Među podstrekačima antivladinih demostracija u Egiptu i Srbi

Kairo planira da sudi stranim podstrekačima antivladinih nemira u Egiptu. Kao odgovor SAD su pripretile u ultimatimom da mogu da liše Egipat pomoći.

Pred sud bi mogle da izađu 43 osobe. To je 19-godišnji Amerikanac, 8 građana Nemačke, Srbije, niza drugih zemalja. Ostali su Egipćani. Još prošle godine od njih je bila uzeta potvrda da neće napuštati zemlju. Vojne vlasti Egipta otpužuju ih da su koristili strana finansijska sredstva radi raspirivanja antivladinih nemira. U devet ofisa nevladinih organizacija čiji su aktivisti ovi pravobranioci, već su izvršeni pretresi, konfiskovana je gotovina, sredstva za vezu, uključujući kompjutere, zaplenjena je dokumentacija. Vlasti Egipta tvrde da su strane nevladine organizacije u velikoj meri zaslužne za destabilizaciju političke situacije u zemlji. Međutim Kairo je više puta raspirivao antiamerička raspoloženja u Egiptu, odvlačeći samim tim pažnju stanovništva od pojedinih unutrašnjih teškoća. Zamenik direktora Instituta za Afriku RAN Dmitrij Bondarenko ne isključuje da se ovog puta dešava isto:

Dejstva vlasti koncentrisana su pre svega na svest sopstvenih građana. Egipat je u tom smislu prilično zanimljiva zemlja. Sa jedne strane, on je objekat kolosalnih američkih ulaganja. Sa druge strane, teško je naći zemlju čiji bi građani imali snažniju antiameričku orijentaciju. I vlasti često rado podstiču antiamerička raspoloženja. Druga je stvar što je u datom slučaju reč ne samo o Amerikancima. Na sud se pozivaju građani Nemačke, Srbije i drugih zemalja. To je nekakav izazov međunarodnoj zajednici. Kairo pokušava da izjavi da neće dopustiti nikome da se meša u unutrašnje stvari zemlje. Između ostalog pod takvim milim izgovorima koje sada priznaje međunarodna zajednica kao što je delatnost nevladinih organizacija, humanitarnih misija.

Vašington je oštro reagovao na nameru Kaira da sudi tim ljudima. On je pripretio da će pokrenuti finansijske poluge. Državni sekretar SAD Hilari Klinton upozorila je da gonjenje nevladinih organizacija može da se odrazi na čitav kompleks američko-egipatskih odnosa. Ove godine Kairu je odbijena američka pomoć od 1,55 milijardi dolara. Praktično sva ova sredstva odlaze za vojne potrebe. I u datom slučaju egipatski vojnici teško da će poželeti da se liše ovog izvora sredstava, uvek pamteći da je njihova armija najjača na arapskom Istoku upravo zahvaljujući Amerikancima. Vašington sa svoje strane pomaže vojnicima Egipta ne zbog dobročinstva. Za vreme Hosnija Mubaraka Kairo je uvek sprovodio američke interese u regionu. Vašington je zainteresovan da se očuva to stanje, znači, do kraja će balansirati na ivici da li da da ili da odbije Egiptu vojnu pomoć. Između ostalog, diplomata, dekan Fakulteta za stručno usavršavanje Diplomatske akademije MIP RF Nikolaj Tihomirov smatra da stvar ipak može da ne stigne na sud.

Vlasti mogu da preduzmu posebne akcije. Ako postoje neki dokazi krivice saradnika nevladinih organizacija, oni treba da budu objavljeni, a dati građani izbačeni iz zemlje. To je opšta tendencija svih zemalja. Uporedo sa tim smatram da ne treba biti mešanja u unutrašnje stvari druge zemlje, posebno podstrekaštva prilikom održavanja antivladinih demonstracija. To je nezakonito delovanje stranaca u svakoj zemlji.