Vladimir Putin

Vladimir Putin je već bio na dužnosti predsednika Ruske Federacije od 2000. do 2008. godine. Trenutno je na čelu vlade Rusije. Vladimir Putin je rođen 7. oktobra 1952. godine u Lenjingradu (sada Sankt-Peterburg). Njegova majka je radila u fabrici. Otac je 1930-ih godina služio u podmorničkoj floti, a za vreme Drugog svetskog rata – u diverzantskim jedinicama NKVD. Posle rata je radio kao majstor u fabrici.

Vladimir Putin je bio treće dete u porodici, ali su njegova dva starija brata umrla još u ranom detinjstvu.

1975. godine Putin je završio pravni fakultet Lenjingradskog državnog univerziteta i upućen je na radu u KGB SSSR, gde je služio do 1991. godine.

Putin je 1990. godine započeo političku karijeru kao savetnik gradonačelnika Lenjigrada Anatolija Sobčaka za međunarodne veze. 1996. godine preselio se u Moskvu gde je radio u administraciji predsednika Borisa Jeljcina.

1998. godine Putin je rukovodio Federalnom službom bezbednosti. U knjizi „U prvom licu“ seća se da je novu dužnost prihvatio bez entuzijazma. Godinu dana kasnije imenovan je za vršioca dužnosti predsednika vlade RF, a predsednik Jeljcin ga je u obraćanju na televiziji predstavio kao svog naslednika.

Glavni problem u Rusiji u to vreme su bile vojne akcije u separatističkoj Čečeniji. Uskoro je ruska vojska uspostavila kontrolu nad većim delom teritorije Čečenije, što je doprinelo porastu Putinove popularnosti.

Uoči 2000. godine Jeljcin je podneo ostavku pre roka i Putin je postao vršilac dužnosti predsednika RF. Kasnije je pobedio na izborima s rezultatom od 52,94 odsto glasova i stupio je na dužnost 7. maja 2000. godine.

Putin je praktično odmah stupio u borbu s takozvanim oligarsima – velikim biznismenima koji su uticali na politiku zemlje. Pod pretnjom krivičnog progona Rusiju su napustili Boris Berezovski i Vladimir Gusinski. 2003. godine po optužnici za izbegavanje plaćanja poreza i lopovluk uhapšen je i kasnije osuđen na 8 godina zatvora Mihail Hodorkovski.

Oštru politiku prema oligarsima mnogi analitičari su smatrali rizičnom. Ipak, ekonomski uspesi Rusije za vreme Putina su bili očigledni. Prosečan godišnji porast BDP je iznosio 6,5 procenata, spoljni dug se drastično smanjio, porasle su valutne rezerve. Prekinut je odliv kapitala, povećano je blagostanje stanovništva.

U spoljnoj politici Putin je uspeo da ojača odnose s Evropskom unijom i SAD, da razvije saradnju s NATO, da pripremi Rusiju za ulazak u STO.

U glavne neuspehe u Putinovoj reputaciji spada to što nije hteo da prekine odmor i otputuje na mesto nesreće podmornice „Kursk“ (118 žrtava), kao i operacija specijalnih službi na oslobađanju talaca koje su čečenski teroristi zarobili na predstavi mjuzikla u Moskvi, usled čega je poginulo 129 ljudi. Kritičari su optužili Kremlj da zanemaruje ljudske živote i da krije prave informacije.

2004. godine Putin je ponovo izabran na dužnost predsednika, osvojivši 71 procenat glasova. Ubrzo posle terorističkog akta u Beslanu proglasio je odricanje od direktnih izbora predsednika subjekata federacije obrazlažući to borbom protiv terorizma. Putinovi protivnici su govorili o neustavnosti promena u političkom sistemu zemlje.

Na predsedničkim izborima 2008. godine Putin je podržao kandidaturu Dmitrija Medvedeva koji je obećao da će u slučaju da bude izabran imenovati Putina za premijer-ministra. Medvedev je dobio 70,28 odsto glasova i ispunio je svoje obećanje, a stvorenu strukturu vlasti novinari su krstili „politički tandem“.

U septembru 2011. godine predsednik Medvedev se javno odrekao pretenzija na drugi rok u Putinovu korist, a propredsednička stranka „Jedinstvena Rusija“ je na izborima u decembru dobila 49,32% glasova. Ubrzo posle toga u Moskvi i drugim ruskim gradovima su održani ulični protesti od više hiljada ljudi zbog navodnog lažiranja rezultata u korist vladajuće stranke. Putin je izjavio da je vlast spremna da se vrati na direktne izbore gubernatora, ali je odbio da učestvuje u javnim debatama sa svojim suparnicima.

Vladimir Putin je oženjen. Njegova supruga Ljudmila je bivša stjuardesa i profesor nemačkog jezika. Imaju dve kćerke – Mariju i Jekaterinu.

Putin stvara imidž „mačo-mena“ sedajući za volan ratnog aviona, poljoprivrednog kombajna ili roneći na morsko dno. Novinari često razmatraju njegove fotografije s obnaženim torzom i malo grublje šale.

U decembru 2007. godine američki časopis Time je Putina proglasio za „Čoveka godine“ zbog jačanja stabilnosti i uloge Rusije u svetu.

U trenutku izbora Putin će imati 59. godine. Ruski stručnjak za međunarodnu situaciju Fjodor Lukjanov o njegovom spoljnopolitičkom imidžu u ruskom izdanju Forbes kaže: „Putin ruši iluzije. Američke da se sve može rešiti case by case, a ako se ne reši da je moguće okrenuti novi list i početi iz početka. Evropske – da se sve može ostvariti monotonim ponavljanjem mantri. Napokon, Putin je brutalno merkantilan, od čega poštovani zapadni političari osećaju neprijatan dah opasnosti. U stvari, Putin je uvek dalekovid, ali je popriličan račundžija, oprezan je i oseća granice dozvoljenog.“