Trnovit put do Čikaga

Dvodnevni sastanak ministara odbrane zemalja-članica NATO i država-partnera u Briselu, koji je započeo u četvrtak (2. februara), zauzima posebno mesto u kalendaru Severnoatlantske alijanse. Sve manje vremena ostaje do majskog samita NATO u Čikagu. Temu će nastaviti naš dopisnik Pjotr Iskenderov.

Dnevni red sadašnjeg susreta šefova nadleštva odbrane zemalja-članica NATO je očigledno sastavljen s ciljem da se izglade protivrečnosti između SAD i njihovih evropskih saveznika. Tako je u svojstvo pojedinačnih tema za diskusiju uneto razmatranje situacije na Kosovu i u Avganistanu. U rešavanju kosovskih problema sve aktivniju ulogu pokušava da igra Evropska zajednica pod zastavom sopstvene misije u Prištini. Međutim, kako su pokazali nedavni događaji na severu Kosova, evropski policajci i činovnici još dugo neće moći bez oružane podrške od strane NATO snaga KFOR.

Što se tiče Avganistana, situacija se tamo razvija po scenariju koji izaziva još veću zabrinutost SAD i NATO. Po priznanju nemačkog nedeljnika Die Zeit, - a nemački kontingent zauzima pozicije u najopasnijim rejonima Avganistana – vojni sukobi u ovoj zemlji poprimaju sve okrutniji karakter. I poslanici bundestaga su već glasali za postepeno povlačenje nemačkih vojnika iz operacija međnarodnih snaga za destabilizaciju ISAF. Francuska je ustima predsednika Nikole Sarkozija takođe obećala da će izvesti svoj kontingent iz Avganistana do kraja 2013. godine. A već bukvalno uoči sadašnjeg briselskog susreta njegov bez preuveličavanja glavni učesnik – šef Pentagona Leon Paneta je saopštio o nameri Vašingtona da u sličnom roku završi vojnu vazu avganistanske operacije. U pogledu posledica ovakvog koraka za ceo region postoje različiti scenariji – između ostalog, i oni koji nagoveštavaju njegovu destabilizaciju.

Međutim, čini se da će najaktuelnija tema za NATO u toku sledećih meseci biti iranska. Kako navode britanske novine The Telegraph pozivajući se na izvore u Nacionalnoj obaveštajnoj službi SAD, američka administracija je već upoznala kontresmene s referatom o ranjivosti američkih ciljeva u inostranstvu u smislu mogućih iranskih napada. Jasno je da slični napadu u rejonu, na primer, Persijskog zaliva, omogućavaju NATO da aktivira član koji se nalazi u njenoj Povelji o kolektivnoj odbrani. Tako da je sledeći dnevni red NATo direktno vezan za perspektive regulisanja iranskog nuklearnog problema. Zasad Vašington i dalje govori o Iranu jezikom ucene i ultimatuma, rekao je za „Glas Rusije“ direktor ruskog Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev:

Trenutno SAD s Rusijom razgovara na sledeći način: ako ne pooštrimo sankcije protiv irana Izrael će naneti udarac po nuklearnim objektima Islamske Republike Iran. Mislim da je takav pristup nepravilan, zato što se u suštini radi o uceni. Po mom mišljenju SAD treba da traže jače argumente kako bi ubedile Rusiju da sarađuje s SAD u vezi s Iranom. U suprotnom slučaju raste rizik od razvoja situacije po najopasnijem vojnom putu. A to može da destabilizuje ne samo ceo region Bliskog i Srednjeg istoka, već i svetska finansijska i energetska tržišta.

Zanimljivo je to da sudeći na osnovu postojećih informacija, još jednu temu za diskusije u Briselu treba da predstavljaju upravo odnosi između NATO i Rusije u smislu problema PRO. Međutim, na zvaničnom dnevnom redu se ova tema ne nalazi – što omogućuje da se pretpostavi razmatranje „delikatnih“ scenarija iza kulisa. Vrlo je moguće da se iza jednog od takvih scenarija krije pokušaj da se od Rusije izdejstvuje podrška u pojačavanju pritiska na Teheran u zamenu za određene ustupke Moskvi u PRO.