Grčka: pomoć neće spasiti

Ministri finansija zemalja zone evra privremeno su odložili predaju drugog paketa finansijske pomoći Grčkoj. Čak bez obzira na to što su tri vodeće političke stranke Grčke konačno usaglasili među sobom uslove novog programa za dobijanje kredita od EU i MMF – smanjenje budžetskih troškova, minimalne plate i 150 hiljada državnih službenika. A u međuvremenu u samoj Grčkoj se zaoštrava socijalna napetost, što ne isključuje političku destabilizaciju. Situaciju prati Nikita Sorokin.

Čak opasnost od socijalnih potresa, po mišljenju analitičara, uskoro sve jedno neće izazvati globalne promene samog modela zone evra. Na tom tržištu velike finansijske korporacije iz Evrope i SAD imaju bitne preference, to je njihova teritorija garantovanog profita, smatra direktor Instituta za probleme globalizacije Mihail Deljagin. Zato praktično nikakve socijalno-ekonomske okolnosti u zemljama zone evra neće naterati EU da odustane čak od dela ove teritorije. Ako se dopusti izlaz iz zone evra, na primer Grčke, zemlju čeka katastrofa, a njene kreditore najverovatnije bankrotstvo, istakao je on u intervjuu za radiokompaniju Glas Rusije.

Pošto to nije potrebno ni jednim ni drugim, održavaće se današnje stanje. A princip pružanja pomoći će biti vrlo jednostavan – zemlje Južne Evrope će dobijati u vidu pomoći tačno toliko koliko je potrebno za sprečavanje bankrotstva banaka kreditora i osiguravajućih kompanija u kojima su osigurane njihove hartije. Pri tome, naravno, ni o kakvom razvoju ovih zemalja neće biti reči. Razume se, ljudi će protestvovati protiv toga što će dobijati manje novca. Socijalna sitaucija tamo će se naglo pogoršavati, možda će prelaziti u stanje socijalne katastrofe. Ali finansijski balans će se podržavati polazeći od interesa banaka kreditora. I zemalja kreditora takođe.

Argumente eksperta indirektno potvrđuje i evropski komesar za ekonomiju i finansije Oli Ren. On je izjavio u Briselu da EU razmatra mogućnost otvaranja specijalnog uslovno-depozitnog računa radi servisiranja grčkog duga. Takav račun znači mešanje u finansijsku politiku države – sredstva sa njega idu prvo na smanjenje duga. Drugi državni troškove stoje u drugom redu. Istovremeno za sada antirkizni programi EU i MMF nose očigledno destruktivni karakter, istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert za probleme Centralne i Jugoistočne Evrope Instituta za slavistiku u Moskvi Petar Iskenderov.

Ova politika je imala za rezultat smenu vladajućih elita i pad vlada u nizu država. Mada ona nije dovela do prevladavanja krize ni u okviru čitave EU, ni u okviru neke zemlje. Šta više, areal problematičnih država u koje je prvo spadala Grčka, zatim Španija, zatim Portugalija, Italija, širi se. Vidimo već Rumuniju, vidimo događaje u Bugarskoj, vidimo ostavku slovačke vlade. Unutarpolitički potresi zahvataju nove države.

Krakteristično je što su lideri protestnog pokreta u Grčoj objavili da će u subotu održati masovne proteste i štrajkove. Nije isključeno da će aktualni ministri u grčkoj vladi u zamenu za novu tranšu vrlo uskoro morati da predaju svoje portfelje članovina novog kabineta.