Rusija povukla „crvene linije“ po pitanju Sirije

Rusija je u Savetu bezbednosti OUN još jednom potvrdila da će glasati protiv rezolucije o Siriji ako je bude smatrala pogrešnom i nepovoljnom po dalji razvoj sukoba u zemlji. Unutrašnja politička kriza još uvek može da bude savladana, rekao je stalni predstavnik Rusije u OUN Vitalij Čurkin. Sukobljene strane imaju o čemu da razgovaraju, ali je za to potreban dijalog.

Po završetku sednice Saveta bezbednosti OUN gde je raspravljano o rezolucijama o Siriji i rešavanju situacije u zemlji Vitalij Čurkin je novinarima detaljno objasnio razliku između dve postojeće opcije, a donekle i atmosferu pregovora.

Naše zapadne kolege su se na sednici ponašale izuzetno korektno. Rusiji nisu upućene kritike. Ja to cenim. Otkriću vam jednu malu tajnu: moj govor je zbog toga zvučao potpuno drugačije nego što bi zvučao u suprotnom. Kao rezultat sednica je održana u nešto mirnijem tonu nego što bi to moglo da bude. To nije loše, to stvara povoljniju atmosferu da bi se u Savetu bezbednosti zaista moglo raditi na rezoluciji koja bi bila konsenzusna i doprinela izlasku iz sirijske krize.

Diplomate su zauzele suprotne stavove ne samo na ovom sastanku. Jer, u pitanju je razvojni put zemlje i njenog naroda. Postoje dva nacrta rezolucije, ruski i marokanski. Ovaj poslednji je zvanično predstavljen od strane delegacije Maroka, a nezvanično izrađen uz aktivno učešće Francuske i nekih arapskih zemalja koje nisu članice Saveta bezbednosti OUN. Maroko je jedina arapska zemlja u Savetu bezbednosti. U ponuđenom dokumentu nije isključena spoljna vojna intervencija u Siriji. Rusija ne to neće pristati nikada. Tekst takođe podržava plan Lige arapskih država (LAD) prema kome bi predsednik Bašar Asad morao podneti ostavku i preneti svoja ovlašćenja potpredsedniku, objasnio je Čurkin.

Smatramo da je rezultat ovog političkog procesa opisan previše detaljno. U inicijativi LAD ne samo da stoji da se u Siriji mora formirati vlada nacionalnog jedinstva, već se navodi na koji bi način morala da sarađuje sa potpredsednikom i kojim bi se pitanjima bavila u prvoj fazi. Radi se o jednoj formulaciji pitanja koju jeDamask, pre svega,  već odbacio. I naravno da se postavlja pitanje o čemu da se diskutuje ako je unapred poznato kako bi taj dijalog morao da se završi. LAD ima pravo da iznosi svoje stavove. Ali ne možemo da ne uzimamo u obzir činjenicu da Savet bezbednosti prosto nije ovlašćen da konkretnim zemljama i narodima nameće političke odluke, čak i ako su u krizi. Savet bezbednosti ne sme da donese rezoluciju u kojoj stoji da bi taj ili taj kralj ili premijer morao podneti ostavku. Ima puno toga o čemu tu može da se razgovara, ali je za to potreban dijalog.

Ne postoji jednostrani dijalog. Čurkin je podvukao: ne samo diplomate, već i političari moraju da razgovaraju sa svojim oponentima. Kad je zemlja u takvom položaju, obavezni su da to učine. Sirija još uvek može da savlada političku krizu. Opozicija mora da nađe snage da stupi u pregovore s predstavnicima vlade.

Da vas podsetimo, Rusija je spremna da preuzme organizaciju pregovora između sukobljenih strana. Ali, dok su sirijske vlasti potvrdile svoju spremnost da učestvuju u sastanku, šef Sirijskog nacionalnog saveta (SNS) Buhran Galiun je istakao određene zahteve. Ovog puta ne zvaničnom Damasku nego Moskvi. Doći će na pregovore ako Rusija pristane na ostavku predsednika Bašara Asada. Moskva smatra da bi proces trebalo da otpočne bez preliminarnih uslova. Rusija neće podržati nikakav embargo na oružje protiv Siriji, niti čak nagoveštaj embarga, kao ni nagoveštaj primene snage, tj. spoljne vojne intervencije protiv Damaska. To su „crvene linije“ koje Rusija neće prekoračiti.