Rumunska zima – receptura EU

Dugotrajne manifestacije i sukobi sa policijom u Rumuniji doveli su do ostavke vlade Emila Boka. Juče je rukovodilac nacionalne obaveštajne službe Mihaj-Rezvan Ungurjanu po nalogu predsednika zemlje Trajana Beseskua započeo je pregovore o formiranju novog kabineta. Obaveze premijera za sada obavlja činovnik koji ne pripada ni jednoj stranci – ministar pravde Ketlin Predoju. Opozicija je već izjavila da ne podržava ovu kandidaturu. Sa svoje strane, eksperti su uvereni da ni jedna vlada koja prati ekonomske preporuke Brisela i MMF ne zadovoljava zahteve opozicije.

Da ukratko podsetimo da su masovne akcije protesta i neredi započeli u Bukureštu u toku uvođenja režima stroge štednje od strane valde kako bi se dobial finansijska pomoć od EU i MMF. Kabinet Emila Boka dao je ostavku bukvalno narednog dana pošto su Evropska komisija i MMF u zajedničkoj izjavi visoko ocenili njegovu delatnost na realizaciji preporuka Brisela u pogledu smanjenja budžeta i pooštravanja socijalne politike. Ovaj paket mera štednje takoše je predviđao uvećanje cene grejanja i struje, što se i desilo u za vreme mrazeva i mećava.

Upravo ekonmski recepti  EU i MMF doveli su Rumuniju do političkih konvulzija, ubeđen je ekspert za probleme Centralne i Jugoistočne Evrope iz Instituta za slavistiku RAN Petar Iskenderov. U intervjuu za Glas Rusije on je podvukao:

Radi se o tome što Rumunija sada plaća previsoku cenu za one preporuke EU i MMF koje je bila primorana da prati poslednjih meseci. Ove preporuke same po sebi nisu u stanju da izvedu neku zemlju iz krize. Kako pokazuje primer Grčke koja je neopozivo ispunjavala sve preporuke, njeno finansijsko-ekonomsko stanje zbog toga je postalo još gore. U uslovima kada sama EU nije u stanju da izradi neke jasne parametre prevladavanja krize, teško je računati da pojedine vlade problematičnih zemalja mogu to da učine samostalno, ili uz brižljivo doziranu finansijsku pomoć. Tačnije oni ultimatumi koje postavlja EU pojedinim državama faktički su besmisleni.

Po mišljenju Iskenderova, sada je u Rumuniji reč o sukobu elita, koje uz sve političke nijanse zauzimaju slične pozicije povodom unutrašnjeg razvoja zemlje i njenih spoljnopolitičkih prioriteta. Svaka rumunska vlada će imati ograničen izbor. Ili da prati preporuke Brisela i MMF i dobija pomoć EU, ali pri tome da se suočava sa sve većim protestima stanovništva. Ili da pokuša da realizuje neki samostalni kurs, ali da pri tome ne računa na finansijsku pomoć EU.

Na taj način EU faktički provocira smenu vladajućih elita u takozvanim problematičim zemljama. Sa svoje strane nove političke snage dobijaju u nasleđe isti taj teret nerešenih problema i obraćaju se za pomoć EU i MMF. Krug se zatvara. Pad vlada u nizu država i proširenje areala problematičnih zemalja za sada su najosetniji rezultati antikrizne politike.