Radonjić: Zapanjujući crnogorski nacionalizam

 U Crnoj Gori ponovo je na pomolu zaoštravanje pitanja jezika, nakon što je probijen dogovoreni rok za pripremu nastavnih programa za predmet crnogorski-srbski, bosanski i hrvatski jezik za osnovne i srednje škole.

Komisija za izradu programa za nastavni predmet crnogorski-srbski, bosanski i hrvatski jezik trebalo je do 1. januara da završi taj posao, ali već više od mesec nakon isteka tog roka dogovora nema, a članovi tog tela se međusobno optužuju za opstrukciju.

Naziv nastavnog predmeta crnogorski-srbski, bosanski i hrvatski plod je septembarskog dogovora premijera Igora Lukšića i opozicije, kada je usaglašeno i da višestranačka komisija pripremi program za taj nastavni predmet, koji bi važio od školske 2012/2013. godine, a bio bi oslonjen na dosadašnji program i udžbenike iz maternjeg jezika.

Predsednik Komisije za izradu programa Nataša Gazivoda okrivila je predstavnike srpske jezičke zajednice za kašnjenje, što su oni kategorično odbili, navodeći da razlozi zastoja leže, naprotiv, u ponašanju Gazivode i predstavnika crnogorske jezičke zajednice.

Gazivoda je, u izjavi Tanjugu, navela da opozicione partije, preko svojih predstavnika u Komisiji, pokušavaju da, kako je rekla, suspenduju ustavni položaj crnogorskog i da nametnu apsolutnu dominaciju srbskog jezika.

Prema njenim rečima, pojedini članovi Komisije nastoje faktički da nametnu izradu četiri zasebna programa, na osnovu kojih bi već od drugog razreda osnovne škole bila izvršena segregacija učenika po nacionalnom i jezičkom kriterijumu, što je, kaže, nedopustivo u građanskoj Crnoj Gori.

Članovi Komisije iz srpske jezičke zajednice Dragan Koprivica, Lidija Tomić i Goran Radonjić odbacili su ove optužbe, navodeći da Gazivoda netačno i pogrešno interpretira njihove stavove.

Razlozi neobavljenog posla, istakao je Koprivica, u potpunoj su suprotnosti sa onima koje je navela Gazivoda.

Koprivica: Neko želi da poništi srpsku azbuku

"Radi se o tome da neko želi da poništi srpsku azbuku i što se želelo inkorporirati sve u crnogorski jezik i kroz azbuku i kroz program, odnosno na taj način dovesti do gubljenja identiteta srbskog jezika", rekao je Koprivica.

Koprivica smatra da će, zbog toga, najverovatnije biti potrebno da se Lukšić i čelnici opozicije, kao potpisnici političkog dogovora o jeziku, ponovo sastanu, kako bi Komisija sa novim inputima nastavila rad.

"Nadam se da će Lukšić pozvati opozicione lidere u cilju postizanja dogovora koji bi predstavljao neku vrstu prekretnica za rad Komisije. Sve do tada, kako sada stvari stoje, sednice Komisije su bespredmetne, a krivica za to nije na predstavnicima srpske jezičke zajednice", tvrdi Koprivica.

Lidija Tomić je istakla da je došlo do zastoja u radu Komisije, jer kod predstavnika crnogorskoj jezika nema spremnosti na dijalog.

Tomićeva je navela da se ona samo zalaže za ravnopravnost srbskog jezika, kako je to predviđeno i političkim dogovorom Lukšića i opozicije.

"Predsednica Komisije to neće da kaže, jer njoj ne odgovara da jezici budu ravnopravni, već joj je cilj dominacija crnogorskog jezika. A ja se upravo držim ravnopravnosti i drugačije neću, upravo zbog nauke i struke, ali i zbog naroda u Crnoj Gori koji govori srbskim jezikom", kaže Tomićeva.

Prema njenim rečima, svi treba da se upoznaju sa specifičnostima ostalih jezika, ali niko ne sme obavezivati učenike da koriste tuđi jezik.

"Ne prihvatam da crnogorski jezik prebriše srbski, odnosno da se saglasimo da srbski nije ravnopravan, makar onoliko koliko je prisutan u istorijskoj utemeljenosti u Crnoj Gori", istakla je Tomićeva.

Radonjić: Zapanjujući nacionalizam

I treći član Komisije iz srpske jezičke zajednice, profesor srbskog jezika na Filozofskom fakultetu u Nikšiću Goran Radonjić ocenio je da Gazivoda iznosi neistine, nastupajući kao glasnogovornik ekstremista iz Demokratske partije socijalista.

Radonjić je rekao da je istina da je Komisija bila postigla saglasnost da svako uči i upotrebljava svoj jezik - govornici srbskog da uče i koriste srbski, govornici crnogorskog - crnogorski, bosanskog - bosanski, a upoznaju se sa specifičnostima ostalih jezika.

"Međutim, predstavnici crnogorske jezičke zajednice, nakon sednice na kojoj su to prihvatili, menjaju ponašanje i traže način da obesmisle i potpuno zaustave rad Komisije. Pokazali su pri tome zapanjujući nacionalizam. Čuli smo, tako, i da oni neće da uče Andrića", rekao je Radonjić.

Radonjić je istakao da su netačne optužbe Gazivode da se predstavnici srpske jezičke zajednice u Komisiji zalažu za podelu učenika po nacionalnom kriterijumu.

"Jezička zajednica i nacija nisu isto, ali to crnogorski nacionalisti ne žele da prihvate. Za njih je jezik isto što i nacija, a jedan predmet isto što i jedan jezik, i to crnogorski sa 32 slova. Ta logika - jedan predmet, jedan jezik, jedan narod, jedna država, liči na jedan Rajh. To je težnja da se diskriminišu svi ostali ili da se asimiluju", rekao je Radonjić.