Recept Alijansi – recept jučerašnjice

Rusija i Evropa treba da odustanu od nasleđa hladnog rata. Partneri treba da se potpišu da gaje poverenje jedan prema drugom. Evropi je potreban morivni pakt koji bi podvukao crtu pod tom epohom. Ovo je izjavio ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov na Međunarodnoj konferenciji za pitanja bezbednosti u Minhenu. Varijanta ovog pakta u Rusiji je odavno spremna.

Jačanje bezbednosti na evroatlantskom prostoru tema je koja nije nova na međunarodnom dnevnom redu. Ali danas postoje sve osnove da se pogleda na nju na drugi način. 2011. godine postalo je očigledno da se karakter međunarodnih odnosa menja. To što će kasnije nazvati okretom u istoriji dešava se pred našim očima.

Najupečatljivijim ispoljavanjima transformacije ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov nazvao je uspon Kine i jačanje ekonomske moći i političkog uticaja država Azijsko-Tihookeanskog regiona. Sa tom činjenicom Rusija ne može da ne računa, bez obzira na to što EU ostaje glavni trgovinsko-ekonomski i investicioni partner zemlje.

Istovremeno NATO ostaje najsnažnija i najefikasnija struktura u sferi bezbednosti. Ipak Rusija još uvek ne može da naziva NATO partnerom.

Evropi je potreban mirovni pakt koji bi podvukao crtu pod epohu hladnog rata, pošto široka saradnja može da se gradi samo na platformi poverenja. I takav pakt treba da bude pravno obavezujući. Upravo ovi razlozi su nas podstakli da istaknemo 2008. godine ideju sklapanja Sporazuma o evropskoj bezbednosti. Jednaka i nedeljiva bezbednost za sve – sa tim je teško sporiti, ako ostajemo verni principima pravednosti.

Aspekat problema bezbenosti na evropskom kontinentu prilično je širok – od kontrole konvencionalnog naoružanja do protivraketne odbrane. Ali nerešeno pitanje EvroPRO može da unese razdor. Između ostalog, Lavrov je predložio da se apeluje na iskustvo zajedničke borbe protiv teroizma i piraterije. Sergej Lavrov je govorio o ruskom viđenju bezbednosti u Evroatlantskom prostoru i drugim regionima.

U perspektivi moglo bi da se radi na formiranju zajedničkog širokog prostora bezbednosti, koji bi se sastojao iz regionalnih segmenata spojenih u prsten. Jedan od takvih segmenata bila bi zona obuhvata Sporazuma o evropskoj bezbednosti koji predlažemo – tačnije države članice zone OEBS-a, unutar koje bi bilo vrlo korisno uspostaviti praktičnu saradnju između NATO-a i ODKB. Sve aktualniji postaje zadatak izgradnje arhitekture bezbednosti u Azijsko-Tihookeanskom prostoru, i mi računamo na razmatranje odgovarajuće inicijative Dmitrija Medvedeva i predstavnika Kine Hu Ćintaa, pokrenute u septembru 2010. godine u Pekingu.

Kao sledeće moguće segmente ministar je naveo Avganistan, zonu Persijskog zaliva, Bliski Istok, Južni Kavkaz – uz kolektivne garancije obaveza Gruzije, Abzahije, Južne Osetije da neće primenjivati silu. Ali i u onim zonama koje nisu ušle u predložene segmente Rusija neće podržati šeme koje mogu da provociraju novi talas konfrontacije u međunarodnim odnosima, pojasnio je Lavrov.

Prošle godine Sergej Lavrov i državni sekretar SAD Hilari Klinton razmennili su ratifikacione povelje za Sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju, posle čega je sporazum zvanično stupio na snagu. Danas se sprema novi dokument. U SB UN razmatra se tekst rezolucije o Siriji.

U Minhenu Lavrov i Klinton su imali prilike da se još jednom vrate toj temi. Njihov sastanak je protekao na marginama konferencije.