Ako mi srbski ne pišeš, nemoj da mi pišeš više

AKO MI SRBSKI NE PIŠEŠ, NEMOJ DA MI PIŠEŠ VIŠE ponedeljak, 29 mart 2010 11:57


Čestiti Srbin dipl.inž. Vladimir Lepojević, koji je u devetoj deceniji svog života , pri svakom susretu me je nečim obradovao i naučio, pa i pismenosti, po kojoj je daleko ispred mene.  Toliku ljubav prema srpstvu, a naročito toliku brigu za srbski jezik i pismo, retko sam viđao. Navodim samo jedan primer kako mi je dušu ogrejao. Kao rudarski inženjer radio je 1959.g. u Stragarima, pa je poznavao i zaposlenog radnika koji je bio potomak Tanaska Rajića.Ovaj mu je pričao da ga je pre Drugog cvetskog rata svake godine odvozila vojska u Kragujevac na obeležavanje Krsne slave artiljerijskog puka . Tamo bi on bio obučen u belu svečanu uniformu, i sa sabljom o pasu posađen na konja prilikom održavanja parade.Možda je potrebno da podsetim današnje Srbe : Tanasko Rajić poginuo je na Ljubiću u Drugom srbskom ustanku braneći srpske topove.
Dragi kolega Lepojević iskreno se raduje što ima i mlađih ljudi koji brinu za srbski nacionalni interes, pa mi je nedavno poslao pismo sa tri priloga koji bi možda mogli trgnuti Srbe na razmišljanje, oprez i akciju.
O kakvom uzornom karakteru se radi pokazaću ovim primerom .
Osamdesetih godina prošlog veka održavan je u Beogradu neki naučni skup, pa je i on prijavio svoj rad. Rečeno mu je da je jedino njegov rad  ispisan ćirilicom i da to nije zgodno, pa bi ga morao napisati na  latinici.Radije je povukao svoj rad nego da izda sebe i srpstvo.
Evo priloga :


SRBIJA POD OKUPACIJOM 1915-1918.

... kada je u Srbiji srbsko pismo – ćirilica bilo zabranjeno oružanom silom...

Pohod protiv nacionalne kulture

„ Okupacione vlasti su preuzele pravim pohod protiv srpske kulture. U školama i nadleštvimna zabranjena je upotreba srbskog pisma i uvedena latinica. U svim štamparijama ćirilična slova pretopljena su u latinična. Cenzori na poštama dobili su izričita naređenja da pocepaju svako pismo ili kartu koja bi bila napisana ćirilicom. Zabrana ćirilice u privatnom saobraćaju naročito je ogorčila građane...

Jedan zarobljenik u logoru u Galiciji pisao je tim povodom 29.novembra 1917. godine u Beograd, , između ostalog, i ovo : „Maro, da mi pišeš srbski, jer ja sam Srbin pa neka dođe ma koja država u Srbiju, ja sam Srbin i kao Srbin ću da umrem ; ako mi srbski ne pišeš, nemoj da mi pišeš više“.



...Iz biblioteka su uklonjene sve knjige u kojima je tretirana srbska istorija i sve druge knjige  čiji bi sadržaj mogao da podseća Srbe na njihovo nacionalno biće i patriotske zadatke...       


Monografija Prvi svetski rat, knjiga 2, str.287/8
izdanje „Obod“ 1975. 



... kada je u Srbiji srbsko pismo – ćirilica - bilo zabranjeno oružanom silom...

... I sav taj napredak otpočeo je u kući, na kojoj je zlatnim slovima zapisano : Miša Anastasijević svom Otečestvu. Pre osam godina taj su natpis skinuli varvari, koji su bili pritisli i spremali se da uguše i samu otadžbinu našu. Sve što je ćirilicom zapisano bilo oni su gonili i uništavali. Oni su u njoj gledali otpor, borbu, samostalnost i državu. Oni su bajonetima skidali natpise po ulicama, menjali njihove natpise, brisali firme, kopali ploče po kućama, a nametali njima prijateljsku predanu i vernu latinicu, koja je značila pokornost i samodricanje.

I ako bi vam se postavilo pitanje : ko su onda bili najrevnosniji pomagači onoga krvničkog nasilja, gonjenja i mržnje i najcrnji dušmani srbskog plemena, vi biste danas isto tako bili prinuđeni da ćutite, kao što ste i pre osam godina morali ćutati i trpeti.

