Rezolucija traži da se na njoj još radi

Rusija i Kina su blokirale rezoluciju za Siriju u SB UN. Moskva smatra da je predložena varijanta ishitrena, dvosmislena i neostvariva.

Kako će Moskva glasati u SB znalo se i prethodno. Ovaj nacrt rezolucije ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je na Minhenskoj konferenciji za bezbednost nazvao nedorađenim. U tekstu ima teza koje se mogu različito tumačiti. Lavrov je posle svog nastupa u Minhenu objasnio novinarima o čemu se radi:

„Postoje dve grupe problema. Prvi se tiče konkretizacije onoga što se od režima traži, a kada se opisuju delovanja naoružanih grupacija koje zastrašuju građane, krše ljudska prava, napadaju na državne institucije, naprotiv, formulacije nisu najtačnije. Navešću jedan primer. U veoma široko izloženim zahtevima prema vlastima Sirije stoji da one moraju da povuku svoje bezbednosne snage i armijske jedinice iz svih gradova i naselja, i da ih zatvore u kasarne. Mi smo predložili, kako se meni čini, veoma jednostavno dopunu – „istovremeno sa prekidom nasilja od strane oružanih grupacija i oslobađanja gradskih četvrti koje se nalaze pod njihovom kontrolom“, što je pravo stanje stvari  i mi svi o tome znamo“.

Bez takvih dopuna, objasnio je Lavrov, rezolucija više liči na poziv vlastima da napusti gradove. Veoma je teško zamisliti da predsednik zemlje preda vlast nelegalnim naoružanim formacijama. U tom slučaju SB UN ili prihvata nerealističnu rezoluciju, ili predlaže da zauzme jednu od strana u građanskom ratu. Isto tako neizvodljivo izgleda i drugi zahtev, kaže Sergej Lavrov:

„Druga grupa problema se tiče nacionalnog dijaloga, i toga kako se treba voditi. U novembarskoj inicijativi Arapske lige jasno je rečeno da je nedopustiva bilo kakva spoljna intervencija, neophodnost početka nacionalnog dijaloga uz učešće svih sirijskih političkih snaga.“

U juče blokiranom nacrtu rezulucije se govori da dijalog mora biti započet. Ipak, dalje, pozivajući se na kasniju odluku Arapske lige, od 22.januara, stoji da dijalog mora u potpunosti da se pridržava plana predviđenog u toj odluci Lige. Prvi korak u njemu je odlazak predsednika Bašara Asada. Rusija je predložila da se rezolucija ne povezuje tako oštro sa planom Arapske lige. Iz tih okvira će biti teško da izađe samom Savetu Bezbednosti. Te primedbe, rekao je šef MIP-a, Rusija je predala SB.

„Ruske popravke ne traže neke preterane napore. Osnovane su na objektivnim činjenicama, koje su izložene i u izveštaju misije posmatrača Arapske lige, pa i na neophodnosti pridržavanja prethodno usaglašenih principa inicijative Arapske lige u odnosu na to da dijalog mora početi, ne predviđajući rezultate, a znači - bez prethodnih uslova. Ako naše kolege pokažu konstruktivni prilaz, nećemo dobiti „marokansku“ rezoluciju, već kolektivni dokument SB UN, pod kojim će se potpisati sve bez izuzetka zemlje, i time ćemo završiti konsenzusni proces počet sa predlogom ruske rezolucije u decembru prošle godine.“

Prva varijanta „marokanske“ rezolucije je bila popravljena, pa i pod uticajem Rusije. Sergej Lavrov je rekao da su u tekstu ubrisane napomene o sankcijama. Upisan je zahtev Rusije da rezolucija je sankcioniše bilo kakve akcije po članu 42 Statuta OUN, odnosno da ne dozvoljava vojnu intervenciju u Siriji. Ali prema rečima stalnog predstavnika Rusije u OUN Vitalija Čurkina, rad nije doveden do kraja.

SB pokušava da brzo dođe do odobrenja rezolucije za Siriju. Lavrov je podsetio da su žurili i sa rezolucijom 1973 o Libiji. Ipak u martu 2011.godine uz još malo pregovora su se mogli konkretizovati detalji. Pre svega usaglasiti okvire primene snage neophodne za zatvaranje libijskog neba. Kako se rezolucija ispunjavala svet je posmatrao u toku nekoliko meseci. Sada se traži istraga mandata OUN. Zato pojam „libijski scenario“ u ruskom shvatanju ima čisto negativnu konotaciju.