica strateške namene – piše Vladimir Putin.

Sama po sebi cifra od 400 raketa za 10 godina sasvim je realna. 2011. godine Oružana snage Rusije dobile su oko 30 interkontinentalnih balističkih raketa: kopnene Jars i Topolj-M, pomorske Bulava i Sinjeva. Takođe je sasvim moguće uvećati proizvodnju raketa za trećinu. Pitanje izaziva konfiguracija strateških nuklearnih snaga Rusije 2020. godine. Ona će se osetno razlikovati od današnje.

U sastav flote treba da uđe 8 raketnih podvodnih krstarica strateške namene projekta 955. Tri prve krstarice Jurij Dolgoruki, Aleksandar Nevski i Vladimir Monomah nose po 16 interkontinentalnih balističkih raketa Bulava, pet ostalih krstarica koje će biti izgrađene prema projektu 955U nosiće po 20 takvih raketa. Ukupno na nove nosače raketa otpada 148 raketa. Na taj način, uzimajući u obzir rakete neophodne za školska i probna lansiranja, proizvodni program će imati oko 160-170 raketa Bulava.

U sastavu flote ostaće takođe 6 podmornica projekta 667BDRM. Pet ovakvih podmornica već je opremljeno modernizovanim raketama R-29RMU2 Sinjeva. Za opremanje šeste potrebna je proizvodnja 16 takvih raketa. Uzimajući u obzir školska lansiranja, kao i isporuke nove modifikacije Sinjeve – rakete Lajner, ukupni broj modernizovanih R-29RMU koje će biti isporučene ove decenije, može da dostigne oko 40 raketa.

Konačno na udeo pomorske komponente nuklearnih snaga otpašće 200-210 raketa ili skoro polovina strateškog nuklearnog potencijala RF. To znači korenitu promenu nuklearne strategije Rusije: od 50-ih godina veliki deo nuklearnih bojevih punjenja otpadao je na rakete kopnenog baziranja.

Polazeći od navedenog, udeo RTSN (Raketnih trupa strateške namene) iznosiće 190-200 raketa. Praktično je garantovano da će sve te rekete spadati u tip RS-24 Jars: proizvodnja raketa RS-12M2 Topolj-M prekinuta je 2011. godine upravo u korist Jarsa, a do pokretanja serijske proizvodnje raketa nove generacije koje se danas razrađuju proći će još dosta vremena.

190-200 raketa tipa Jars dovoljno je upravo kako bi se u sastavu RVSN zamenilo 170 raketa RS-12M Topolj proizvodnje 80-ih i početka 90-ih godina i kako bi se osigurao dovoljan broj školskih lansiranja. Osim toga, do 2020. godine u sastavu RTSN završiće rok službe oko 20 raketa R-36M2 poslednje serije. Njih će menjati već 2020-25. raketama novih tipova. U stroju će ostati i 70 raketa Topolj-M proizvodnje 1997-2011. godine, od kojih će deo biti potrošen za lansiranja u okviru radova na produžetku označenog resursa.

Kakav će biti ukupni strateški nuklearni potencijal Rusije do kraja 2020. godine? U sastavu ratne mornarice biće 14 podmornica sa 244 lansirna uređaja. U sastavu RTSN oko 250 raketa mobilnog i podzemnog baziranja. U sastavu avijacije oko 80 strateških bombardera, svaki će po pravilima sporazuma START-3 nositi jedno nuklearno punjenje. Ukupno je to preko 570 nosača  i otprilike 2000 punjenja za njih. Na taj način Rusija neće dostići ograničenja sporazuma START-3 po broju nosača (700 postavljenih, 800 ukupno postavljenih i nepostavljenih), ali osetno će zatvoriti ova ograničenja po broju punjenja (1550 jedinica). Tako će postati realna mera koju je objavio još 2011. godine glavnokomandujući RTSN u vidu postavljanja novih raketa sa smanjenim brojem punjenja, kako bi se uklopilo u ograničenja sporazuma. Pri tome suvišna punjenja mogu da se skladište na bazama i da budu prebačena na nosače kada to postane neophodno, na primer u slučaju zaoštravanja situaicije u svetu.