Na Preobraženje 1925.      Kosta Hristić „Zapisi starog Beograđanina“,
Nolit 1989


AMERIČKI TERORISTIČKI BOG JANUS

„Politika“ je objavila 25.9.2001. Tanjugovu informaciju o američkom spisku terorističkih organizacija.Da li je taj popis potpun? Ne verujem . Evo i zašto. 
U poslednjoj godini Drugog svetskog rata, Alen Dals objavljuje američki strateški program za terorističko uništenje Rusije ( u međuvremenu je „programom“ obuhvaćeno mnogo više nacija, posebno pravoslavnih, slovenskih.) Zbog obaveze skraćivanja teksta, objavljen u Informativnom biltenu prevoda CVNDI Vojske Jugoslavije br. 1/2001.g., svodim na sledeće stavove:
1 )  Za zaglupljivanje i otupljivanje ljudi uložiti sve ( zlato, svu materijalnu moć ).U ljudski mozak i svest posejati haos i tako ih prikloniti lažnim vrednostima. Kako ? Naći svoje istomišljenike, saveznike  u Rusiji.
2 )  Posledice? Tragedija nepokornog naroda je neizbežna zbog gubitka samosvesti.Literatura, pozorišta,bioskopi – svi će veličati najniža ljudska osećanja.
3 )  Podržavati i veličati „umetnike“ koji će nametati i produbljivati u svesti ljudi kult seksa, nasilja , sadizma,izdajstva – svega neprirodnog. 
4 ) Neprimetno ali stalno ismevati časnost i poredak predstavljajući ih tako arhaičnim.
5 ) Sve ljudske poroke : laž, prevaru, pijanstvo, narkomaniju, izdajstvo vešto i neprimetno nametati. 
6 ) Samo će poneko uviđati šta se događa, ali takve treba dovesti u nepovoljan položaj, odnosno u predmet za ismevanje.Tako će se stvarati pokolenja jedno za drugim.

7 ) Ljude pridobijati još u mladosti , zato glavnu pažnju usmeravati na omladinu, izopačavati je, kvariti, učiti razvratu. Od mladih napraviti cinike i prostake – kosmopolite. Komentar je suvišan.

„POLITIKA“, 29.9.2001. Umnoži i daj drugima !
Priredio : Nemanja Vidić
 
OKUPACIONO PISMO I NEVIČNA RUKA.

PODSEĆANJE NA NECIVILIZACIJSKO PONAŠANJE OKUPATORA


1.1.1917. godine Uprava Austro-Ugarskog guvernmana Srbija obznanjuje zabranu ćirilice u Srbiji, i u javnom i u privatnom životu.

Marica Tomić svom mužu Nikoli Tomiću, ratnom zarobljeniku br. 45097 iz okupirane Srbije šalje dopisnicu na okupacionom pismu:


 
 
Beograd 4.5.1917.

Dragi Nikola,

Ja ti pišem već ne znam koliko puta, a od tebe nikako ništa, ja mislim da se ti nisi slučajno naljutio što sam ti istina već više puta pisala da ćeš da primiš novac, ali ja sama vidim da do sad nisi dobio, mogu da razumem po tvome ćutanju ali šta da radim kad nemam ali evo ti šaljem današnjom poštom 10 kruna a od nedelje ću ti poslati 20 kruna kad se vratim ako da bog iz sela sad te mlogo pozdravljam tvoja Marica.

Na sajtu „Ćirilice“ Beograd 29.3.2010. g. objavili smo članak

https://srbska-azbuka/Otvorena-Pisma/ako-mi-srpski-ne-pises.html

u kome je naveden i ovaj primer odnosa prema okupacionom pismu:


SRBIJA POD OKUPACIJOM 1915-1918.

... kada je u Srbiji srpsko pismo – ćirilica bilo zabranjeno oružanom silom...

Pohod protiv nacionalne kulture

Okupacione vlasti su preuzele pravi pohod protiv srpske kulture. U školama i nadleštvima zabranjena je upotreba srpskog pisma i uvedena latinica. U svim štamparijama ćirilična slova pretopljena su u latinična. Cenzori na poštama dobili su izričita naređenja da pocepaju svako pismo ili kartu koja bi bila napisana ćirilicom. Zabrana ćirilice u privatnom saobraćaju naročito je ogorčila građane...
Jedan zarobljenik u logoru u Galiciji pisao je tim povodom 29. novembra 1917. godine u Beograd, između ostalog, i ovo :

„Maro, da mi pišeš srpski, jer ja sam Srbin pa neka dođe ma koja država u Srbiju, ja sam Srbin i kao Srbin ću da umrem; ako mi srpski ne pišeš, nemoj da mi pišeš više"!
 
Željko Filipović,
Povereništvo Niš,
Udruženje Ćirilica