Mitovi o Rusiji. Votka

Kažu da svetom upravljaju stereotipi, i smetaju da se vidi pravo stanje stvari. A reklo bi se da je samo potrebno da se pažljivije gleda. Danas ćemo pokušati da razgledamo sve to što se tradicionalno povezuje sa Rusijom – tačnije, sa predstavom Rusije.

Počinjemo od votke. Istorija pića je duga oko 500 godina, ali Rusi su počeli da prave alkoholna pića ranije – u 9-10.veku, podseća nas saradnica moskovskog Muzeja istorije votke Aleksandra Bolotina.

„Za pripremanje prvih alkoholnih pića je korištena specijalna posuda koja se zvala „korčaga“. To što se u njoj pravilo je bilo slabe jačine – 10-15 stepeni. Zatim su evropski monasi dobili takozvanu „akva vitae“ ili „vodu života“ u prevodu sa latinskog. Imala je 70 stepeni i niko je nije pio, i tek kroz neko vreme, kada je „voda“ došla do Rusije, Rusi su shvatili da je mogu razrediti vodom i piti. Tako sve do 19.veka votke nije bilo – to su bili produkti destilacije. I tek od kraja 19.veka se pojavila savremena votka – piće koje se dobija razređivanjem čistog rektifikovanog alkohola vodom. Odnosno, može se čak reći da smo izgubili naše tradicionalno piće, koje se ranije zvalo „hlebno vino“. Reč „votka“ je stara ruska reč, i odatle je mit da je votka tradicionalno rusko piće. To što Rusi piju je takođe jedan od mitova. Radi se o tome da je naša nacija počela mnogo da pije posle 50-ih godina prošlog veka. Pre toga Rusija nije bila primećena u rejtingu zemalja u kojima se mnogo pije.“

Kako god, u savremenom svetu votka se asocira sa Rusijom. Gosti Rusije rado kupuju votku kao suvenir, orijentišu se najčešće na ambalažu i cenu. A skupa i relativno jeftina votka se mnogo ne razlikuju, govori Aleksandra Bolotina:

„Ako neki misle da je cena votke garant kvaliteta, to nije tako. Koštanje skupe sastavnice votke – odnosno, etil alkohola – je maksimum 60 rubalja. Cijena votke se na 90% dobija od cene alkohola i cene flaše. Votka se malo razlikuje, i ima malo ljudi koji po ukusu mogu da kažu koja je skupa, a koja jeftina.“

Za sve druge je i stvoren moskovski Muzej istorije votke, u kojem radi Aleksandra Bolotina:

„U naš muzej vole da dolaze stranci. Mnogi i ne znaju kako se votka pije. Ali kada je probaju kažu da je veoma meka. Možda strana pića kao viski ili konjak nisu tako pitka, jer su to destilati, a votka je pročišćeni ugljem alkohol. I upravo to pročišćavanje daje votki „mekoću“. Piti treba na eks, zatim izdahnuti, da ne bi „gorela“ unutrašnjost, a zatim zameziti. “

Inače, čime zameziti, o raznovrsnostima kojih ima u Rusiji govorimo u narednoj emisiji.