Da li se evropska budućnost Srbije rešava u... Kosovskoj Mitrovici?

Po pravilu, na internet-sajtovima materijali o pregovorima između Beograda i Prištine se ilustruju fotografijom znaka koji upozorava na to da se nailazi na raskrsnicu puteva koja vodi do ova dva grada. Ipak, što se više bliži proleće, tim aktuelniji postaje drugi znak, koji čovek kad prođe mora da se odluči šta bira – put do glavnog grada Srbije ili... do Kosovske Mitrovice.

14. i 15. februara u četiri srpske opštine na severu pokrajine treba da bude održan referendum na kojem građanima predstoji da odgovore na jedno pitanje: „Da li prihvatate kosovske institucije na severu Kosova?“

Srpske vlasti ne mogu da dođu do jedinstvene pozicije o ovom plebiscitu, ali predstavnici vladajuće stranke kažu da referendum nije potreban, i ne samo to – da on može da omete Srbiju u diplomatskoj borbi za Kosovo.

Besmislenost referenduma se po rečima ministra za Kosovo i Metohiju, Gorana Bogdanovića, sastoji u sledećem: pošto Srbija neće priznati kosovske institucije, zašto još jednom dokazivati da je „nebo plavo“. Kao za nesreću, Beograd treba još da se odluči i u vezi s održavanjem lokalnih izbora i iz vladajućih krugova stižu začuđujuće izjave o tome da će povodom glasanja na teritoriji KiM biti doneta „politička odluka“. Istina, nije jasno ako su Kosovo i Metohija po ustavu deo Srbije, kakve mogu biti „političke odluke“ o održavanju lokalnih izbora na teritoriji ove pokrajine? Zašto politizovati pitanje o boji neba?

Odgovor znaju i u Beogradu, i u Briselu, gde će početkom marta biti doneta odluka o usvajanju Beogradu statusa kandidata za ulazak u EU. Međutim, pošto su za evropske činovnike postojanje srbskih institucija, kao i mirna volja srbskih građana mnogo ozbiljniji faktori nestabilnosti nego ispadi kosovsko-albanskih radikala iz „Samoopredeljenja“ postoji verovatnoća da će Srbija željeni status dobiti tek na leto. A to je već posle parlamentarnih izbora, znači demokrati Borisa Tadića mogu da se oproste od vodećih pozicija u srbskoj politici, izgubivši svoj evropski adut. Ukoliko ovaj adut uošte postoji, - kaže ruski naučnik-balkanista Georgije Engelgart:

Čak i ako Srbija dobije status kandidata u martu, veliko je pitanje da li to može da promeni raspoloženje u društvu. Jer, to je međufaza, koja nije povezana ni sa kakvim opipljivim bonusima koji će biti jasni srbskom biraču. Vladajuća partija nije ispunila mnoga svoja obećanja, zato je razočarenje birača vrlo veliko, - zaključuje stručnjak.

Bez obzira na to, jedan od „pojaseva za spasavanje“ vladajuće koalicije sad se nalazi negde na teritoriji severnih kosovskih opština. Očigledno je da će krivica za eventualni neuspeh kandidature Srbije u martu biti prebačena na to što kosovski Srbi nisu spremni na ustupke. Mišljenje predsednika opštine Kosovska Mitrovica Krstimira Pantića:

Preuzmite audio fajl

Bilo kako bilo, politički lideri kosovski Srba se više neće okupljati radi razmatranja pitanja o odlaganju referenduma, - kaže u intervjuu za „Glas Rusije“ Krstimir Pantić:
 

Preuzmite audio fajl

U stvari, da bi ministar za Kosovo i Metohiju Bogdanović podržao održavanje referenduma treba da zauzme jasniju poziciju povodom izbora u pokrajini, on treba da ima čak i lične motive. Zato što u „evropskoj“ Srbiji njegovo nadleštvo može biti uključeno u sastav MIP ili jednostavno ukinuto – jer neće biti potrebno.