Globalna mreža: borba za „sedmi kontinent“

Međunarodni dan bezbednog Interneta proslavljaju u utorak korisnici globalne mreže. Praznik organizuje evropska mreža Insafe. Ovog puta on se odvija uz burne diskusije o cenzuri, borbi za poštovanje autorskih prava i slobodi govora na Internetu. Pri čemu diskusije se vode na najvišim nivoima. Analitičari su već počeli da govore o borbi za granice neosvojenog „sedmog kontinenta“.

Rusija Dan bezbednog Interneta obeležava forumom u okviru kojeg su planirane konferencije za razmenu iskustva i izložbe. U centru pažnje organizatora je bezbednost dece. Jer upravo generacija koja stasava danas je najosetljivija karika u lancu globalne mreže, istakao je za Glas Rusije izvršni direktor Lige bezbednog Interneta Denis Davidov.

U prvom redu kultura komunikacije u mreži treba da se usađuje još u školi. Drugo – neophodno je povisiti informisanost roditelja o kibernetičkim opasnostima. Po podacima anketiranja, 97% ruskih građana uopšte nema predstavu u tome sa kakvim opasnostima njihova deca mogu da se suoče na Internetu. Naravno, prvo što pada na pamet je da se postavi filter roditeljske kontrole, koji neće dati detetu da posećuje opasne internet-resurse.

Učiniti virtualno prostranstvo bezbednim za decu, ograditi ih od pornografije, propagande narkotika – ovja problem leži na površini i rešiv je. Ali procesi koji se dešavaju danas u mreži i oko nje, kako se ispostavlja, mnogo su dublji i ozbiljniji. Obični korisnici prihvataju Internet kao deo svakodnevnog života, nečeg na nivou bele tehnike – dok je u stvarnosti „virtualni kontinent“ odavno dospeo u sferu interesa visoke politike. I to ne čudi: brojnost „stanovnika“ Interneta svake godine se uvećava, uvećava se i mogućnost uticaja na njih, govori ekspert za konkurentno izviđanje profesor Jevgenij Juščuk.

Internet je prvo bio sredina za slobodoljubive ljude koji ignorišu mnoge zakone. Sada se u mreži prave državne elektronske usluge, elektronska vlada – to je u suštini prinudno preseljavanje velike količine ljudi u mrežu. I pravial pionira Interneta stupaju u protivrečnost sa pravilima novog stanovništva.

Mišljenja o tome kakvim zakonima treba da se potčinjava stanovništvo virtualnog sveta ponekada se dijametralno razilaze. Očigledan primer je nedavni diplomatski „sukob“, čiji su akteri bili Vašington i Moskva. Na decembarskom samitu OEBS-a u Viljnusu državni sekretar SAD predstavila je Deklaraciju o fudndamentalnim slobodoma u digitalnom veku. Rusija i niz drugih zemalja blokirale su dokument.

Da podsetimo da su upravo stvaranjem grupa na Internetu – u društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter – počele prošle godine revolucije u zemljama arapskog sveta. Nije tajna da su protesti ruske opozicije posle izbora za Državnu dumu takođe bili organzovani preko durštvenih mreža. I takvu slobodu Bela kuća potpuno podržava. Isti taj Vašington koji se toliko brine za internet-prava Arapa i ruskih gražana, dao je na razmatranje kongresu „antipiratske“ nacrte zakona SOPA i PIPA. Zakoni omogućavaju da se po odluci suda isključi svaki resurs osumnjičen za širenje nelegalnog kontenta, čak ako vlasnik servisa sa tim širenjem nema nikakve veze. A carinici će dobiti pravo da pregledaju sve nosače informacija – lap-topove, telefone i druge uređaje. Ukoliko nađu sumnjivi fajl – devajs će konfiskovati, a vlasniku preti velika kazna. Sličan zakon po sadržaju pripremaju parlamenti evropskih zemalja. Samo pod drugim nazivom – AKTA.

Za usvajanje sličnih aktova zalaže se veliki deo organizacija koje poseduju prava na intelektualnu svojinu. Dok obični korisnici Interneta i velike internet-kompanije kao što su Gugl, Tviter i Vikipedija, zalažu se protiv tih mera. U Poljskoj, Švedskoj i Sloveniji došlo je do masovnih demonstracija. Nije ostala po strani ni grupa Anonimus, koja se istakla napadima na državne internet-resurse raznih zemalja. Negodovanje „internet-naroda“ može se razumeti: novi zakoni će omogućiti vlastima da pod izgovorom traženja ilegalne produkcije kontrolišu čitav promet i dejstva korisnika – i faktički da uspostave cenzuru na Internetu. A ko će kontrolisati dejstva vlasti?

Internet resursi – informacije – sada su skuplje od zlata i nafte. Upravo za njih i vodi se pravi rat. Čiji će zakoni biti jači – „starosedelaca“ ili novih „kolonizatora“?