Sibirski mrazevi stigli do Evrope

Sibirski mrazevi su stigli do Evrope. Minus 10 stepeni u Francuskoj, minus 20 u Srbiji, minus 30 u Austriji. Evropljani nisu premni za takav mraz – više od 60 osoba je već umrlo od smrzavanja.

Žrtve mrazeva su u prvom redu stariji ljudi i beskućnici. U glavnom gradu Češke po naredbi gradonačelnika bili su postavljeni šatori gde može da se ugreje oko 3000 beskućnika. U Ukrajini za beskućnike koji se smrzavaju otvoreno je skoro 1500 prihvatilišta. U Poljskoj postavljaju grejače na autobusnim stanicama. U Rumuniji u spasavanje pasa lutalica uključili su se zatvorenici jednog od zatvora Bukurešta – za malu nadoknadu i pozitivnu karakteristiku.

Snežne mećave i niske temperature korigovale su i rad aerodroma i železničkih stanica u Turskoj i Grčkoj. U Bugarskoj je zatvorena najveća luka na Crnom moru Varna.

Za sve je kriv sibirski anticklon, koji se formira prilikom sezonskog hlađenja kontinenta u zimsko vreme, tvrdi glavni stručnjak Hidrometcentra RF Marina Makarova.

Od sredine zime dešava se rasprostiranje sibirske hladnoće sa Istoka na Zapad. U zavisnosti od intenzivnosti tog procesa prostire se zapadna granica ovakog hladnog vremena. Ove godine tom procesu je pridodata i određena konfiguracija talasa u srednjoj troposferi. Ovde se vidi takozvani istočni proces, kada se dešava širenje atomsferskih talasa dugog perioda sa istoka na zapad. Zato je kod nas sada takvo anomalno hladno vreme. Šta više, ova hladnoća nastavlja da se širi u zapadnom pravcu. Istočni procesi, po pravilu, stabilni su. Tako da će se naredne nedelje u Evropi zadržati anomalno hladno vreme.

U Rusiji je ovih dana takođe veoma hladno. U rekama Dalekog Istoka i crnomorske obale koje su promrzle do dna, smrzla se riba. Minus 15 na Kavkazu, minus 50 u Jakutiji. Zbog poriva vetra otkazani su časovi u školama Centralnog Sibira. I mada ruski građani ne moraju da navikavaju na mrazeve, ove godine živa u termometru se spustila ispod norme, nastavlja Marina Makarova.

Obično su kraj januara u početak februara najhaldniji, zato mrazevi ne izazivaju čuđenje. Ali sa druge strane, oni su prejaki. Praktično na čitavoj evropskoj teritoriji zemlje, kao i na jugu Urala i u Sibiru temperatura odstupa od norme za 7-12, a ponekad i za 15 stepeni.

U takvo surovo vreme glavno je ne prehaditi se. Za to je nedovoljno dobro se obući. Specijalna dijeta može da pomogne organizmu da sačuva toplotu i da se bori sa spoljnim mrazevima, govori lekar Tatjana Semenčenja.

Organizam se može podstaći u vreme mrazeva samo ako se ishrana obogati nekim namirnicama koje u drugo vreme ne biste jeli. Na primer, slanina. Uz nju odlično idu beli luk i luk, ti pre kinin koji oni sadrže štiti od prehlada. Guste supe, sendviči sa puterom i sirom, kao i dobar komad mesa i slatki kolači, to je ono što će pomoći da se zadrži toplota pri današnjoj temperaturi.

Između ostalog sladoled je zimska poslastica – on ima dovoljno kalorija da zaštiti organizam od hladnoće. A kuvano vino koje se zimi u Evropi prodaje na svakom koraku doktori nazivaju velikim prevarantom. Alkohol i cimet koje sadrži samo dovode čoveka u zabludu da se tako greje. U stvari to širi krvne sudove i smrzavanje nastupa mnogo brže.